Jedna jednostavna navika ublažava depresiju koliko i terapija: Šta donosi velika studija?
Sve je više dokaza da redovna fizička aktivnost može da ublaži simptome depresije gotovo jednako efikasno kao psihoterapija. Najnoviji pregled istraživanja, objavljen u okviru Kokrana (međunarodna mreža istraživača i zdravstvenih stručnjaka), ukazuje da vežbanje u mnogim slučajevima donosi poboljšanje koje se može meriti sa rezultatima terapije razgovorom, a čak i sa dejstvom antidepresiva, mada je u poređenju sa lekovima evidencija ipak skromnija.
Kako depresija pogađa više od 280 miliona ljudi širom sveta, a vežbanje ne zahteva recept, skupu opremu ni komplikovane uslove, stručnjaci sve više razmatraju mogućnost da fizička aktivnost postane važniji deo brige o mentalnom zdravlju.
Presek istraživanja obuhvatio je 73 randomizovana kontrolisana ispitivanja sa skoro 5.000 odraslih osoba koje žive sa depresijom. U tim studijama vežbanje se upoređivalo sa neaktivnim kontrolnim grupama, ali i sa standardnim tretmanima kao što su psihoterapija i antidepresivi.
Kada se fizička aktivnost uporedi sa onima koji nisu dobijali nikakav tretman u tom periodu, pokazuje se umereno smanjenje simptoma depresije. U poređenju sa psihoterapijom rezultati su bili slični - deset studija sa srednjim nivoom pouzdanosti pokazalo je da obe metode nose približno jednaku korist. Poređenje sa antidepresivima takođe je ukazalo na uporedive efekte, ali su nalazi bili slabije pouzdanosti, pa nije bilo moguće izvoditi čvrste zaključke. Dodatni problem je što mali broj istraživanja prati pacijente nakon završetka tretmana, pa dugoročni efekti ostaju nepoznati.
Koji intenzitet popravlja raspoloženje?
Nuspojave su se retko javljale. Kod onih koji su bili u grupama za vežbanje beležile su se povremene povrede mišića i zglobova, dok su učesnici na terapiji lekovima najčešće prijavljivali umor i stomačne tegobe.
- Naši nalazi ukazuju da vežbanje predstavlja bezbednu i dostupnu opciju za ublažavanje simptoma depresije. To znači da fizička aktivnost može da pomogne mnogima, ali ne svima, zbog čega je važno pronaći pristup koji osoba zaista može i želi da održava - navodi profesor Endru Kleg, vodeći autor pregleda.
Kada je reč o intenzitetu, pokazalo se da blaga do umerena aktivnost donosi bolje rezultate od intenzivnog vežbanja. Najveća poboljšanja uočena su kod onih koji su tokom programa završili između 13 i 36 treninga, što je u većini studija odgovaralo programima koji traju nekoliko nedelja do nekoliko meseci.
Nije postojala jedna "najbolja" forma vežbanja, ali kombinovani programi, oni koji objedinjuju više tipova aktivnosti i trening snage, davali su bolje rezultate od samog aerobnog vežbanja. Vrste aktivnosti kao što su joga, či gong i istezanje nisu bile obuhvaćene ovim pregledom, pa njihova uloga ostaje pitanje za naredna istraživanja.
Više studija, poruka ista
Iako je nova verzija Kokrana uključila 35 dodatnih ispitivanja u odnosu na prethodne analize iz 2008. i 2013. godine, ukupni zaključci ostali su gotovo isti. Mnogi radovi bili su mali, često sa manje od 100 učesnika, što ograničava pouzdanost nalaza.
- Dodali smo više studija, ali poruka ostaje ista. Fizička aktivnost može da pomogne osobama sa depresijom, ali ako želimo da razumemo koje vrste vežbanja su najefikasnije, za koga, i koliko dugo efekti traju, potrebna su nam velika i kvalitetna istraživanja. Jedno dobro sprovedeno ispitivanje može da vredi više od niza malih studija sa ograničenim brojem učesnika - zaključuje profesor Kleg.
Izvor: Scitechdaily.com/Zdravlje.kurir.rs