Da li biljni suplementi mogu da oštete jetru? Većina je bezbedna, ali samo ako se poštuju 3 pravila
Biljni suplementi postali su deo svakodnevne rutine mnogih koji žele da ojačaju imunitet ili unaprede zdravlje na prirodan način. Dobijaju se od biljaka, najčešće od njihovih listova, korena ili cvetova i vekovima se koriste u tradicionalnoj medicini. Ipak, poslednjih godina naučnici sve češće upozoravaju na moguće neželjene efekte, posebno na jetru. Da li je ta bojazan opravdana?
Holistička nutricionistkinja dr Gitika Čopra objašnjava da su biljni suplementi uglavnom bezbedni za jetru, pod uslovom da se koriste u odgovarajućem obliku, dozi i da potiču od pouzdanih proizvođača.
- Jetra obrađuje sve što unosimo, pa i biljne sastojke. Međutim, većina biljaka ima blago dejstvo i dobro se podnosi. Naprotiv, mnoge, poput sikavice, kurkume i amle, poznate su po zaštitnom i detoksikacionom delovanju - kaže ona.
Problemi, dodaje dr Čopra, obično nastaju kada se suplementi uzimaju u prevelikim količinama, nasumično kombinuju ili kupuju od neproverenih proizvođača.
Ašvaganda i jetra
Jedan od najpopularnijih suplemenata danas je ašvaganda, podseća doktorka.
- To je jedna od najsigurnijih adaptogenih biljaka. Pomaže u smanjenju stresa, poboljšava san i balans hormona. Retki slučajevi oštećenja jetre koji su se pojavili u svetu uglavnom su posledica previsokih doza, dugotrajne zloupotrebe ili nečistih proizvoda, a ne same biljke - ističe.
U preporučenim dozama od 300-600 mg dnevno i uz kvalitetan proizvod, ašvaganda je, kako kaže, bezbedna i korisna. Osobe koje već imaju oboljenja jetre trebalo bi da se posavetuju sa lekarom, ne zato što je biljka opasna, već da bi terapija bila prilagođena njihovom stanju.
Dobrobiti i moguće reakcije
Biljni suplementi retko izazivaju ozbiljne neželjene efekte, kaže dr Čopra. Ponekad se mogu javiti blaže tegobe kao što su nadimanje, promena apetita ili pospanost, ali one obično nestaju kako se telo prilagodi.
- Prednost biljaka je što deluju nežno i holistički - istovremeno jačaju energiju, probavu, san i otpornost na stres. Među najpoznatijima su adaptogeni poput ašvagande i tulsi bosiljka, zatim kurkuma i bosvelija koje smanjuju upale, amla i giloja koje jačaju imunitet i sikavicakoja pozitivno utiče na detoksikaciju jetre. Biljke poput nane, đumbira i komorača olakšavaju varenje i nadutost - sugeriše doktorka.
Kada biti oprezan
Većina zdravih odraslih osoba može bezbedno da koristi biljne suplemente, ali postoje izuzeci. Trudnice, dojilje i osobe sa hroničnim bolestima trebalo bi da ih koriste samo uz nadzor lekara. Isto važi i za one koji uzimaju propisanu terapiju, zbog mogućih interakcija. Stariji i deca zahtevaju pažljivije doziranje, jer se metabolizam razlikuje.
Kako ih pravilno uvesti u ishranu
Najbolji pristup, savetuje dr Čopra, jeste postepen i promišljen, odnosno početi sa jednom biljkom, pratiti reakciju tela i birati proverene, čiste proizvode. Suplementi se obično uzimaju uz obrok radi bolje apsorpcije, a dobro je i povremeno menjati kombinacije kako bi organizam imao koristi od različitih biljnih jedinjenja.
- Kada se koriste uz uravnoteženu ishranu, dovoljno sna i fizičku aktivnost, biljni suplementi mogu da budu dragocen saveznik zdravlja, a ne njegov neprijatelj - zaključuje dr Gitika Čopra.
Izvor: Onlymyhealth.com/Zdravlje.kurir.rs