Ultra-prerađena hrana povećava rizik od psorijaze: Evo šta pokazuje najnovija studija
Novo istraživanje povezuje unos ultra-prerađene hrane sa većim rizikom od psorijaze, čak i uzimajući u obzir genetiku, indeks telesne mase i način života, naglašavajući potencijal promene ishrane u prevenciji hroničnih kožnih bolesti. Nedavna studija istražuje kako konzumiranje ultra-prerađene hrane (UPH) utiče na rizik od psorijaze.
Psorijaza je hronična bolest kože koja izaziva upaljene, ljuskave i svrbne mrlje, najčešće na dlanovima, tabanima i noktima. Osim što pogađa kožu, može povećati rizik od depresije, anksioznosti, kardiovaskularnih bolesti i Kronove bolesti.
Psorijaza zahvata 2 do 3 odsto svetske populacije, a učestalost varira u zavisnosti od geografskih područja, od 30 do 321 slučaja na 100.000 ljudi. Iako ne postoji lek, postoje različiti terapijski pristupi, uključujući fototerapiju, lekove na recept i biološke agense, koji pomažu u kontrolisanju simptoma.
Određene komponente ishrane mogu izazvati sistemsku upalu, čime povećavaju rizik od psorijaze. Na primer, konzumiranje masnih kiselina koje utiču na neutrofile (vrsta belih krvnih zrnaca) povezano je sa inflamatornim alergijskim stanjima, što se pokazuje višim nivoima imunoglobulina E (tip antitela, proteina, IgE), koji je povezan sa alergijama, dečjom astmom i alergijskim simptomima kod ekcema.
Šta je ultra-prerađena hrana?
Ultra-prerađena hrana (UPF) se stvara kroz različite industrijske procese kako bi se povećala ukusnost prehrambenih proizvoda, a istovremeno produžio njihov rok trajanja. Međutim, procesi i sastojci koji se koriste za proizvodnju UPF-ova značajno smanjuju njihov nutritivni profil, jer često sadrže mnogo šećera, ulja i drugih aditiva poput emulgatora i veštačkih aroma.
NOVA sistem klasifikuje hranu i prehrambene proizvode u četiri grupe prema stepenu industrijske obrade koji su prošli tokom proizvodnje. Hrana u NOVA grupi 1 je neprerađena ili minimalno prerađena, dok grupa 2 obuhvata sastojke poput ulja, masti, šećera i soli, koji su prošli industrijsku preradu i koriste se za pripremu, začinjavanje ili kuvanje hrane iz grupe 1.
NOVA grupa 3 obuhvata prehrambene proizvode iz grupa 1 i 2 koji su naknadno prošli kroz metode konzerviranja kao što su konzerviranje, flaširanje ili bezalkoholna fermentacija. Ultra-prerađena hrana je klasifikovana kao hrana NOVA grupe 4.
UPF-ovi trenutno doprinose sa preko 50 odsto ukupnog unosa energije u Sjedinjenim Državama, Kanadi i Ujedinjenom Kraljevstvu. Ovaj globalni trend rasta nastavlja da raste, jer se prodaja UPF-ova u drugim zemljama poput Australije i zemalja zapadne Evrope takođe ubrzala.
Konzumiranje UPF-a je široko proučavano zbog njegove uloge u povećanju rizika od nezaraznih bolesti poput kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa tipa 2 i Kronove bolesti. Međutim, ostaje nejasno kako konzumiranje UPF-a može uticati na razvoj psorijaze.
Kako ultra-prerađene hrana utiče na psorijazu?
Studija istražuje vezu između unosa ultra-prerađene hrane (UPF) i rizika od psorijaze, uz učešće 121.019 ljudi, starosti od 40 do 69 godina. Istraživači su analizirali kako UPF utiče na razvoj psorijaze, uzimajući u obzir upalu, indeks telesne mase (BMI) i druge faktore.
Gojazni muškarci najugroženiji
Rezultati su pokazali da veći unos UPF-a povećava rizik od psorijaze. Osobe koje su konzumirale više UPF-a bile su češće mlađi muškarci sa višim BMI, manjom fizičkom aktivnošću i istorijom pušenja. Rizik od psorijaze raste sa većim unosom UPF-a, pri čemu je kod osoba sa većim genetskim rizikom za psorijazu ovaj rizik bio gotovo trostruko veći.
Upala je doprinela 6,5 odsto povezivanja rizika i unosa UPF-a, dok je BMI imao još veći uticaj (30,5 odsto). Ovi rezultati potvrđuju prethodna istraživanja koja ukazuju na povezanost gojaznosti i povećanog rizika od psorijaze.
Izvor: News-medical.net/Zdravlje.Kurir.rs
Psorijaza je hronično kožno oboljenje, a ishrana može igrati važnu ulogu u ublažavanju njenih simptoma. Ishrana bogata ovim namirnicama pomaže u smanjenju učestalosti ove autoimune bolesti
