Nordijska dijeta produžava život: Ove namirnice čuvaju zdravlje i podstiču dugovečnost
Dodajte Kurir Zdravlje u vaš Google izborAko ste čuli za mediteransku ishranu, verovatno znate da se često povezuje sa brojnim zdravstvenim koristima. Međutim, postoji još jedan način ishrane koji bi mogao da doprinese dužem životu – nordijska dijeta.
Ona se zasniva na tradicionalnim namirnicama koje se koriste u Danskoj, Finskoj, Islandu, Norveškoj i Švedskoj. Slična je mediteranskoj ishrani po tome što se oslanja na povrće, voće, integralne žitarice i ribu, ali je prilagođena namirnicama karakterističnim za hladniju klimu.
Zbog sličnosti sa mediteranskom ishranom, nordijska dijeta se ponekad naziva i „mediteranskom ishranom severa“.
Šta podrazumeva nordijska dijeta
Ako želite da se hranite po principima nordijske dijete, na jelovniku bi trebalo da se nađu prvenstveno povrće, voće, integralne žitarice, riba, mahunarke i orašasti plodovi.
Posebno mesto imaju masna riba, poput lososa, zatim bobičasto voće, jabuke, kruške, kupus i korenasto povrće.
Prednost se daje ulju od uljane repice, ovsu i raži, dok se unos mesa, naročito crvenog, ograničava.
Za razliku od mediteranske ishrane, u nordijskoj dijeti se češće koriste lokalne namirnice karakteristične za severnu Evropu. Tako se, na primer, prednost daje jabukama i kruškama umesto pomorandži i banana, a ovsu i raži umesto pšenici i pirinču.
Može li da produži život?
Nova studija istraživača iz Danske donosi dodatne dokaze o mogućim dugoročnim koristima ovog načina ishrane.
Istraživači su analizirali zdravstvene podatke više od 64.000 odraslih osoba srednje i starije životne dobi iz Švedske. Na osnovu tih podataka procenili su kakav bi mogao da bude dugoročni uticaj pridržavanja zdrave nordijske ishrane.
Rezultati su pokazali da bi strogo pridržavanje ovog načina ishrane moglo da bude povezano sa manjim rizikom od smrti od bilo kog uzroka tokom perioda od 24 godine.
U poređenju sa opštim zdravstvenim preporukama, zdrava nordijska ishrana bila je povezana sa 4 odsto manjim rizikom od smrti od bilo kog uzroka. U poređenju sa osobama koje nisu menjale način ishrane, procenjeni rizik bio je 6 odsto manji.
Istraživanje je objavljeno u časopisu „The American Journal of Clinical Nutrition“.
Dobra i za jetru i šećer u krvi
Nordijska ishrana ranije je povezivana i sa boljim metaboličkim zdravljem.
U jednom randomizovanom kontrolisanom istraživanju učestvovale su odrasle osobe iz Švedske sa predijabetesom ili dijabetesom tipa 2. Deo njih zamenio je beli hleb i testeninu kašom i ražanim hlebom, puter uljem od uljane repice, a u ishranu je uključio više lokalno uzgajanih namirnica, poput jabuka, bobičastog voća i kupusa, kao i masnu ribu poput lososa.
Kod osoba koje su se pridržavale zdrave nordijske ishrane zabeleženo je smanjenje količine masti u jetri, telesne težine, nivoa enzima jetre, glukoze u krvi i pojedinih masnoća u krvi.
- Zdrava nordijska ishrana dala je najbolje rezultate kod učesnika studije sa dijabetesom. Kod nešto više od 20 odsto njih smanjena je količina masti u jetri, a kontrola šećera u krvi poboljšala se tokom jedne godine - rekao je Ulf Riserus sa Univerziteta u Upsali, jedan od autora istraživanja.
Više od polovine učesnika imalo je i remisiju masne bolesti jetre, zbog čega su autori ocenili da bi ovakav način ishrane mogao da bude značajan i za osobe sa nealkoholnom masnom bolešću jetre.
Slična mediteranskoj ishrani
Iako se o dugoročnim efektima nordijske dijete još uvek zna manje nego o mediteranskoj, ove dve vrste ishrane imaju mnogo zajedničkih karakteristika.
Obe podrazumevaju veći unos povrća, voća, integralnih žitarica, ribe i nezasićenih masti, dok se preporučuje ograničavanje crvenog mesa i drugih namirnica sa manje povoljnim nutritivnim sastavom.
Stručnjaci zato smatraju da nordijska dijeta može biti dobra alternativa za one koji žele zdraviji način ishrane, posebno ako im više odgovaraju namirnice koje su dostupne u njihovom podneblju.
Ipak, važno je imati u vidu da nova studija nije kliničko ispitivanje, već statistička procena dugoročnih efekata. Zbog toga su potrebna dodatna istraživanja kako bi se preciznije utvrdilo koliko nordijska ishrana može da utiče na dugovečnost i zdravlje.
Jedno je, međutim, jasno – ako na svoj jelovnik češće uvrstite povrće, voće, integralne žitarice, ribu, mahunarke i orašaste plodove, a smanjite unos crvenog mesa i zasićenih masti, pravite promenu koja se uklapa u principe i nordijske i mediteranske ishrane.
Izvor: sciencealert.com/Zdravlje.Kurir.rs