Otkrivena veza između mikrobioma i raka debelog creva: Nove mogućnosti za precizniji skrining i ranu dijagnostiku
Njihovo istraživanje, objavljeno u prestižnom časopisu „Communications Medicine“, sugeriše ranije nepriznatu vezu između crevnih bakterija, virusa koji žive u njima i razvoja raka debelog creva.
Kolorektalni karcinom je jedan od najčešćih oblika raka u razvijenim zemljama. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), svake godine se dijagnostikuje više od 1,9 miliona novih slučajeva, dok je ova bolest odgovorna za skoro milion smrtnih slučajeva godišnje.
U Evropi rak debelog creva je drugi najčešći uzrok smrti od raka.
U poslednjih deset godina, naučna pažnja je sve više usmerena na mikrobiom – složeni ekosistem bakterija, virusa i drugih mikroorganizama koji naseljavaju ljudsko crevo. Upravo je taj mikrosvet, koji broji trilione organizama, sve više povezan sa razvojem raznih bolesti, uključujući i maligne.
Stari „krivac“ - nova perspektiva
Jedan od mikroorganizama koji se dugo povezuje sa kolorektalnim karcinomom je bakterija Bacteroides fragilis. Međutim, paradoksalno je – iako je povezana sa bolešću, ona je takođe čest stanovnik zdravih creva.
- Paradoksalno je da stalno pronalazimo istu bakteriju povezanu sa rakom debelog creva, a ipak je ona normalan deo creva kod zdravih ljudi - ističe mikrobiolog Fleming Damgard iz danske Univerzitetske bolnice u Odenseu.
Upravo je taj paradoks bio polazna tačka za novo istraživanje. Umesto da se fokusiraju isključivo na prisustvo bakterije, naučnici su odlučili da istraže šta se dešava „unutar“ nje - odnosno, koje viruse nosi.
Virusi unutar bakterija – skriveni faktor rizika
U srži otkrića su bakteriofagi, virusi koji inficiraju bakterije i koriste ih za sopstvenu reprodukciju. Iako su bakteriofagi izuzetno rasprostranjeni u prirodi, njihova uloga u ljudskom zdravlju tek počinje da se otkriva.
Analizom genetskog materijala iz uzoraka stolice velikog broja ispitanika, istraživači su otkrili da bakterija Bacteroides fragilis kod pacijenata obolelih od raka često sadrži specifičan, ranije neopisan virus.
U velikoj kohorti od 877 ispitanika, pokazano je da su ljudi sa kolorektalnim karcinomom dvostruko skloniji merljivim nivoima ovih bakteriofaga u crevima.
Iako naučnici još uvek ne mogu da tvrde da virus direktno izaziva rak, njegovo prisustvo pokreće niz novih pitanja.
- Nisu samo bakterije zanimljive, već i interakcija sa virusom koji nosi. Još ne znamo da li virus doprinosi razvoju raka ili je marker promena u crevnoj sredini - objašnjava Damgard.
Mikrobiom kao ključ za razumevanje bolesti
Sve je više dokaza da mikrobiom igra ključnu ulogu u zdravlju creva. Prema istraživanjima objavljenim u časopisima kao što su Nature Reviews Microbiology i The Lancet Oncology, čak 80 procenata rizika od razvoja kolorektalnog karcinoma može se povezati sa faktorima životne sredine – uključujući ishranu, način života i sastav crevne mikrobiote.
Na primer, ishrana bogata crvenim i prerađenim mesom, sa niskim unosom vlakana, povezana je sa nepovoljnim promenama u mikrobiomu. S druge strane, ishrana bogata povrćem, voćem i integralnim žitaricama podstiče razvoj „dobrih“ bakterija koje mogu imati zaštitni efekat.
Međutim, nova istraživanja sugerišu da priča nije tako jednostavna. Nije stvar samo u tome koje bakterije imamo, već i u tome koji se virusi nalaze u njima i kako međusobno interaguju.
Nova prilika za ranu dijagnozu
Jedan od najvažnijih potencijalnih ishoda ovog otkrića odnosi se na mogućnost ranog otkrivanja bolesti. Trenutno se skrining za rak debelog creva u mnogim zemljama zasniva na testovima stolice koji detektuju tragove krvi ili na kolonoskopiji.
Ukoliko dalja istraživanja potvrde da su određeni bakteriofagi pouzdan pokazatelj rizika, mogli bi se razviti novi, precizniji testovi koji bi analizirali ne samo bakterije, već i viruse u crevima. Takvi testovi bi mogli omogućiti otkrivanje bolesti u ranijoj fazi, kada su šanse za izlečenje mnogo veće.
- Proučavanje mikrobioma nekada je bilo kao traženje igle u plastu sena. Danas, uz napredne metode sekvenciranja, možemo analizirati i viruse unutar bakterija i tako dobiti mnogo jasniju sliku - ističe Damgard.
Ograničenja studije
Uprkos obećavajućim rezultatima, naučnici upozoravaju da je ovo rana faza istraživanja. Potrebne su dodatne studije kako bi se utvrdilo da li virus igra aktivnu ulogu u razvoju raka ili je samo pokazatelj promena koje se već dešavaju u crevima. Slična istraživanja se već sprovode u drugim delovima sveta.
Na primer, naučnici sa Univerziteta Harvard i MIT-a istražuju kako bakteriofagi mogu da promene ponašanje bakterija, uključujući njihovu sposobnost da podstaknu upalu – poznati faktor rizika za rak.
Upala crevne sluzokože, posebno ako je dugotrajna, može dovesti do oštećenja DNK i podstaći razvoj tumora. Ako bakteriofagi utiču na to kako bakterije izazivaju upalu, njihova uloga bi mogla biti daleko značajnija nego što se ranije mislilo.
Istražuju se nove terapije
Pored dijagnostike, otkriće otvara i mogućnosti za nove terapijske pristupe. U teoriji, ciljanje specifičnih bakterija ili virusa u crevima moglo bi smanjiti rizik od razvoja bolesti. Mogućnost korišćenja takozvane „fag terapije“, u kojoj se bakteriofagi koriste za specifično uništavanje štetnih bakterija, već se istražuje.
Ako se pokaže da određeni virusi podstiču razvoj raka, mogli bi se pokušati njihova neutralizacija ili eliminacija. Istovremeno, raste interesovanje za transplantaciju crevne mikrobiote, tj. prenos „zdravih“ bakterija sa jedne osobe na drugu, iako je ova metoda još uvek eksperimentalna kada su u pitanju onkološke bolesti.
Ono što ovo istraživanje jasno pokazuje jeste da su odnosi unutar crevnog mikrobioma izuzetno složeni. Više nije dovoljno posmatrati samo pojedinačne bakterije – potrebno je razumeti ceo ekosistem, uključujući viruse, njihove međusobne interakcije i uticaj na ljudske ćelije. U ovom kontekstu, kolorektalni karcinom se sve manje posmatra kao bolest uzrokovana jednim faktorom, a više kao rezultat složene mreže bioloških i uticaja iz životne sredine.
Za sada, stručnjaci kažu da osnovne preporuke za prevenciju ostaju iste – zdrava ishrana, fizička aktivnost, izbegavanje pušenja i redovni pregledi su i dalje ključni. Ali kako nauka dublje zalazi u mikroskopski svet creva, postaje jasno da bi u budućnosti ono moglo da krije odgovore na neka od najvažnijih pitanja u savremenoj medicini.
Izvor: miss7zdrava.24sata.hr/zdravlje.kurir.rs
Rak debelog creva najsmrtonosniji za osobe mlađe od 50 godina: Na koje simptome obratiti pažnju?