Simptomi i uzroci pada magnezijuma u telu: Kada hipomagnezijemija zahteva hitan odlazak kod lekara
Hipomagnezijemija se javlja kada imate nizak nivo magnezijuma, elektrolita, u krvi. Može biti blaga ili teška i lečiva je. Često se javlja uz nizak nivo kalcijuma i kalijuma, koji su takođe elektroliti.
Magnezijum je elektrolit koji je ključni deo mnogih telesnih reakcija koje utiču na ćelijske funkcije, nervnu provodljivost i još mnogo toga. Vaš mozak , srce i mišići se u velikoj meri oslanjaju na magnezijum da bi obavljali svoj posao.
Magnezijum ima direktan uticaj na ravnotežu drugih elektrolita, uključujući natrijum, kalcijum i kalijum. Hipomagnezijemija se često javlja uz hipokalcemiju (nizak nivo kalcijuma u krvi) i hipokalemiju (nizak nivo kalijuma u krvi).
Treba napomenuti da, iako se većina magnezijuma u vašem telu skladišti u kostima, samo je magnezijum rastvoren u ekstracelularnoj tečnosti (uglavnom krvnoj plazmi) dostupan za upotrebu ćelijama i organima.
Tri organa su odgovorna za održavanje normalnog nivoa magnezijuma, uključujući:
* Tanko i debelo crevo, koje apsorbuje magnezijum iz hrane koju jedete
* Kosti, koje su glavni sistem za skladištenje magnezijuma
* Bubrezi, koji su odgovorni za izlučivanje (oslobađanje) magnezijuma kroz vašu mokraću
Ako postoji problem u bilo kojoj fazi ovog procesa, to može izazvati hipomagnezijemiju.
Koga pogađa hipomagnezijemija?
Hipomagnezijemija može da pogodi svakoga u bilo kom uzrastu. Ljudi sa određenim zdravstvenim stanjima i u određenim situacijama imaju veću verovatnoću da imaju hipomagnezijemiju.
Javlja se kod:
* 2% opšte populacije SAD
* 10% do 20% ljudi u bolnici
* 50% do 60% ljudi na odeljenju intenzivne nege (JI)
* 30% do 80% ljudi sa poremećajem upotrebe alkohola
* 25% ljudi sa loše lečenim dijabetesom
Simptomi i uzroci
Koji su simptomi hipomagnezijemije?
Hipomagnezijemija se može manifestovati na mnogo različitih načina, ali uglavnom pogađa neuromuskularni sistem i srce. Neki ljudi nemaju nikakve simptome (asimptomatski su).
Simptomi blage hipomagnezijemije uključuju:
* Tremori
* Tetanija ( grčevi mišića, grčevi mišića i/ili utrnulost u rukama i stopalima)
* Abnormalni pokreti očiju ( nistagmus)
* Umor i slabost
Simptomi teške hipomagnezijemije uključuju
* Generalizovani toničko-klonični napadi
* Delirijum
* Abnormalni srčani ritmovi (aritmija)
Važno je potražiti medicinsku pomoć ako imate ove simptome.
Šta uzrokuje hipomagnezijemiju?
Hipomagnezijemija se obično javlja zbog jednog od sledećih razloga:
* Premalo unosa magnezijuma u telo.
* Prekomerni gubitak magnezijuma kroz bubrege (urinu) ili gastrointestinalni trakt (stolica).
* Premeštanje magnezijuma iz ekstracelularne tečnosti u manje pristupačne lokacije (ređe).
* Premalo unosa magnezijuma
Nutritivni nedostaci zbog lošeg unosa magnezijuma uključuju:
* Izgladnjivanje
* Poremećaj upotrebe alkohola sa lošim unosom hranljivih materija.
* Kritično bolesne osobe koje ne mogu da uzimaju hranu na usta i moraju da primaju sve hranljive materije putem intravenozne infuzije.
Nedostaci zbog loše apsorpcije magnezijuma iz gastrointestinalnog trakta uključuju:
* Bolesti koje uzrokuju malapsorpciju, kao što su celijakija i inflamatorna bolest creva.
* Operacija gastričnog bajpasa.
* Nasledni sindromi koji uzrokuju lošu apsorpciju magnezijuma (primarna crevna hipomagnezijemija).
* Lekovi koji mogu ometati apsorpciju magnezijuma (inhibitori protonske pumpe kao što je omeprazol ).
Prekomerni gubitak magnezijuma
Prekomerni gubici magnezijuma iz bubrega (urine) uključuju:
* Poremećaj upotrebe alkohola
* Nekontrolisani dijabetes
* Nasleđeni poremećaji bubrežnih tubula, kao što je Gitelmanov sindrom
* Diuretički lekovi
* Aminoglikozidni antibiotici
* Lekovi za hemoterapiju
* Lekovi protiv odbacivanja
* Drugi lekovi
Prekomerni gubici magnezijuma kroz gastrointestinalni trakt:
* Akutna ili hronična dijareja
* Premeštanje magnezijuma iz ekstracelularne tečnosti na manje pristupačna mesta
Ovo se može desiti kod ljudi sa:
* Akutnim pankreatitisom
* "Poremećaj gladnih kostiju“ je stanje koje se može razviti nakon hirurškog uklanjanja paratiroidnih žlezda.
Dijagnoza i testovi
Kako se dijagnostikuje hipomagnezijemija?
Ako imate simptome hipomagnezijemije, vaš lekar će obaviti fizički pregled i pitati vas o vašim simptomima i medicinskoj istoriji.
Verovatno će vam naručiti analizu krvi kako bi proverili nivo magnezijuma. Normalni nivoi magnezijuma su obično između 1,46 i 2,68 miligrama po decilitru (mg/dl).
Takođe mogu naručiti sledeće testove:
* Test krvi za kalcijum
* Sveobuhvatni metabolički panel
* Test krvi za kalijum
* Test magnezijuma u urinu
* Elektrokardiogram (EKG) .
Kada vaš lekar potvrdi da imate hipomagnezijemiju, obično može da utvrdi osnovni uzrok na osnovu vaše medicinske istorije i rezultata testova. Ako nije siguran, možda će morati da uradi dodatne testove kako bi pomogao u dijagnostikovanju uzroka.
Upravljanje i lečenje
Kako se leči hipomagnezijemija?
Lečenje hipomagnezijemije zavisi od toga koliko je blaga ili teška i od osnovnog uzroka.
Ako je hipomagnezemija blaga, vaš lekar će verovatno preporučiti tablete magnezijuma koje se uzimaju oralno.
Ako je hipomagnezijemija teška, verovatno ćete biti u bolnici i primati tečnosti i magnezijum putem intravenozne infuzije.
Vaš lekar će takođe propisati plan lečenja za upravljanje osnovnim uzrokom.
Izgledi / Prognoza
Kakva je prognoza (izgledi) za hipomagnezijemiju?
Prognoza (izgledi) za hipomagnezijemiju zavisi od njenog osnovnog uzroka. Ljudi koji imaju hipomagnezijemiju iz identifikovanog uzroka imaju dobru prognozu za potpuni oporavak ako prime lečenje.
Opasno niski nivoi magnezijuma mogu izazvati fatalne srčane aritmije.
Prevencija
Mogu li sprečiti hipomagnezijemiju?
Lečenje i/ili upravljanje osnovnim stanjima koja mogu izazvati hipomagnezijemiju može pomoći u sprečavanju epizoda.
Na primer, ako imate celijakiju, održavanje stroge dijete bez glutena može sprečiti malapsorpciju (što može izazvati hipomagnezemiju).
Međutim, u nekim slučajevima ne možete sprečiti hipomagnezijemiju.
Kada treba da se obratite svom lekaru zbog hipomagnezijemije?
Ako imate simptome hipomagnezijemije, trebalo bi da se obratite svom lekaru. Ako imate teške simptome, kao što su napadi ili abnormalni otkucaji srca, pozovite 911 ili što pre idite u najbližu bolnicu.
Ako imate hronično stanje koje može dovesti do hipomagnezijemije, kao što je Kronova bolest ili nasledna tubularna bolest bubrega (renalna), važno je da redovno posećujete svog lekara kako biste bili sigurni da vaša terapija deluje i da su nivoi magnezijuma u zdravom opsegu.
Izvor: my.clevelandclinic.org/