Kako masna hrana i alkohol utiču na rad vašeg srca? Doktorka otkriva ko je u posebnom riziku
Prvomajski praznik često donosi obilje alkohola i masne hrane, što može ozbiljno uticati na zdravlje srca. Prekomerni alkohol ubrzava srčani rad, dok masna hrana povećava rizik od srčanih oboljenja.
- Učestale epizode ubrzanog rada srca, tahikardije, mogu dovesti do ozbiljnih komplikacija poput srčane insuficijencije ili poremećaja srčanog ritma, što povećava rizik od srčanog i moždanog udara - rekla je prim. dr Biserkom Obradović, specijalista opšte medicine.
Umeren unos alkohola mogao bi da ima zaštitni efekat na srce
Nova istraživanja koja su uporedila uticaj alkohola na zdravlje srca kod osoba koje ne piju, umerenih konzumenata i onih koji preteruju, pokazala su da upravo umereni konzumenti imaju najmanji rizik od srčanih bolesti kao što su angina pektoris i infarkt izazvan trombom.
- Ipak, poruka nije da treba početi s konzumacijom alkohola. Jer, već i povremeno preterivanje može biti opasno. Srce veoma brzo reaguje na unos alkohola, naročito u većim količinama, kada dođe do poremećaja ritma, tzv. aritmije.
Najčešći oblik aritmije uzrokovane alkoholom je atrijalna fibrilacija, stanje koje dovodi do nepravilnog, presporog ili prebrzog rada srca. Problem je što ovaj poremećaj ne mora da bude očigledan odmah, ali može ostaviti ozbiljne posledice – od stvaranja trombova do povećanog rizika od moždanog i srčanog udara.
Simptomi atrijalne fibracije:
- nepravilan rad srca
- lupanje srca
- vrtoglavica
- umor
- kratkoća daha
- bol u grudima
Alkoholna kardiomiopatija – tiha opasnost
- Kod onih koji godinama konzumiraju velike količine alkohola dolazi do oštećenja srčanog mišića. To stanje poznato je kao alkoholna kardiomiopatija - rekla je prim. dr Obradović.
Srce se uvećava, mišić slabi, a njegova sposobnost da pumpa krv značajno opada. Klinički se to manifestuje kao srčana slabost, praćena:
- umorom
- gubitkom daha
- gušenjem
- oticanjem nogu
Zanimljivo je da se u Americi ovaj fenomen preteranog konzumiranja alkohola tokom praznika naziva „sindrom prazničnog srca“. Najčešće se javlja vikendom i u vreme praznika, kada se uz alkohol često udruže i stres i dehidratacija – kombinacija koja dodatno povećava verovatnoću aritmija.
Osobe sa ovim stanjima su u većem riziku
Starije osobe su posebno ugrožene, kao i oni koji već imaju dijabetes, hipertenziju, gojaznost ili prethodno dijagnostikovane srčane probleme. Kod njih i najmanje preterivanje može dovesti do ozbiljnih posledica.
Ishrana, saveznik ili neprijatelj srca?
- Dok se alkohol često spominje u kontekstu zdravlja srca, ne treba zaboraviti još važniji faktor – ishranu. Način na koji se hranimo direktno utiče na rad srca i krvnih sudova.
Glavni prehrambeni neprijatelji srca
Zasićene i trans masti, rafinisani šećeri i prekomeran unos soli.
- Ove supstance se nalaze u većini industrijski obrađene hrane, a njihova učestala konzumacija povećava nivo lošeg (LDL) holesterola i rizik od srčanog i moždanog udara - napomenula je doktorka.
Upravo ta „neodoljiva“ hrana – pržena slanina, kobasice, pljeskavice, jaja na ulju, pečenje – možda zadovoljava apetit, ali opterećuje želudac, jetru, creva, i što je najopasnije – srce.
Dugoročno, takva ishrana dovodi do metaboličkih poremećaja, povećava rizik od dijabetesa, gojaznosti i kardiovaskularnih oboljenja.
Rezultati jednog domaćeg istraživanja pokazuju da čak 57 odsto smrtnih ishoda u Srbiji ima veze upravo sa srčanim i krvnim oboljenjima, što se direktno može povezati sa lošim prehrambenim navikama.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
Da li se aritmije mogu rešiti prirodnim putem? Doktor otkriva razliku između običnog preskakanja i ozbiljnog lupanja srca
