Doktorka Biserka Obradović upozorava: Uzimanje ovih lekova može biti rizično tokom toplotnog talasa
Visoke temperature mogu ozbiljno ugroziti zdravlje, posebno kod hroničnih bolesnika i onih koji uzimaju određene lekove.
- Naša telesna temperatura, normalno između 36 i 37 °C, održava se putem termoregulacije – ali ako ne preduzmemo mere zaštite, telo ulazi u rizične faze: prvo se pojačano znojimo, koža postaje lepljiva, puls ubrzava, a zatim koža prestaje da se znoji. Tek tada dolazi do toplotnog udara – telesna temperatura može porasti iznad 41,5 °C, a enzimi počinju da se razgrađuju. Upravo tada najviše stradaju vitalni organi poput bubrega i mozga.
Ko je najugroženiji?
- Kardiovaskularni bolesnici, posebno oni koji koriste diuretike, spadaju u najugroženiju grupu tokom toplotnih talasa - objašnjava doktorka. Diuretici podstiču izbacivanje tečnosti iz organizma, a kada se tome doda gubitak tečnosti kroz znojenje, dolazi do pada krvnog pritiska i opasnosti po srce.
Pored njih, ističe, u riziku su i osobe sa povišenim krvnim pritiskom, kao i hronični pacijenti – naročito oni koji boluju od astme, hroničnog bronhitisa i različitih psihijatrijskih stanja.
- Kod ovih pacijenata, organizam teže održava ravnotežu, pa se komplikacije mogu brzo razviti ukoliko se ne preduzmu mere opreza - upozorava doktorka.
Kod visokih temperatura krvni sudovi se šire, pritisak opada, a znojenjem se gubi tečnost. Uzimanje diuretika može dovesti do drastičnog pada pritiska.
Lekovi koji mogu dodatno ugroziti zdravlje
- Antihistaminici (lekovi protiv alergija) – inhibiraju znojenje, smanjuju sposobnost tela da se rashladi.
- ACE inhibitori (lekovi za pritisak) – takođe mogu sprečiti znojenje.
- Antipsihotici – kod osoba sa psihozama i bipolarnim poremećajem mogu izazvati povišenu telesnu temperaturu i pogoršanje psihičkog stanja.
- Antiholinergici – koriste se kod hroničnih bolesti pluća i iritabilnog creva; ometaju znojenje.
Prevencija je ključna
Od pravilnog izbora odeće do hidratacije.
- Lagan, pamučni i svetli materijali omogućavaju koži da diše i bolje reguliše temperaturu. Savetuje se i izbegavanje krema za sunčanje neposredno pre izlaska napolje jer mogu izazvati fleke i iritacije usled UV zračenja. Uz to, fizičke aktivnosti treba planirati u hladnijim delovima dana, kao što su rane jutarnje ili kasne večernje sate. Unos kofeina i alkohola treba smanjiti jer pogoršavaju dehidrataciju, a telo dodatno opterećuju.
Lekarski stručnjaci ističu da je neophodno pravilno raspolagati dnevnim unosom tečnosti – ne samo kroz limunade i gazirane sokove, već i putem hladnih čajeva i lako probavljivih jela bogatih voćem i povrćem, bogatim vitaminima i elektrolitima. Obavezno je i redovno revidiranje terapije sa lekarom, naročito kod pacijenata na više različitih lekova.
Kardiološke hitne službe već osećaju povećan pritisak – od kraja maja zabeležen je porast slučajeva infarkta i moždanog udara povezanih s vrućinama. Lekari savetuju da svako ko oseća slabost, vrtoglavicu, nesvesticu ili osećaj nepravilnog rada srca traži hitnu medicinsku pomoć.
Doktorka je podelila ključne preporuke:
- Ne menjati terapiju na svoju ruku.
- Unositi više tečnosti – ali izbegavati hladna pića neposredno posle obroka.
- Jesti laganu, osvežavajuću hranu – bogatu voćem, povrćem i vitaminima.
- Redovno rashlađivati telo, boraviti u klimatizovanim prostorijama kada je moguće.
- Naše urgentne jedinice, posebno kardiološke, pune su od kraja maja upravo zbog problema izazvanih visokim temperaturama – infarkta srca i mozga.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
Da li lisnato povrće utiče na dejstvo lekova za razređivanje krvi? Jedan vitamin je sporan - evo o čemu se radi