Meningitis je ubio lepu influenserku, pokazala je obdukcija: Ovo su najčešći simptomi ove opasne bolesti
Adni je tokom svadbene proslave iznenada pozlilo, nakon čega je hitno prevezena u Klinički centar Univerziteta u Sarajevu. Uprkos naporima lekara, preminula je u ponedeljak, 15. septembra, a odukcija je sada otkrila da je preminula od meningitisa.
Šta je meningitis?
Meningitis je zapaljenje moždanih ovojnica (meninga) – zaštitnih slojeva koji obavijaju mozak i kičmenu moždinu. Ove ovojnice imaju važnu ulogu: čuvaju mozak i kičmenu moždinu od povreda, sadrže krvne sudove, nerve i moždanu tečnost (likvor) koja pruža dodatnu zaštitu.
Uzroci meningitisa mogu biti različiti – bakterije, virusi, gljivice, paraziti, ali i stanja koja nisu infektivna, poput povreda glave ili nekih bolesti.
Vrste meningitisa
Meningitis se najčešće deli prema uzroku:
- Bakterijski meningitis – često ima nagli i težak tok.
- Virusni meningitis – blaži oblik, najčešći uzrok aseptičnog meningitisa.
- Gljivični meningitis – ređi, obično kod osoba sa slabim imunitetom.
- Parazitski meningitis – retka, specifična forma (npr. eozinofilni meningitis).
- Amebni meningitis – izaziva ga ameba Naegleria fowleri.
- Lekovima izazvan aseptični meningitis – vrlo retka reakcija na određene lekove (npr. antibiotike ili antiinflamatorne lekove).
- Hronični meningitis – traje mesec dana ili duže.
- Akutni meningitis – naglo nastaje, simptomi su izraženi i brzo napreduju.
Ko ima veći rizik od meningitisa?
Rizik zavisi od uzrasta, zdravstvenog stanja i okruženja. Veću verovatnoću da obole imaju:
- deca mlađa od 5 godina (čak 70% slučajeva bakterijskog meningitisa javlja se u ovom uzrastu),
- osobe oslabljenog imuniteta (npr. kod HIV-a, kancera, nakon transplantacije ili terapije koja slabi imuni sistem),
- oni koji žive u kolektivima (studentski domovi, vojne kasarne),
- osobe bez slezine ili sa oštećenom slezinom,
- osobe sa hroničnim infekcijama uha i nosa, pneumonijom ili sistemskim infekcijama,
- putnici u područja gde su infekcije koje izazivaju meningitis češće.
Simptomi meningitisa
Simptomi se mogu razlikovati kod beba, dece i odraslih, ali tipično uključuju:
- ukočen vrat
- jaku glavobolju
- mučninu i povraćanje
- osetljivost na svetlo
- pospanost, malaksalost, konfuziju
- osip u vidu sitnih crvenih tačkica
Kod beba se simptomi teže prepoznaju – mogu imati ispupčenu fontanelu (“meko mesto” na glavi), slabo sisati, biti izrazito pospane ili usporene.
Kod amebnog meningitisa mogu se javiti i halucinacije, gubitak ravnoteže i problemi sa pažnjom.
Kako se prenosi meningitis?
Sam meningitis – tj. zapaljenje ovojnica – nije zarazan. Ali, uzroci meningitisa mogu biti zarazni. Bakterijski i virusni oblici mogu da se prenose sa osobe na osobu (npr. kapljičnim putem). Drugi uzroci, poput gljivičnih ili parazitskih, ne prenose se među ljudima.
Lečenje meningitisa
Terapija zavisi od uzroka bolesti:
- bakterijski meningitis leči se antibioticima,
- gljivični meningitis – antifungalnim lekovima,
- neki virusni meningitisi mogu se lečiti antivirusnim lekovima,
- neinfektivni meningitis zahteva lečenje osnovnog oboljenja ili povrede.
Kod drugih uzročnika ne postoje specifični lekovi, ali se mogu primenjivati lekovi za smanjenje upale i ublažavanje simptoma.
Kakve su prognoze nakon dijagnoze?
Ishod zavisi od tipa meningitisa, njegove težine i koliko brzo je započeto lečenje. Ako se reaguje na vreme, oporavak je najčešće potpun, ali može potrajati nedeljama ili mesecima dok se ne povratite u potpunosti.
Lečenje obično podrazumeva nekoliko dana boravka u bolnici, a terapija se često nastavlja i nakon otpusta. Lekar vas prati inakon lečenja da bi proverio da li postoje trajne posledice.
Koliko traje meningitis?
- Virusni meningitis može proći spontano u roku od oko nedelju dana.
- Bakterijski i gljivični meningitis – simptomi mogu trajati danima do više nedelja i nakon započete terapije.
Potpuni oporavak ponekad traje mesecima, a kod pojedinih osoba ostaju trajne posledice.
Dugoročne posledice meningitisa
Oko 10–20% obolelih ima dugoročne komplikacije, naročito nakon bakterijskog meningitisa. To mogu biti:
- gubitak vida ili sluha
- problemi sa pamćenjem i koncentracijom
- epilepsija
- problemi sa kretanjem i ravnotežom
- poremećaji ponašanja i učenja kod dece
- artritis
- oštećenje unutrašnjih organa
- gubitak prstiju, šaka ili stopala zbog sepse
Komplikacije meningitisa
Bakterijski meningitis može dovesti do sepse – teške reakcije organizma na infekciju. Sepsa oštećuje tkiva, krvne sudove i organe, a u najtežim slučajevima može izazvati njihovo otkazivanje. U ekstremnim situacijama neophodno je amputirati prste, stopala ili ruke.
Jedan od znakova sepse su sitne crvene tačkice na koži (osip tipa petehija).
Može li se preživeti meningitis?
Da. Većina oblika meningitisa može se preživeti, ali bolest je ozbiljna i zahteva hitno lečenje. Kod bakterijskog meningitisa stopa preživljavanja je oko 90%.
Amebni meningitis, izazvan amebom Naegleria fowleri, izuzetno je redak, ali nažalost gotovo uvek smrtonosan.
Kako smanjiti rizik od meningitisa?
Najvažnija zaštita je sprečavanje infekcija koje ga izazivaju:
- vakcinišite se protiv bakterijskih i virusnih uzročnika meningitisa (posavetujte se sa lekarom o vakcinama koje su preporučene za vas ili vaše dete),
- redovno perite ruke sapunom i vodom,
- izbegavajte kontakt sa obolelima od zaraznih bolesti, pokrivajte usta i nos pri kašljanju ili kijanju i dezinfikujte predmete koje svi često dodirujete,
- ne pijte i ne plivajte u potencijalno zagađenoj vodi; za ispiranje nosa koristite sterilnu ili prokuvanu vodu,
- ne konzumirajte nepasterizovano mleko i proizvode od njega,
- zaštitite se od ujeda komaraca i krpelja.
Osobama sa povećanim rizikom lekar može preporučiti preventivne (profilaktičke) antibiotike – na primer, ako ste bili u bliskom kontaktu sa osobom obolelom od meningitisa izazvanog Neisseria meningitidis ili ozbiljne Hib infekcije.
Izvor: my.clevelandclinic.org/zdravlje.kurir.rs
Šta je meningokokna sepsa zbog koje se traži Nešin zakon? Ne ignorišite ove simptome jer posledice mogu biti fatalne