Od čega zavisi da li ćete oboleti od karcinoma pre 50. godine? Najčešće stradaju 4 organa - rak debelog creva 1. mestu
Karcinom se dugo smatrao bolešću starijih, ali poslednjih godina slika se menja. Sve češće se dijagnoza postavlja i kod osoba mlađih od 50 godina, što izaziva zabrinutost među stručnjacima i otvara pitanje šta stoji iza ovog trenda i šta bi mlađi trebalo da da znaju.
Dr Pooja Pilaj, specijalista interne medicine iz bolnice Aster CMI u Bangaloru, kaže da se broj karcinoma kod mlađe populacije uočljivo povećava i da ovaj trend više nije izuzetak, već sve češća pojava.
- Važno je da ljudi postanu svesni rizika, da se bolest otkrije na vreme i da se promene životne navike, jer to može da napravi veliku razliku - ističe ona.
Rastući trend karcinoma u ranijem životnom dobu
Karcinomi koji se javljaju pre 50. godine nazivaju se karcinomi ranog početka. U poslednjih nekoliko godina beleži se porast slučajeva raka debelog creva, dojke, pankreasa i želuca kod mlađih osoba.
Iako su zahvaljujući napretku u dijagnostici i lečenju ukupne stope preživljavanja bolje nego ranije, sve veći broj obolelih među mlađima predstavlja ozbiljan izazov za lekare i istraživače.
Način života kao važan faktor rizika
Savremeni način života, sa mnogo sedenja, lošom ishranom i gojaznošću, značajno povećava rizik od karcinoma kod mlađih ljudi. Ovi faktori utiču na metabolizam i hormonski balans.
- Sve češće viđamo mlade ljude sa navikama koje direktno utiču na zdravlje - dugotrajno sedenje, brza hrana i manjak fizičke aktivnosti. Takav način života može da pokrene procese u organizmu koji dugoročno povećavaju rizik od malignih bolesti - upozorava dr Pilaj.
Ishrana bogata industrijski prerađenom hranom, šećerima i nezdravim mastima doprinosi hroničnoj upali u organizmu, a upravo se ona dovodi u vezu sa razvojem brojnih hroničnih bolesti, uključujući i karcinom.
Uticaj okoline i radnog okruženja
Rizik od karcinoma može da raste i zbog izloženosti štetnim materijama iz okoline, poput zagađenog vazduha, industrijskih hemikalija i drugih toksina koji vremenom oštećuju ćelije.
Novija istraživanja ukazuju da dugotrajna izloženost ovakvim supstancama može da poveća verovatnoću genetskih promena koje pokreću razvoj karcinoma.
Uloga creva i metaboličkih promena
Sve više studija takođe ukazuje na povezanost zdravlja creva i rizika od karcinoma. Poremećaj crevne mikrobiote, metabolički poremećaji i hronična upala mogu da utiču na način na koji organizam obrađuje hranljive materije, reguliše imuni odgovor i održava normalnu funkciju ćelija.
Zašto je rano prepoznavanje presudno
Prepoznavanje neobičnih simptoma i pravovremeno javljanje lekaru značajno utiču na ishod lečenja. Iako su skrining programi uglavnom namenjeni starijima, sve je važnije podizanje svesti i među mlađima.
- Simptomi kao što su neobjašnjiv gubitak telesne mase, uporan umor, promene u pražnjenju creva, neobične kvržice ili dugotrajna nelagodnost ne smeju da se zanemare - upozorava dr Pilaj.
Izvor: Onlymyhealth.com/Zdravlje.kurir.rs