Čak 99% srčanih udara ima upozoravajuće znake koje ljudi ignorišu: Evo šta pokazuje nova studija
Kardiovaskularne bolesti i dalje su jedan od najvećih zdravstvenih izazova. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, svake godine od njih umre skoro 18 miliona ljudi, što ih čini vodećim uzrokom smrtnosti u svetu. Najčešće se završavaju infarktom ili moždanim udarom, a novo istraživanje naučnika iz Koreje i SAD-a pokazuje da se oni gotovo nikada ne dešavaju "iznenada". Više od 99 odsto obolelih imalo je najmanje jedan faktor rizika i pre same bolesti, iako on možda nije bio ozbiljan ili uopšte dijagnostikovan.
Šta je otkrila studija?
Istraživači su pratili više od devet miliona odraslih u Južnoj Koreji i skoro 7.000 u SAD-u, i to tokom perioda od čak 20 godina. Analizirani su krvni pritisak, šećer, holesterol i pušenje, četiri faktora koje American Heart Association smatra ključnim rizicima.
Rezultati, objavljeni u časopisu Journal of the American College of Cardiology, pokazuju da je povišen krvni pritisak ubedljivo najopasniji i prisutan kod 95% ispitanika iz Koreje i 93% iz SAD-a. Istraživači su upozorili da ni blage promene vrednosti pritiska, šećera ili holesterola ne bi trebalo ignorisati.
Upozoravajući znaci koje mnogi previde
Kada se govori o srčanom udaru, najčešće se prvo pomisli na jak bol u grudima ili otežano disanje. Ali telo često pre samog infarkta šalje mnogo suptilnije signale:
- umor, iscrpljenost ili iznenadno znojenje
- probavne smetnje poput gorušice, nadimanja ili mučnine
- bol ili osećaj stezanja u ruci, vilici, vratu ili leđima
- lupanje srca ili nepravilni otkucaji
- grčevi u listovima tokom hodanja (mogući znak problema sa cirkulacijom)
- osećaj pritiska u grudima ili stezanja u grlu
Najčešći faktori rizika
Srčane bolesti se razvijaju godinama, a među glavnim rizičnim faktorima su pušenje, fizička neaktivnost, gojaznost, visok krvni pritisak, loša ishrana, nekontrolisan dijabetes, hroničan stres, prekomerno unošenje alkohola i porodična sklonost bolestima srca. Rizik dodatno raste sa godinama, naročito nakon 50.
Kako prepoznati rizike na vreme?
Najvažnije je da se redovno kontrolišu krvni pritisak, šećer i holesterol, čak i ako se osećate zdravo. Vrednosti koje su samo malo iznad normale mogu neprimetno da oštećuju krvne sudove i srce, upozorava dr Raul Gupta, kardiolog iz bolnice Gleneagles (Indija).
- I mentalno zdravlje ima veliki značaj, jer hroničan stres, anksioznost i depresija povećavaju upalu i krvni pritisak. Prvi signali mogu da budu dobijanje na težini, umor ili otežano disanje pri manjem naporu, simptomi koje ne bi trebalo pripisivati samo starenju - opominje dr Gupta.
Kako smanjiti rizik?
Kardiolozi poručuju da se većina srčanih udara može sprečiti. Ključ je u zdravim navikama: mediteranska ili DASH ishrana, najmanje 150 minuta fizičke aktivnosti nedeljno, kvalitetan san od 7-8 sati, kontrola stresa, prestanak pušenja i umeren unos alkohola. Pored toga, redovne analize krvi i kontrole pritiska otkrivaju probleme dok su još rešivi, na vreme.
Izvor: Healthshots.com/Zdravlje.kurir.rs