Moždani udar pre 49. godine: Jedna česta navika i određene povrede mogu povećati rizik
Dodajte Kurir Zdravlje u vaš Google izbor- Moždani udar sve češće pogađa mlađe od 49 godina, a rizik povećavaju i migrene sa aurom, glasno hrkanje i dugotrajno sedenje.
- Povrede vrata i nagli trzajni pokreti mogu da oštete vratne arterije i izazovu ishemijski moždani udar, iako je ta komplikacija retka.
Moždani udar je hitno stanje koje može da se dogodi u bilo kom životnom dobu. Mada ne pogađa isključivo starije osobe, lekari primećuju da je sve više mladih i pacijenata srednje životne dobi. Visok krvni pritisak, atrijalna fibrilacija (nepravilan srčani ritam), šećerna bolest, povišeni holesterol i trigliceridi neki su od najčešćih rizika za razvoj moždanog udara. Međutim, postoje i rizici o kojima se manje govori, kao što su migrene, glasno hrkanje i dugotrajno sedenje.
Pacijenti mlađi od 49 godina
Istraživanja Američkog udruženja za srce (AHA) pokazuju da je tokom poslednje tri decenije zabeleženo više moždanih udara među odraslim osobama mlađim od 49 godina. Nacionalni instituti za zdravlje (NIH) takođe izveštavaju o značajnom povećanju broja moždanih udara među radno aktivnim osobama.
- Moždani udar je jedan od vodećih uzroka smrti, invaliditeta i hospitalizacije. Ovo je zaista ozbiljno upozorenje i pacijentima i zdravstvenim radnicima. Moramo mnogo ozbiljnije da pristupimo kontroli faktora rizika, i to što je moguće ranije – kaže neurolog dr Kristofer Dejvid Anderson.
Iako poznati faktori rizika, kao što su povišen krvni pritisak, dijabetes, visok holesterol i gojaznost, i dalje predstavljaju veliku opasnost, stručnjaci upozoravaju da i neka manje poznata zdravstvena stanja i životne navike mogu da povećaju rizik od moždanog udara.
Migrene sa aurom
Osobe koje imaju migrene praćene smetnjama vida, svetlucanjem pred očima, trnjenjem ili poteškoćama u govoru mogu imati povećan rizik od ishemijskog moždanog udara. Neka istraživanja ukazuju na to da osobe koje imaju migrene sa aurom imaju gotovo dvostruko veći rizik od ishemijskog moždanog udara u poređenju sa osobama koje nemaju migrene.
Kod migrena bez aure ova povezanost je uglavnom slabija ili manje dosledna.
Ishemijski moždani udar nastaje kada krvni ugrušak ili neka druga prepreka prekine dotok krvi u mozak. Ovaj tip moždanog udara čini oko 87 odsto svih moždanih udara.
Glasno hrkanje
Uporno i izrazito glasno hrkanje može biti znak opstruktivne apneje u snu - poremećaja kada tokom spavanja više puta dolazi do prekida i ponovnog uspostavljanja disanja.
Ovi prekidi disanja mogu dovesti do smanjenja nivoa kiseonika u krvi i doprineti razvoju povišenog krvnog pritiska, koji je jedan od glavnih faktora rizika za moždani udar. Nelečena apneja u snu povezana je sa povećanom verovatnoćom nastanka moždanog udara.
Osobe koje glasno hrču ili su izrazito pospane tokom dana trebalo bi da se posavetuju sa lekarom i razmotre odgovarajuće mere prevencije.
Povrede vrata i nagli trzajni pokreti vrata
Iznenadni i snažni pokreti vrata ponekad mogu izazvati rascep unutrašnjeg zida karotidne ili vertebralne arterije. Ovo stanje poznato je kao disekcija vratnih arterija. Disekcija vratnih arterija je rascep unutrašnjeg sloja zida krvnog suda kroz koji krv prodire i nakuplja se između slojeva zida. Ove arterije snabdevaju mozak krvlju. Kada dođe do oštećenja zida arterije, može se formirati krvni ugrušak koji može da blokira protok krvi i izazove ishemijski moždani udar. Iako je ova komplikacija retka, može da se javi posle saobraćajnih nesreća, sportskih povreda i određenih aktivnosti koje uključuju ekstremne pokrete vrata.
Ipak, većina osoba sa trzajnom povredom vrata ne dobije moždani udar. Trzajna povreda vrata je posledica naglih, nekontrolisanih pokreta glave i vrata napred i nazad, najčešće u saobraćajnim nesrećama, padovima ili sportskim nezgodama. Ovaj nagli trzaj dovodi do istezanja ili oštećenja mišića, ligamenata i nerava.
Dugotrajno sedenje
Dugotrajno sedenje može da poveća rizik od moždanog udara, čak i kod osoba koje se inače osećaju zdravo. Jedna studija povezala je sedenje duže od 13 sati dnevno sa 44 odsto većim rizikom od moždanog udara.
Zato se savetuje pravljenje čestih pauza tokom sedenja, redovno ustajanje i hodanje, kao i najmanje 150 minuta fizičke aktivnosti umerenog intenziteta nedeljno. Čak i kratke pauze za kretanje tokom radnog dana mogu biti korisne.
Kako smanjiti rizik od moždanog udara?
Ohrabrujući je podatak da se veliki broj moždanih udara može sprečiti. Prema podacima Američkog udruženja za srce (AHA), približno 80 odsto moždanih udara može da se spreči zdravim životnim navikama i odgovarajućom medicinskom negom.
Rizik se može značajno smanjiti redovnom fizičkom aktivnošću, kao što su hodanje, plivanje, vožnja bicikla i druge aktivnosti, kao i mediteranskim načinom ishrane sa dosta povrća, voća, ribe, maslinovog ulja, orašastih plodova i integralnih žitarica. Bitni su i održavanje zdrave telesne težine i izbegavanje pušenja. Savet je da redovno kontrolišete krvni pritisak, holesterol i šećer u krvi. Ograničite konzumiranje alkohola, obezbedite dovoljno kvalitetnog sna i potražite odgovarajuće lečenje apneje u snu.
Sledeći simptomi zahtevaju HITNU medicinsku pomoć:
Iznenadna asimetrija lica – spušten ugao usana ili otežano pomeranje jedne strane lica.
Iznenadna slabost ruke – naročito ako se javlja samo na jednoj strani tela.
Poteškoće u govoru – nerazgovetan govor ili nemogućnost razumevanja i izgovaranja reči.
Iznenadne promene vida – gubitak vida ili zamućenje vida.
Iznenadna jaka glavobolja.
Iznenadni gubitak ravnoteže i koordinacije.
Ako se pojavi bilo koji od ovih simptoma, odmah pozovite hitnu medicinsku pomoć, čak i ako simptomi brzo nestanu. U Srbiji pozovite 194.
Izvor:newsmax.com/health/zdravlje.kurir.rs