Umorni ste i nervozni, a dan je tek počeo: Šta se dešava kada preskočite doručak?
Dodajte Kurir Zdravlje u vaš Google izbor- Preskakanje doručka može da pojača nervozu, umor i pad koncentracije, jer raste kortizol i kasnije dolazi do pada energije i šećera u krvi.
- Stručnjaci navode i veći rizik od prejedanja kasnije tokom dana, uz želju za kaloričnom hranom i rafinisanim ugljenim hidratima.
- Dugotrajno preskakanje doručka može da doprinese višem krvnom pritisku, većoj telesnoj težini i drugim zdravstvenim problemima.
Doručak je, kako se stalno potvrđuje, važan obrok. Kada telu u jutarnjim satima uskratimo energiju, moguće je da dođe do pojačane nervoze, skoka hormona stresa kortizola, a potom naglog pada energije i šećera. Sve za posledicu ima osećaj jakog umora i oslabljenu koncentraciju tokom dana.
Stručnjaci zapažaju da osobe koje preskaču doručak često pate od viška kilograma, jer telo u ovim okolnostima reaguje pojačanom željom za kaloričnim i manje zdravim obrocima.
Raste nivo stresa
Kortizol, poznat i kao hormon stresa, prirodno raste i opada u različitim delovima dana kako bi podržao unutrašnji cirkadijalni ritam organizma. Ujutru nivo kortizola dostiže vrhunac, budi nas i sprema za početak dana.
Međutim, kada ujutru ne obezbedite putem hrane potrebnu energiju, nivo kortizola dodatno raste kasnije tokom dana. Istina je, nervozni smo kada smo gladni.
Stručnjaci objašnjavaju da oscilacije nivoa kortizola mogu da izazovu privremeni nalet budnosti, nakon čega se mogu javiti osećaj umora, mentalna magla, nagli pad nivoa energije.
Kortizol direktno utiče na način na koji organizam koristi i reguliše energiju tokom dana. Ukoliko preskačete doručak, može doći do ciklusa dugotrajno povišenog nivoa kortizola. Istraživanja pokazuju da ovakav ciklus može da poveća rizik od razvoja povišenog krvnog pritiska.
Pad šećera
Nizak nivo šećera u krvi, poznat i kao hipoglikemija, javlja se kada u krvotoku nema dovoljno glukoze koju ćelije koriste za proizvodnju energije. Tokom noći, dok spavamo i postimo, jetra skladišti višak glukoze u obliku glikogena i koristi ga da održi normalan nivo šećera u krvi.
Međutim, ukoliko preskočimo doručak, ovaj period bez hrane produžava se duže nego što je potrebno. Zalihe glukoze se smanjuju, a troše se i rezerve glikogena. Organizam u ovim uslovima počinje da traži drugi izvor energije, najčešće masne kiseline, koje ne obezbeđuju energiju na isti način kao glukoza.
Sve ima za posledicu usporenost, iscrpljenost, umor. Ukoliko predugo odlažete obrok nakon preskakanja doručka, pored nedostatka energije može da dođe do ubrzanog rada srca, drhtavice, nervoze ili anksioznosti. Moguće je i pojačano znojenje, razdražljivost ili zbunjenost, vrtoglavica.
Jača osećaj gladi
Osobe koje ne jedu u jutarnjim satima često imaju pojačanu potrebu za većim količinama hrane tokom ručka i večere. Dodatni problem je što onda telo traži kalorične namirnice, rafinisane ugljene hidrate, zbog čega dolazi do naglih skokova šećera u krvi.
Moguće je da posle obilnijih i kaloričnijih obroka osetite nalet energije, jer organizam ponovo dobija glukozu. Ipak, velika je verovatnoća da kasnije dođe do izraženijeg pada šećera u krvi.
Šta se dešava ako skoro nikad ne doručkujemo?
Zdravlje slabi ako redovno preskačete doručak i kasnije tokom dana posežete za namirnicama zbog kojih dolazi do jačih skokova šećera u krvi. Neka istraživanja navode da dugotrajni i ponavljani skokovi šećera u krvi, kod zdravih osoba, mogu da doprinesu razvoju hroničnih bolesti, upalnih procesa i povećanju telesne težine.
Izvor: verywellhealth.com/ zdravlje.kurir.rs