7 najčešćih tipova poremećaja spavanja: Prepoznajte simptome i obratite se lekaru na vreme
San je ključan za naše zdravlje i svakodnevno funkcionisanje, ali ga često uzimamo zdravo za gotovo—sve dok ne počnemo da se suočavamo s problemima. Povremeni loš san nije neuobičajen, ali ako se često budite umorni ili teško uspavate, možda patite od poremećaja spavanja.
Poremećaji spavanja remete kvalitet sna i mogu ozbiljno uticati na zdravlje. Stručnjaci procenjuju da više od 50 miliona ljudi u SAD pati od nekog oblika ovog problema.
Možda imate poremećaj spavanja ako:
- Teško zaspite ili se često budite noću
- Osećate preteranu pospanost tokom dana
- Imate neregularne obrasce spavanja
- Doživljavate neobične pojave tokom sna
Većinu poremećaja spavanja moguće je ublažiti uz savet stručnjaka i promenu životnih navika. Ovo su sedam najčešćih problema sa snom:
Opstruktivna apneja u snu
Pauze u disanju tokom sna, apneja, mogu izazvati hrkanje, gušenje i umor. Ovaj poremećaj povećava rizik od srčanih bolesti i moždanog udara.
- Teška apneja u snu može izazvati nepravilnosti u radu srca i smanjen dotok kiseonika u mozak, što može imati ozbiljne posledice ako se ne leči - upozorava dr Mangala Nadkarni, medicinski direktor centra za poremećaje spavanja u Nju Džerziju.
Leči se promenama u načinu života, CPAP aparatom ili, u nekim slučajevima, operacijom.
Nesanica
Dugotrajna nesanica može izazvati probleme sa koncentracijom, povećati rizik od hipertenzije i dijabetesa.
Kognitivno-bihevioralna terapija (psihoterapijski pristup koji se fokusira na prepoznavanje i promenu negativnih obrazaca mišljenja i ponašanja) je zlatni standard u lečenju nesanice, navode stručnjaci, naglašavajući važnost uspostavljanja zdrave rutine spavanja i izbegavanja ekrana uveče.
Narkolepsija
Ovaj poremećaj uzrokuje nagle napade sna tokom dana, što može biti opasno, naročito u saobraćaju.
- Narkolepsija može ozbiljno uticati na kvalitet života pacijenata, ali kombinacija lekova i prilagođavanje dnevnih navika mogu značajno poboljšati stanje - kaže dr Metju Edlund, ekspert za poremećaje spavanja.
Noćne more
Noćne more najčešći su kod dece i uzrokuju intenzivne epizode panike tokom sna.
Pedijatri savetuju da tokom noćne more ne budite dete, već ga nežno smirite i obezbedite mu sigurno okruženje. Prevencija uključuje smanjenje stresa i usmeravanje na umirujuću rutinu pre spavanja.
Sindrom nemirnih nogu
Sindrom nemirnih nogu karakterše neprijatan osećaj u nogama i neodoljiva potreba za pokretom otežavaju san.
- Šetnja pre spavanja i blaga masaža nogu mogu pomoći u ublažavanju simptoma - preporučuje dr Edlund. Terapija uključuje izbegavanje kofeina i redovnu fizičku aktivnost.
Paraliza sna
Osobe koje doživljavaju paralizu sna su svesne, ali privremeno nepokretne, što može izazvati osećaj straha. Često je povezana sa stresom, umorom i neredovnim snom.
Ljudi često prijavljuju osećaj pritiska na grudima i prisustvo zastrašujućih figura u sobi tokom epizoda paralize sna, kažu istraživači. Regulisan raspored sna može pomoći u prevenciji.
Hodanje u snu (mesečarenje)
Hodanje u snu može biti opasno jer osoba nesvesno može povrediti sebe ili druge. Stručnjaci savetuju da se prostor prilagodi kako bi se sprečile povrede, a po potrebi i potraži medicinska pomoć. Ako prepoznate simptome, obratite se lekaru – dobar san je važan za zdravlje!
Izvor: Everydayhealth.com/Zdravlje.Kurir.rs
Znate li šta je narkolepsija? Ako vam se dešava da zaspite usred priče - vreme je za odlazak kod lekara