Iako niko nema potpunu kontrolu nad time koliko će dugo živeti, ohrabrujuće je znati da mnogo toga ipak zavisi od nas. Procene kažu da se oko 80 odsto hroničnih bolesti i prevremenih smrti može sprečiti zdravim životnim navikama, što uključuje i ishranu.

Postoje stotine naučnih studija koje povezuju određene namirnice sa dugovečnošću. Verovatno već znate opšte smernice zdrave ishrane: jedite što više voća, povrća i integralnih žitarica i izbegavajte prerađene proizvode. Ali, prema rečima lekara specijalizovanih za preventivnu medicinu, postoje i druge namirnice i napici koje ljudi redovno konzumiraju verujući da su zdravi, a da zapravo to nisu. Slede neke od njih.

Alkohol — uključujući crno vino

Iako nije neka novost da vam alkohol neće produžiti život, većina ljudi izuzima crno vino verujući da je to jedino omamljujuće piće koje je dobro za srce. Nažalost, to nije tačno.

- Nove studije zaključuju da čak i umereno konzumiranje alkohola, uključujući crno vino, može da doprinese pojavi raka, visokog krvnog pritiska i atrijalne fibrilacije. Takođe ukazuju na značajno povećanje prevremenog starenja i smrti kada se konzumira 25 grama alkohola dnevno. Ova količina je nešto manje od dva koktela, dve flaše piva od 350 ml ili dve čaše vina od 150 ml dnevno. Sada znamo da čaša crnog vina nema koristi koje su joj se ranije pripisivale - kaže dr. Ejmi Majers, doktor integrativne medicine.

profimedia0279815159.jpg
Profimedia 
čaša crnog vina nema koristi koje su joj se ranije pripisivalefoto: profimedia

Dr Sara Sal Gotfrid, asistent na odeljenju za integrativnu medicinu i ishranu na Univerzitetu Tomas Džeferson, dodaje da je konzumiranje alkohola u bilo kojoj količini loše za dugovečnost. Objasnila je da je alkohol neurotoksin koji takođe podiže nivo kortizola, što ometa san i povećava nivo šećera u krvi, što su dva načina na koja narušava zdravlje.

- Nema pozitivnih strana konzumiranja alkohola. Ono što želite da postignete - opuštanje, osećaj uravnoteženosti i više energije - alkohol vam zapravo oduzima - rekla je ona.

Voćni sok

Voćni sok je jedno od onih pića sa sjajnom reputacijom, toliko korisno da ga roditelji daju svojoj deci. Ali, osim ako sok nije zaista sveže ceđen, velike su šanse da nije toliko zdrav.

voda-flase-foto-ap-jul-2015.jpg
AP/Ilustracija 
puni šećera foto: AP/Ilustracija

- Voćni sok često sadrži visoke nivoe dodatog šećera i nema vlakna koja se nalaze u voću. Mnogi sokovi sadrže čak 30 grama šećera, što je otprilike isto koliko ga ima i u gaziranim pićima. Preporučuje se da unos šećera bude ispod 36 grama dnevno za žene i 25 grama dnevno za muškarce, jer je vrlo štetan za zdravlje - kaže dr Nilda Abelera, doktor integrativne medicine.

Dijetalni gazirani sokovi

Da li je posezanje za sokom bez šećera zapravo bolje za dugovečnost od običnog gaziranog pića? Naučna istraživanja kažu da nije.

Abelera objašnjava da je to zbog veštačkih zaslađivača.

- Veštački zaslađivači poput aspartama, sukraloze i saharina su problematični zbog njihovog mogućag uticaja na metabolizam, zdravstvenih rizika, poremećaja insulinskog odgovora, promene crevne mikroflore i potencijala za preterivanje u dozama - kaže ona.

Objašnjava da dijetalni sokovi bez kalorija, što zvuči odlično, zapravo zbunjuju mehanizme tela za regulaciju energije, što može da dovede do povećane želje za hranom i shodno tome prejedanja.

profimedia0397455628.jpg
Profimedia 
gaziranofoto: Profimedia

Porodični lekar dr Aleksander Golberg smatra da veštački zaslađivači u dijetalnim sokovima negativno utiču na dobre bakterije u crevima. To, kaže on, utiče na zdravlje na mnoge različite načine, uključujući narušavanje imunološkog zdravlja i opšte dobrobiti. Gotfrid je sažeo uticaj veštačkih zaslađivača na zdravlje i dugovečnost na sledeći način:

- Veštački zaslađivači su dobra ideja koja je pošla po zlu.

Suvo meso

Ako mislite da je grickanje mezetluka zdravije od kompletnog obroka, razmislite ponovo. Razlog zbog kojeg suvo meso nije dobro za dugovečnost leži u tome što je prerađeno.

- Postoje jaki dokazi koji povezuju prerađeno meso sa različitim vrstama raka, kao i sa srčanim bolestima i dijabetesom - kaže dr. Norma Barbosa Rivera, doktorka interne medicine.

suvomesnato-shutterstock-2345635215.jpg
Shutterstock 
slaninafoto: Shutterstock

Dr Nilda Abelera potvrđuje da je prerađeno meso poput slanine, kobasica i delikatesnog mesa povezano je sa raznim zdravstvenim rizicima.

- Glavni krivci su aditivi korišćeni u preradi, kao što su nitrati i nitriti, koji su povezani sa povećanim rizikom od raka, posebno raka debelog creva. S druge strane, previše natrijuma i zasićenih masti može da poveća krvni pritisak i nivo holesterola, čime se povećava rizik od srčanih bolesti. Suvo meso može da izgleda primamljivo, ali nije ništa zdravije od delikatesnog mesa - dodaje.

Energetske pločice

Energetske pločice su jedna od onih užina koje deluju kao siguran izbor za dugovečnost. Ali, Golberg kaže da su vrlo zavaravajuće.

- Često se reklamiraju kao zdrava užina, ali mnoge energetske pločice sadrže velike količine šećera i nezdravih masti. Na primer, neke su napravljene sa kokosovim uljem, koje je bogato zasićenim mastima, vrstom masti koja je povezana sa povećanim rizikom od kardiovaskularnih bolesti - kaže.

energetske-plocice.jpg
Profimedia 
bolje pripremite domaćefoto: Profimedia

Da biste bili sigurni da su zaista zdrave, proverite da li imaju malu količinu šećera, zasićenih masti i natrijuma i da li sadrže najmanje tri grama vlakana po porciji.

Voćni jogurt

Voćni jogurt deluje ukusnije od običnog, ali nažalost nije tako zdrav.

- Ovaj jogurt može da izgleda hranljivo, ali često sadrži značajne količine dodatog šećera - kaže Abelera.

jogurt-sa-vocem-shutterstock-1878050470.jpg
Shutterstock 
u grčki jogurt sami dodajte voćefoto: Shutterstock

Golberg savetuje da ako želite da zasladite jogurt, sami mu dodajte voće; tako neće imati dodati šećer i veštačke ukuse, a povećaćete i količinu vlakana, čineći užinu još zdravijom.

Smutiji

Pravljenje smutija kod kuće, gde kontrolišete sve sastojke, je jedno, ali Golberg i Abelera opominju da smutiji koje ne pravite sami često sadrže dodat šećer ili veštačke zaslađivače, pretvarajući ovu poznatu zdravu hranu u nešto što nije tako zdravo. Mnogi smutiji, na primer, sadrže između 43 i 100 grama šećera po porciji.

Pripremila: N.L.

Izvor: Huffpost.com/Zdravlje.kurir.rs