Kardiometaboličko zdravlje: Na koje parametre možemo uticati i kako smanjiti rizik od bolesti srca
Srčani i moždani udar, kao oblici kardiovaskularnih bolesti, među vodećim su uzrocima smrti. Faktori rizika uključuju porodičnu istoriju bolesti srca, pušenje, dijabetes, povišen holesterol i visok krvni pritisak. Prekomerna telesna težina dodatno povećava verovatnoću da se ovi rizici razviju.
Da li je vaše kardiovaskularno zdravlje optimalno? I da li ste smanjili rizik od ovih bolesti u budućnosti? Istraživanja pokazuju da malo ljudi može potvrdno da odgovori na ova pitanja.
Šta je kardiometaboličko zdravlje?
Kardiovaskularni sistem obuhvata srce, krv i krvne sudove. Kardiometaboličko zdravlje odnosi se na kombinaciju više faktora rizika koji utiču na ovaj sistem.
Istraživači su, u studiji objavljenoj u časopisu Journal of the American College of Cardiology, analizirali podatke više od 55.000 odraslih osoba kako bi procenili koliko ljudi ima optimalno kardiometaboličko zdravlje.
Optimalno stanje podrazumeva da su ispunjeni svi sledeći kriterijumi:
- indeks telesne mase i obim struka u zdravim granicama
- normalan nivo šećera u krvi (bez lekova)
- optimalan nivo holesterola (bez terapije)
- normalan krvni pritisak (bez lekova)
- bez znakova kardiovaskularnih bolesti (npr. prethodni infarkt ili moždani udar)
Rezultati koji zabrinjavaju
Rezultati su pokazali da je 2018. godine samo 6,8% ljudi imalo optimalno kardiometaboličko zdravlje – manje od jedne od 14 osoba.
Takođe je utvrđeno da:
- se stanje pogoršava – ovaj procenat je bio 7,7% 2000. godine i 8,4% 2004.
- su višak kilograma i povišen šećer u krvi glavni problemi
- je procenat ljudi sa idealnom telesnom težinom pao sa 34% na 24%
- je procenat onih sa normalnim šećerom pao sa 59% na 37%
Postoje i značajne razlike među grupama – lošije kardiometaboličko zdravlje češće je kod muškaraca, starijih osoba, osoba nižeg socioekonomskog statusa i nižeg obrazovanja.
Važno je napomenuti da su ovi podaci prikupljeni pre pandemije kovida 19, a postoje dokazi da su se tokom tog perioda fizička aktivnost smanjila, a nezdrave navike povećale.
Ima i pozitivnih pomaka
Uprkos zabrinjavajućim nalazima, istraživanje donosi i neke pozitivne pomake:
- kod mlađih odraslih (20–34 godine) blago je porastao procenat onih sa optimalnim zdravljem
- ukupno gledano, nivo holesterola se poboljšao
- mnogi ispitanici imaju „srednje“ (ne loše) stanje, što znači da su male promene dovoljne za napredak
Kako da poboljšate svoje kardiometaboličko zdravlje?
Ovi podaci mogu delovati obeshrabrujuće, ali i kao poziv na akciju. Prevencija srčanog i moždanog udara svakako se isplati.
Razmislite o svom zdravlju – da li može bolje?
Evo šta možete da uradite:
- proverite krvni pritisak, šećer i holesterol i radite na njihovom poboljšanju
- budite fizički aktivni – redovno vežbanje pomaže svim ovim parametrima
- smanjite višak kilograma uz zdravu ishranu i više kretanja
- prestanite da pušite – to je jedan od najvažnijih faktora rizika
Poboljšanje kardiometaboličkog zdravlja nije uvek lako, zato je važno da se posavetujete sa lekarom i pratite napredak.
Rezultati pokazuju da većina ljudi ne čini dovoljno da spreči moždani i srčani udar i druge povezane bolesti. Dobra vest je da na veliki deo rizika možemo sami da utičemo.
Zato je pravo vreme da napravite male, ali važne korake ka boljem zdravlju.
Izvor: health.harvard.edu/zdravlje.kurir.rs
Pet skrivenih znakova metaboličkog sindroma: Od umora do utrnulosti i stalne žeđi