Povećan kalcijum u krvnim sudovima srca nije uvek loš znak: Evo kakve veze imaju statini
Dodajte Kurir Zdravlje u vaš Google izborStatini su lekovi koji se propisuju pacijentima kako bi snizili nivo lošeg LDL holesterola i sprečili aterosklerozu, moždani ili srčani udar. Statini mogu da doprinesu stabilizaciji aterosklerotskih plakova i smanje njihove sklonosti ka pucanju.
Kod nekih osoba koje uzimaju statine može doći do povećanja količine kalcijuma u postojećim plakovima, što se u nekim istraživanjima povezuje sa stabilizacijom plaka. Ipak, kod jednog broja pacijenata na terapiji statinima vrednost kalcijuma se mnogo poveća. Ovo je tema koja izaziva rasprave i nedoumice i među samim kardiolozima. Većina stručnjaka ipak smatra da više kalcijuma u koronarnim arterijama kod osoba koje uzimaju statine ne mora uvek da znači pogoršanje bolesti.
Šta znači kalcijumski skor?
Kalcijumski skor u koronarnim arterijama je, jednostavnije rečeno, količina kalcijuma u koronarnim arterijama. Kalcijumski skor predstavlja procenu količine kalcifikovanih aterosklerotskih naslaga u koronarnim arterijama, izmerenu pomoću CT snimanja.
Vrednosti kalcijuma u koronarnim arterijama kod osoba koje uzimaju statine važne su zato što pomažu lekarima da procene koliko ima aterosklerotskih naslaga u krvnim sudovima srca i kakav je rizik od srčanih događaja.
Kalcijumski skor nula znači da nema vidljivih znakova bolesti koronarnih arterija, ali to ne znači da je potpuno isključen rizik od srčanog udara, moždanog udara ili smrtnog ishoda. Stručnjaci navode da rizik i dalje može da postoji zbog drugih faktora, kao što su porodična istorija bolesti.
Vrednosti kalcijumskog skora obično se tumače ovako:
od 1 do 99 – blaga bolest
od 100 do 399 – umerena bolest
400 ili više – teška bolest
Vrednost iznad 400 ukazuje na veliko opterećenje kalcifikovanim plakovima i povezana je sa većim rizikom od kardiovaskularnih događaja.
Kada se savetuju statini?
Odluku o uvođenju terapije statinima lekar donosi na osnovu ovog rezultata, ali i drugih faktora rizika.
Kod osoba sa umerenom ili teškom aterosklerozom, a u nekim slučajevima i kod osoba sa graničnim rizikom, ako je CAC skor (koronarni kalcijumski skor) veći od nule, statini se često preporučuju, naročito kada je rezultat 100 ili više.
Zašto se propisuju statini?
Lekovi iz grupe statina, poput atorvastatina, koriste se za kontrolu povišenog holesterola i smanjenje nakupljanja plaka u zidovima arterija koje nastaje usled ateroskleroze.
Ove naslage mogu vremenom da postanu dovoljno velike da delimično suze krvne sudove i izazovu simptome poput angine pektoris (bola u grudima zbog nedovoljnog dotoka krvi do srčanog mišića), bola i slabosti u nogama zbog smanjenog protoka krvi usled bolesti arterija (klaudikacije).
Najveći problem sa naslagama u arterijama nije samo njihova veličina, već mogućnost da puknu. Kada se to dogodi, može doći do naglog začepljenja krvnog suda i nastanka srčanog ili moždanog udara.
Plakovi se sastoje od različitih materija, kao što su masti (lipidi), inflamatorne ćelije, vlaknaste ćelije i kalcijum.
Kalcijumski skor je neinvazivna dijagnostička metoda. Stručnjaci pomoću CT skenera mere količinu plaka i snimaju krvne sudove. Snimanje kalcijuma u srcu pokazuje količinu kalcijuma u ovim naslagama. Viši kalcijumski skor ukazuje na izraženiju aterosklerozu.
Statini i povećanje kalcijumskog skora
Istraživanja pokazuju da terapija statinima kod ateroskleroze može da poveća kalcijumski skor u koronarnim arterijama.
Iako se povišen skor često koristi kao razlog za uvođenje statina, on može biti i posledica same terapije.
Studija objavljena 2015. godine u časopisu Journal of the American College of Cardiologyanalizirala je osam istraživanja u kojima je korišćen intravaskularni ultrazvuk (IVUS), metoda kojom se pomoću katetera detaljno ispituje veličina i sastav plakova kod pacijenata koji uzimaju statine.
Istraživači su uočili dve važne promene:
Terapija statinima u visokim dozama uglavnom je dovodila do smanjenja veličine plakova.
Kako su se plakovi smanjivali, menjao se i njihov sastav.
Nakon terapije statinima količina lipida u plakovima se smanjivala, dok se povećavao udeo vlaknastog tkiva i kalcijuma.
Ova promena iz takozvanog „mekog“ plaka u „tvrđi“ plak znači da je manja mogućnost da dođe do pucanja plaka i iznenadnog začepljenja krvnih sudova.
Kada je plak mekši i nestabilniji, to znači i da je skloniji pucanju, što može da dovede do srčanog ili moždanog udara. Kada je plak tvrđi i stabilniji, znači da sadrži više kalcijuma i manja je mogućnost da dođe do njegovog pucanja.
Istraživači smatraju da ova činjenica objašnjava zašto terapija statinima značajno smanjuje rizik od srčanog udara kod osoba sa koronarnom bolešću. Ipak, ova teorija još nije konačno potvrđena i predmet je daljih istraživanja. Za sada se smatra da najbolje objašnjava dostupne naučne dokaze.
Statini i viši kalcijumski skor
Dokazi ukazuju na to da statini ne utiču samo na smanjenje nivoa holesterola već menjaju i postojeće plakove, čineći ih stabilnijim i bezbednijim.
Tokom tog procesa plakovi mogu postati više kalcifikovani, što dovodi do povećanja kalcijumskog skora.
Zato povećanje kalcijumskog skora tokom terapije statinima može biti znak da lek deluje i ne mora predstavljati razlog za zabrinutost.
Kod osoba koje već uzimaju statine, lekar ne prati samo kalcijumski skor, već ga tumači zajedno sa drugim faktorima, kao što su vrednosti krvnog pritiska, nivo LDL holesterola, pušenje, dijabetes, porodična istorija bolesti i rezultati drugih pregleda.
Dakle, povećan kalcijumski skor tokom terapije statinima može značiti da su plakovi postali stabilniji, ali se rezultat uvek mora tumačiti u širem kliničkom kontekstu. Lekari upozoravaju da ne treba samostalno prekidati terapiju na osnovu promene kalcijumskog skora.
Statini dokazano smanjuju rizik od srčanog i moždanog udara, dok je odnos između terapije statinima, povećanja kalcijuma i stabilnosti plakova predmet daljih istraživanja.
Izvor: verywellhealth.com/ zdravlje.kurir.rs