Bolesti srca nisu uvek zapisane u genima: Kardiolog otkriva šta su naši stari znali, a danas često zaboravljamo
Dodajte Kurir Zdravlje u vaš Google izborLekari kažu da kod većine osoba bolesti srca nisu posledica genetike. Mnogo češće one nastaju zbog malih, svakodnevnih navika koje godinama ne primećujemo. Specijalista kardiolog dr Francesco Lo Monaco objašnjava kako neredovan san, proizvodi sa oznakom „bez masti“, pa čak i pogrešan izbor tečnosti za ispiranje usta mogu neprimetno da naruše zdravlje srca.
Šta je nekad delotvornije od leka?
Dr Francesco Lo Monaco odrastao je na Siciliji, dan je počinjao šetnjom kroz mirni gradić u kojem je živeo. Po povratku kući kaže da mu je majka spremala doručak - sveže skuvana kafa, hleb od heljde, jogurt i voće.
- Naša ishrana bila je jednostavna i zasnivala se na svežim, prirodnim namirnicama. Za ručak ili večeru najčešće smo jeli ribu sa roštilja ili pečenu piletinu uz svežu salatu ili povrće, a maslinovo ulje bilo je nezaobilazan deo gotovo svakog obroka. Ljudi u mom okruženju prirodno su znali ono što danas nauka potvrđuje, da način života, ishrana, kvalitetan odmor i vreme koje provodimo sa porodicom i prijateljima imaju ogroman uticaj na zdravlje, često veći nego bilo koji lek - priznaje dr Lo Monaco.
Posle specijalizacije u Italiji, doktor se preselio u Sjedinjene Američke Države, gde je nekoliko godina proučavao fiziologiju kardiovaskularnog sistema na Univerzitetu Harvard. Iz Amerike se potom preselio u London, gde radi kao kardiolog.
- Tokom godina rada i usavršavanja stekao sam čvrsto uverenje da kod većine pacijenata bolesti srca nisu određene genetikom. One su češće posledica hiljada malih svakodnevnih odluka koje donosimo iz dana u dan, tokom više decenija - podvlači Lo Monaco i ukazuje na najčešće greške.
Ne odlazite na spavanje u isto vreme
Loš san predstavlja ozbiljan faktor rizika za bolesti srca i krvnih sudova. Nedovoljno sna ili nekvalitetan san povećavaju nivo hormona stresa kortizola, dovode do povišenog krvnog pritiska, podstiču upalne procese u organizmu i smanjuju osetljivost na insulin. Sve to vremenom povećava rizik od srčanih oboljenja.
Neredovno vreme odlaska na spavanje remeti prirodni cirkadijalni ritam organizma, što može dovesti do povišenog krvnog pritiska, hroničnih upala i poremećaja metabolizma.
- San smatram sastavnim delom lečenja i prevencije. Trudim se da svakog dana odlazim na spavanje u isto vreme i spavam između sedam i devet sati. Mobilni telefon ne unosim u spavaću sobu. Poznato je da plava svetlost ekrana remeti prirodno lučenje melatonina, hormona koji, osim što reguliše san, ima i zaštitnu ulogu za krvne sudove. Manjak melatonina povećava oksidativni stres i dugoročno može doprineti oštećenju arterija. Osim toga, čitanje vesti ili elektronske pošte neposredno pred spavanje dodatno stimuliše nervni sistem u trenutku kada bi organizam trebalo da se opušta. Ako ne možete potpuno da se odreknete telefona uveče, stavite ga najmanje 45 minuta pre odlaska na spavanje na nečujni režim i okrenite ekran nadole - savetuje dr Lo Monaco.
Potcenjujete količinu skrivene soli u „zdravoj“ hrani
Doktor zapaža da su mnogi pacijenti u srednjim godinama izbacili iz ishrane čips, brzu hranu i gotova jela, ali dodaje da i dalje redovno jedu industrijski pripremljene supe, dimljenu ribu, hleb, suhomesnate proizvode i različite sosove sa velikim količinama soli.
- Pridržavam se mediteranskog načina ishrane, koji prirodno sadrži manje natrijuma i dokazano doprinosi očuvanju zdravlja srca. Osnovni izvor masti u mojoj ishrani je ekstra devičansko maslinovo ulje, bogato nezasićenim masnim kiselinama i antioksidansima koji smanjuju upalne procese i mogu da umanje rizik od hroničnih bolesti - kaže Lo Monaco.
Mislite da jutarnji trening može da nadoknadi sate provedene u sedenju
Pacijentima često kažem da je „dugotrajno sedenje novo pušenje“. Takav način života postepeno smanjuje nivo „dobrog“ HDL holesterola, povećava šećer u krvi i podstiče promene u sastavu krvi koje povećavaju rizik od stvaranja krvnih ugrušaka, upozorava doktor.
Istraživanje objavljeno 2024. godine u časopisu Journal of the American College of Cardiology pokazalo je da sedenje, ležanje ili poluležeći položaj duže od 10 sati dnevno značajno povećavaju rizik od srčane slabosti i smrti usled kardiovaskularnih bolesti. To važi čak i za osobe koje redovno vežbaju i ispunjavaju preporuke o fizičkoj aktivnosti. Drugim rečima, jutarnji trening nije dovoljan ako ostatak dana provedete sedeći.
- Redovna aerobna fizička aktivnost najmoćnije je sredstvo koje imamo za očuvanje zdravlja srca. Snižava broj otkucaja srca u mirovanju, poboljšava funkciju krvnih sudova, povećava nivo „dobrog“ HDL holesterola, snižava krvni pritisak i poboljšava osetljivost organizma na insulin. Nijedan lek ne može u potpunosti da zameni ove efekte - tvrdi dr Lo Monaco.
Birate proizvode sa oznakom „bez masti“
Mnogi pacijenti žele da smršaju i biraju proizvode sa oznakom „bez masti“, uvereni da su zdraviji od punomasnog jogurta, preliva za salatu, sireva ili žitarica. Doktor kaže da je istina sasvim drugačija.
- Kako bi sačuvali ukus i teksturu, proizvođači u proizvode sa smanjenim sadržajem masti često dodaju šećer, zaslađivače i više soli. Zbog toga ovakve namirnice mogu brže da povećaju nivo šećera i insulina u krvi, podignu nivo triglicerida i smanje vrednosti „dobrog“ HDL holesterola. Dugoročno, to povećava rizik od gojaznosti i dijabetesa tipa 2 - upozorava Lo Monaco.
Koristite jaka antibakterijska sredstva za ispiranje usta
Doktor priča da jaka antibakterijska sredstva za ispiranje mogu da unište korisne bakterije u usnoj duplji. Ove bakterije učestvuju u stvaranju azot-monoksida, molekula koji omogućava krvnim sudovima da ostanu elastični i da se šire kada je to potrebno.
- Umesto jakih antibakterijskih preparata, razmislite o oralnim probioticima ili prirodnim sredstvima za ispiranje usta, poput rastvora slane vode ili zelenog čaja, koji pomažu očuvanju zdravlja usne duplje bez narušavanja funkcije krvnih sudova - kaže Lo Monaco.
Večerate pred spavanje
Večera samo jedan sat pred spavanje opterećuje simpatički nervni sistem, koji se tokom varenja aktivira kako bi obradio hranljive materije, regulisao metabolizam i održavao krvni pritisak.
- Ako poslednji obrok pojedete najmanje tri sata pre odlaska na spavanje, smanjuje se opterećenje krvnih sudova, poboljšava njihova elastičnost i srce tokom noći ima manje posla i više vremena za oporavak - navodi doktor.
Lo Monaco ipak dodaje da, ako ste se prepoznali u nekoj od ovih navika, nema razloga za zabrinutost.
- Čak i u srednjim godinama moguće je značajno smanjiti rizik od bolesti srca malim, ali doslednim promenama životnih navika. Krvni sudovi dobro reaguju na pozitivne promene - zaključuje dr Lo Monaco.
Izvor: telegraph.co.uk/ zdravlje. kurir.rs