Menopauza menja sve, pa i bešiku: Urolog otkriva zašto antibiotici ne pomažu kod svake upale
Tokom menopauze, mnoge žene se suočavaju sa ponavljajućim urinarnim infekcijama koje znaju da budu bolne, uporne i frustrirajuće. Međutim, uzrok često nije bakterija, već promene u organizmu koje dolaze s padom ženskih hormona. Upravo zato, ističe na svom Instagram nalogu urolog dr Slađana Kovačević, nije svaka upala mokraćne bešike ista i ne leči se uvek antibioticima.
- Kada žena uđe u menopauzu, dolazi do hormonskog disbalansa koji utiče ne samo na kožu i lice, već i na urogenitalni sistem. Smanjena proizvodnja estrogena znači i manjak kolagena koji je zadužen za jedrinu i vlažnost tkiva. To se odnosi i na bešiku, pa žene u menopauzi češće pate od urinarnih infekcija i nespecifičnih bolova u donjem delu stomaka - objašnjava doktorka.
Ono što dodatno komplikuje sliku jeste činjenica da rezultati urinokulture često mogu da budu sterilni, bez prisustva bakterija.
- U tim slučajevima se ne radi o bakterijskoj upali, već o takozvanoj bolnoj bešici. To je stanje kada je unutrašnji sloj bešike, takozvani GAG sloj (glikozaminoglikanski sloj), oštećen - navodi dr Kovačević.
Zašto je GAG sloj važan
GAG sloj deluje kao tanak zaštitni film koji sprečava da mokraća iritira sluznicu bešike, objašnjava doktorka.
- Mokraća sadrži sve ono što telo izbacuje - toksine, produkte metabolizma, materije koje nam nisu potrebne. Kada taj zaštitni sloj oslabi, sluznica postaje izložena i nervni završeci se iritiraju. Tada nastaju bol, učestalo mokrenje i osećaj peckanja, a ponekad se javlja i krv u urinu - kaže doktorka.
Isti mehanizam oštećenja viđa se i kod pacijentkinja koje su imale terapiju zračenjem u predelu karlice, jer zračenje dodatno oštećuje zaštitni sloj.
(Zlo)upotreba antibiotika
Iako su antibiotici neizostavni deo terapije kod bakterijskih infekcija, njihova nekontrolisana upotreba dovodi do ozbiljnog problema, a to je do bakterijske rezistencije.
- Ne smete sami uzimati antibiotike. Danas smo već došli u situaciju da su mnoge bakterije postale otporne, jer se antibiotici uzimaju na svoju ruku, bez saveta lekara - upozorava dr Kovačević.
Čak i kada pacijentkinja ima rezultat urinokulture sa označenim "S", što znači da je bakterija osetljiva na određeni lek, terapiju mora da odredi stručnjak.
- Lekar procenjuje koji antibiotik, u kojoj dozi i koliko dugo treba uzimati. Samostalno lečenje može da pogorša stanje i doprinese stvaranju rezistencije - dodaje ona.
Kako bešici "vratiti mladost"
Kod žena koje se suočavaju sa ponavljajućim cistitisima, pored pažljivo vođene antibiotske terapije, postoje i preparati koji obnavljaju zaštitni sloj bešike.
- U tim slučajevima preporučujemo kombinaciju sastojaka koji obnavljaju GAG sloj - hijaluronsku kiselinu i hondroitin sulfat. Oni vraćaju vitalnost unutrašnjem sloju bešike, smanjuju bol i sprečavaju nove infekcije - objašnjava urolog.
Na taj način, poručuje doktorka, "vraćamo bešici ono što je izgubila, njen zaštitni mehanizam i mladost".