Ova popularna pića povezana su sa depresijom i anksioznošću: Kafa je iznenadila naučnike
Dodajte Kurir Zdravlje u vaš Google izborVelika analiza više od dva miliona ljudi pokazala je da konzumiranje pojedinih bezalkoholnih pića može da bude povezano sa većom učestalošću depresije i anksioznosti. Kafa se, međutim, izdvojila drugačijom povezanošću.
Sistematski pregled i meta-analiza, objavljeni u časopisu "Depression and Anxiety", obuhvatili su 59 studija sa ukupno 2.050.716 učesnika iz 22 zemlje. Istraživači su analizirali vezu različitih vrsta bezalkoholnih pića sa depresijom, anksioznošću i stresom.
Koja pića su povezana sa depresijom?
Veća konzumacija zaslađenih, gaziranih, veštački zaslađenih i energetskih pića bila je povezana sa većom učestalošću depresije ili simptoma depresije.
Kod kafe je zabeležena suprotna povezanost - veći unos bio je povezan sa manjom učestalošću depresije. Autori navode da bi tome potencijalno mogla da doprinesu antiinflamatorna i antioksidativna svojstva bioaktivnih jedinjenja iz kafe, ali ovaj mehanizam nije direktno ispitan.
Kafa, s druge strane, nije bila značajno povezana sa anksioznošću.
Najizraženija povezanost kod mladih
Veći unos bezalkoholnih pića bio je povezan i sa anksioznošću, posebno kod osoba koje su konzumirale gazirane napitke. Najizraženije povezanosti sa problemima mentalnog zdravlja zabeležene su među adolescentima.
Kada je reč o stresu, rezultati nisu bili tako jasni. Glavna analiza nije pokazala statistički značajnu povezanost, mada se ona pojavila u pojedinim dodatnim analizama.
Autori kao moguća objašnjenja za povezanost zaslađenih pića i mentalnog zdravlja navode oscilacije šećera u krvi, insulinsku rezistenciju i inflamatorne procese, ali naglašavaju da ovi mehanizmi nisu direktno dokazani ovom analizom.
Važno ograničenje jeste to što većina uključenih istraživanja nije pratila učesnike tokom dužeg perioda. Zbog toga rezultati pokazuju povezanost, ali ne dokazuju da određena pića izazivaju depresiju ili anksioznost. Na rezultate mogu da utiču i ishrana, fizička aktivnost, san, pušenje i socioekonomski faktori, pa su potrebna dalja prospektivna i interventna istraživanja.
Izvor: News-medical.net/Zdravlje.kurir.rs