Kako razlikovati anksioznost od simptoma štitne žlezde? Znaci koji ne smete ignorisati
Poremećaji u radu endokrinih žlezda često izazivaju simptome koji mogu da budu zbunjujući i teško ih je povezati sa jednim organom, jer hormoni koje luče ove žlezde utiču na mnoge funkcije u telu.
Kada endokrine žlezde ne funkcionišu kako treba, mogu se javiti razne bolesti koje utiču na celo telo. Bolesti štitne žlezde su među najčešćim problemima ovog sistema i mogu se podeliti u dve glavne grupe.
Funkcionalne bolesti: odnose na poremećaje koji utiču na njen rad, što može da dovede do usporenog (hipotireoze) ili ubrzanog rada (hipertireoze) žlezde.
Strukturne bolesti štitne žlezde: odnose se na promene u fizičkom sastavu štitne žlezde, a najčešće uključuju čvoriće, gušavost, ciste i tiroiditis.
Hipotireoza
Hipotireoza je češća i obično je uzrokovana autoimunim bolestima, kao što je Hašimoto tiroiditis. Bez obzira na uzrok, klinička slika hipotireoze se razvija postepeno i uključuje simptome kao što su:
- hronični umor
- iscrpljenost
- osetljivot na hladnoću
- nepravilni menstrualni ciklusi
- nesanica
- povremene palpitacije (neprijatni osećaji ubrzanog, nepravilanog ili snažnog kucanja srca)
- povećanje telesne težine bez povećanog apetita
- oticanje ekstremiteta
- psihološki poremećaji kao što su anksioznost i depresija
Hipertireoza
Hipertireoza se, zbog očiglednije kliničke manifestacije, obično lakše prepoznaje, a vodeći poremećaji su rezultat prekomerne aktivnosti metabolizma u celini. Takođe se javljauju i:
- hronični umor
- gubitak težine sa povećanim apetitom
- drhtanje ruku
- češće lupanje srca i u proseku znatno brži puls
- neredovne menstruacije
- ponekad dijareja
- izražena aksioznost dok su neuroze i psihoze ređe
Najčešći uzroci hipertireoze su Gravesova bolest, toksični adenom, gušavost, početna faza subakutne upale štitne žlezde i ponekad početna faza Hašimoto tireoiditisa.
Strukturne bolesti štitne žlezde
Najčešće strukturne promene na štitnoj žlezdi su čvorići i nodusi. Tokom dijagnostikovanja se procenjuje njihov oblik, veličina, ehogenost, prokrvljenost i granice u odnosu na ostatak žlezde. Cilj je da se na vreme prepoznaju eventualni maligniteti.
Čvorići, uključujući rak štitne žlezde, često ne izazivaju nikakve simptome i obično se otkriju slučajno tokom rutinskog pregleda.
Međutim, u zavisnosti od veličine i lokacije, mogu da izazovu simptome kao što su:
- otežano disanje i gutanje
- nelagodnost u predelu vrata
- povremeni kašalj
- promuklost
- anksiozni poremećaji
Anksiozni poremećaj
Kada je reč o samoj anksioznosti, obično se definiše kao osećaj nelagode, napetosti, zabrinutosti i iracionalnog lošeg predosećaja, ačesto se poistovećuje sa strahom.
Strah je, međutim, reakcija na stvarne opasnosti, poput napada ili prirodnih katastrofa, dok anksioznost uglavnom nastaje zbog zamišljenih ili preuveličanih pretnji, što ponekad deluje paralizirajuće.
Postoji razlikaizmeđu normalne anksioznosti, koju svi povremeno doživljavamo, od anksioznog poremećaja. Ako anksioznost traje duže i ometa svakodnevno funkcionisanje, potrebna je stručna pomoć psihoterapeuta.
Simptomi anksioznosti mogu se podeliti u četiri grupe:
- Kognitivni simptomi: zabrinutost, dekoncentracija, negativna razmišljanja o sebi i nekoj situaciji.
- Emocionalni simptomi: nervoza, napetost, strah od gubitka kontrole, razdražljivost.
- Bihevioralni simptomi: izbegavanje situacija, povučenost u društvu, prekomerna aktivnost ili pasivnost.
- Telesni simptomi:ubrzano disanje, lupanje srca, glavobolja, vrtoglavica, bolovi u stomaku, nesanica, mučnina, povraćanje.
Simptomi anksioznosti mogu da variraju prema intenzitetu i širini spektra.
Detaljna anamneza
Razlikovanje anksioznosti od simptoma bolesti štitnjače ključan je korak u preciznom dijagnostikovanju problema, a širok spektar različitih smetnji i izraženo preklapanje simptoma otežavaju početnu procenu..
Preduslov za što brže postavljanje tačne dijagnoze jeste detaljna anamneza, a ukoliko postoji veća sumnja na anksiozni poremećaj, korisno je sprovesti dodatnu endokrinološku proveru. To pre svega podrazumeva analizu hormona štitne žlezde (TSH, FT3, FT4, anti-TPO, anti-Tg, a po potrebi i TRAb), kao i ultrazvučni pregled štitne žlezde radi sužavanja dijagnostičkih dilema.
Ukoliko se utvrdi da se radi o poremećaju štitne žlezde, ciljana terapija obično dovodi do značajnog poboljšanja pratećih psihičkih tegoba, uz standardna poboljšanja kliničkog stanja i laboratorijskih nalaza.
Prenela: N.R.
Izvor: Adiva.hr/Zdravlje.Kurir.rs