Otečene noge nisu obavezno reakcija na vrućinu: Fizioterapeut otkriva kada je potrebno da reagujete
Dodajte Kurir Zdravlje u vaš Google izborOtok i osećaj težine u nogama sve su prisutniji zdravstveni problemi. Savremeni način života, dugotrajno sedenje ili stajanje i nedovoljna fizička aktivnost često dovode do tegoba koje se u određenim slučajevima mogu ublažiti manuelnom limfnom drenažom.
Stručnjaci objašnjavaju da je reč o specifičnoj terapijskoj tehnici koja se izvodi blagim, sporim i ritmičnim pokretima, sa ciljem da se podrži kretanje limfe i tečnosti koja se zadržava u tkivu.
Svaki otok nije automatski problem limfnog sistema
Svaki otok nije automatski problem limfnog sistema
U razgovoru za Zdravlje Kurir, fizioterapeut Nemanja Tešić kaže da je važno znati da limfna drenaža nije klasična masaža, kao ni metoda mršavljenja.
- Takođe, svaki otok nije automatski problem limfnog sistema, pa je pre tretmana važno utvrditi šta ga je izazvalo. Limfna drenaža najčešće se preporučuje kod osećaja teških i umornih nogu, zadržavanja tečnosti, određenih postoperativnih otoka i limfedema, kao deo šireg terapijskog pristupa. Kod zdravih osoba tegobe su posebno česte tokom toplih dana, nakon dugog sedenja, stajanja ili putovanja - navodi Tešić.
Podrška fiziološkom procesu
- Limfni sistem je prirodni sistem za prikupljanje i vraćanje viška tečnosti iz tkiva u cirkulaciju. Kod limfne drenaže, blagim, ritmičnim i precizno usmerenim pokretima kože podržavamo taj proces i olakšavamo kretanje limfe kroz limfne puteve, objašnjava fizioterapeut.
- Pri tome je važno razumeti da se tečnost ne „izvlači“ iz tela, već se pomaže organizmu da je usmeri tamo gde prirodno treba da ide. Zbog toga efekat ne treba posmatrati kao naglu promenu, već kao podršku fiziološkom procesu koji naš organizam već ima. Limfna drenaža može biti veoma korisna, posebno kada su osećaj težine, napetosti i umora praćeni zadržavanjem tečnosti. Pacijenti često nakon tretmana opisuju da su im noge manje „teške“, manje napete i da imaju osećaj da su se jednostavno rasteretile. To se često vidi kod osoba koje zbog posla dugo stoje, ali i kod onih koje veći deo dana provode sedeći - kaže Tešić.
Klasična masaža i limfna drenaža
Postoje važne razlike između klasične masaže i limfne drenaže, koje imaju različite ciljeve i drugačiju tehniku, podvlači naš sagovornik.
- Kod klasične masaže možemo više da radimo na mišićima i napetosti, dok je kod limfne drenaže rad mnogo nežniji i usmeren na limfni tok. Postoje i situacije kada se limfna drenaža ne radi, zbog čega je procena pre tretmana važna. Na primer, kod sumnje na trombozu, akutne infekcije ili malignitet nije trenutak za masažu, već za medicinsku procenu - ističe Tešić.
Kada je limfna drenaža deo kompleksne terapije?
Limfedem je hroničan i progresivan otok jednog ili više delova tela. Javlja se kada limfni sistem nije u stanju da oslobodi normalnu količinu tečnosti iz tkiva. Tešić kaže da kod limfedema limfna drenaža ima svoje jasno mesto, ali je važno da se ne posmatra kao samostalno rešenje.
- U ovom slučaju limfna drenaža deo je kompleksne dekongestivne terapije, uz kompresiju, vežbe, negu kože i edukaciju pacijenta. Cilj može biti smanjenje otoka, osećaja zategnutosti i težine, ali i bolje funkcionisanje ekstremiteta. Kod hroničnog limfedema tkivo se vremenom menja, pa ne očekujemo da jedan tretman napravi trajnu promenu. Mnogo je važnije napraviti plan koji pacijent može da održava dugoročno - napominje Tešić.
Prvo tražite uzrok, pa birajte terapiju
Nemanja Tešić još jednom podvlači da svako oticanje nogu nije obavezno posledica vrućine ili „slabe cirkulacije“.
- Ako se otok često ponavlja, postaje izraženiji ili je iznenadan i jednostran, dobro je prvo potražiti uzrok, a tek onda birati terapiju. Za svakodnevnu prevenciju najvažnije je da ne provodimo sate u potpuno istoj poziciji. Nekoliko puta tokom dana treba promeniti položaj, razgibati zglobove i omogućiti telu da samo odradi ono što najbolje ume. I možda najvažnije, ne treba čekati da problem postane izražen da bismo počeli da obraćamo pažnju na njega. Kada se tegobe prepoznaju na vreme, često je mnogo jednostavnije držati ih pod kontrolom nego kasnije rešavati već razvijen problem – zaključuje fizioterapeut Nemanja Tešić.