Kada estrogen pada, a kada skače? Ginekolog otkriva kako da prepoznate i reagujete na promene

Shutterstock, Privatna Arhiva

Estrogeni su ženski polni hormoni koji igraju ključnu ulogu u reproduktivnom životu žene, ali i čuvaju kosti, kožu, centre u mozgu, jetru, pluća, bubrege.

U grupu estrogenih hormona spadaju estron, estriol i najpoznatiji i najpotentniji estradiol. Estrogeni se uglavnom stvaraju u jajnicima, ali neke manje količine se mogu sintetizovati i u drugim organima. Interesantno je da do oslobađanja estrogenih hormona konverzijom iz nekih drugih dolazi i u masnom tkivu, te su simptomi perimenopauze i menopauze kod gojaznih žena uglavnom manje izraženi, kaže za naš portal ginekolog dr Branko Budimirović.

- Receptori za estrogene se nalaze u materici, vagini, dojkama, a u manjoj meri i u pojedinim unutrašnjim organima. Svi oni su steroidne strukture što, između ostalog, znači da im je prekursor (preteča) za stvaranje holesterol - navodi naš sagovormik.

Uticaj estrogena na telo

Skoro ceo organizam je pod uticajem estrogena i progesterona (drugi važan polni hormon žene) i svi organi koji imaju receptore reaguju na prisustvo estrogenih hormona.

Privatna Arhiva 
dr branko budimirovićfoto: Privatna Arhiva

- Dolazi do uticaja na matericu, endometrijum, dojke, vaginu, kosti, kožu, centre u mozgu, jetru, pluća, bubrege. Estrogeni hormoni su zaduženi za ciklično zadebljanje endometrijuma, održavanje vaginalnog epitela i elastičnosti vaginalnih zidova, povećanje koštane mase, povoljno utiču na srce, a zbog prisutnih receptora u centralnom nervnom sistemu utiču na san, raspoloženje i motivaciju - objašnjava naš sagovornik.

Estrogeni i menopauza

Nedostatak ovih hormona koji počinje u perimenopauzi, a izražen je u menopauzi, izaziva suprotne efekte od nabrojanih.

- Mogu biti prolazni poput valunga (talasi topline praćeni preznojavanjem i crvenilom lica), nervoze, nesanice, gubitka motivacije i onih koji su trajni, a to su gubitak elastičnosti kože, vaginalnih zidova, istanjenje vaginalne sluzokože, učestalo mokrenje, osteoporoza.

Shutterstock 
Najbolja prevencija simptoma menopauze je zdrav način životafoto: Shutterstock

Ipak zdrav način života

Interesantno je da su simptomi perimenopauze i menopauze kod gojaznih žena uglavnom manje izraženi. Za ovo je "zaslužno" masno tkivo koje se u celini ponaša kao jedan endokrini organ koji sintetiše manje količine hormona, pretvara jednu vrstu polnih hormona u drugu i samim tim oslobađa manje količine estrogena, koje ublažavaju simptome menopauze.

- Na prvi pogled bi nam se učinilo da je to povoljna posledica gojaznosti, međutim to nikako nije tako. Masno tkivo kontinuirano oslobađa estrogene bez zaštitnog dejstva gestagena (progesteron i drugi gestageni deluju kao zaštitni faktor od neželjenih dejstava estrogena). Ovodovodi do povećanog rizika od nastanka karcinoma materične sluzokože i na razne načine utiče i oštećuje krvne sudove - opominje ginkolog.

Najbolja prevencija simptoma menopauze je zdrav način života, pravilna ishrana, prestanak pušenja i fizička aktivnost, kao i supstituciona hormonska terapija.

Shutterstock 
višak estrogena dovodi do cista i pojedinih tumora na jajnicimafoto: Shutterstock

Povećani nivoi estrogena

Povećani nivoi estrogenih hormona, s druge strane, se manifestuju uglavnom zadržavanjem vode u organizmu, zadebljanjem materične sluzokože (hiperplazija endometrijuma), povećanom koagulabilnošću krvi.

- Žene se tada uglavnom osećaju naduto, imaju utisak da su se ugojile, dolazi do povećanja grudi koje postaju napete i bolno osetljive i može doći do zadebljanja materične sluzokože i do probojnog krvarenja koje nekad može biti obilno i praćeno ugrušcima.

Svi ovi simptomi su razlog da porazgovarate sa svojim ginekologom. Do povećanog nivoa estrogenih hormona može doći kod prisustva cista na jajnicima, kod poremećaja funkcije jajnika, kod pojedinih tumora jajnika, a isto tako i jatrogeno, tj. kod primene preparata sa prirodnim ili sintetskim estrogenima.

VTO postupci

Do velikog skoka estradiola dolazi i kod kontrolisane stimulacije jajnika koja se sprovodi u procedurama lečenja neplodnosti u cilju dobijanja većeg broja jajnih ćelija, u VTO postupcima. Ovi postupci su apsolutno bezbedni i ne treba se plašiti takvog poželjnog kratkotrajnog skoka hormona.

Shutterstock 
o roditeljstvu razmišljajte na vreme, poručuje doktorfoto: Shutterstock

- Međutim, kontinuirano povišen nivo estrogena, na duži rok može da bude jako rizičan za organe koji imaju receptore za njega, a to uglavnom važi za endometrijum i dojku. Moram da naglasim da rizikene povećava nivo estrogena, nego njegov kontinuitet i odsustvo progesterona i drugih gestagena - navodi doktor.

Estrogeni su prvenstveno zaduženi za reproduktivno zdravlje žene i njenu sposobnost da se ostvari kao majka, podseća.

- To moramo imati na umu i na vreme se odlučiti za roditeljsku ulogu, jer je najveći reproduktivni potencijal žene u dvadestim godinama. I pored povećanog kvaliteta života i napredka medicine, nažalost nismo uspeli da podignemo gornju granicu žene za rađanje - poručuje dr Budimirović.

Koje su referentne vrednosti?

Očekivana vrednost estradiola kod žene u reproduktivnoj dobi zavisi od faze ciklusa. Kreće se od ispod 20 pg/ml, ako se vadi (iz krvi) između drugog i petog dana ciklusa, pa do preko 300 pg/ml u preovulatornoj fazi u spontanom ciklusu.

Odstupanja od ovih vrednosti ne znače obavezno da je došlo do poremećaja u funkcionisanju jajnika. Niže vrednosti estradiola su obično povezane sa smanjenom funkcijom jajnika koja se dešava u perimenopauzi i menopauzi.

Međutim, jedan od prvih signala da je došlo do početne insuficijencije (slabljenja) jajnika je upravo povišen nivo bazalnog estradiola. Inače, za određivanje nivoa funkcionisanja jajnika i procene takozvane ovarijumske rezerve, određuju se bazalne vrednosti nekih drugih hormona (FSH, LH i AMH), a ne estrogena.

Nataša Lazović

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.