Srčani udar ili srčana slabost: Kako da prepoznate razliku i šta je alarm za odlazak lekaru?
Srčani udarnastaje iznenada, kada se prekine dotok krvi do dela srčanog mišića, pa taj deo ostane bez kiseonika i počne da odumire. Srčana slabost, s druge strane, može nastupiti naglo, ali se u većini slučajeva razvija postepeno – kada srce postane preslabo ili previše ukočeno da bi pumpalo krv kako treba.
Iako imaju različite uzroke, ova dva stanja mogu imati slične simptome, pa ih je ponekad teško razlikovati. Srčani udar može dovesti do razvoja srčane slabosti, a neke osobe tokom života iskuse oba. Prepoznavanje razlika i sličnosti ključno je za pravovremenu reakciju i lečenje.
Srčani udar – hitno stanje koje zahteva brzu reakciju
Srčani udar (infarkt miokarda) nastaje kada se dotok krvi u deo srčanog mišića smanji ili potpuno blokira, obično zbog stvaranja ugruška na mestu gde se nataložila masnoća (plak) u koronarnim arterijama. Kada plak pukne, stvara se ugrušak koji blokira protok krvi, i deo srca ostaje bez kiseonika.
Glavni simptom srčanog udara jeste bol ili pritisak u grudima – osećaj stezanja, pečenja, težine ili pritiska u sredini ili levoj strani grudnog koša. Bol može trajati nekoliko minuta, a ponekad se javlja u talasima.
Bol se može širiti i na:
- ruke (jednu ili obe)
- leđa
- vrat
- vilicu
- ramena
- gornji deo stomaka
Kratak dah je čest i često rani znak srčanog udara – može se javiti uz bol u grudima ili čak i pre njega, pri laganoj aktivnosti ili u mirovanju.
Ostali mogući simptomi uključuju:
- hladan znoj
- vrtoglavicu ili nesvesticu
- mučninu i povraćanje
- ubrzan ili nepravilan puls
- neobičan umor
- poremećaj sna
Neki srčani udari su „tihi” – bez izraženih simptoma, pa ih ljudi zamene za gorušicu ili grip. Češći su kod žena i osoba sa dijabetesom.
Srčani udar kod žena
Kod žena su simptomi često suptilniji i drugačiji nego kod muškaraca. Umesto jakog bola, žene češće osećaju pritisak, stezanje ili peckanje u grudima, kao i:
- bol u gornjem delu leđa
- osećaj kao da je nešto „vezano” oko grudi
- gorušicu
- mučninu
- osećaj ubrzanog rada srca (palpitacije)
- pojačan umor ili gubitak apetita
Srčana slabost – hronično stanje koje se razvija postepeno
Srčana slabost znači da srce ne može da pumpa dovoljno krvi da bi zadovoljilo potrebe organizma. Može nastati naglo (npr. nakon infarkta), ali najčešće se razvija postepeno i pogoršava tokom vremena.
Postoje dve glavne vrste:
- Levostrana srčana slabost – najčešća; kada leva komora ne može da ispumpa dovoljno krvi u telo, krv se vraća u pluća.
- Desnostrana srčana slabost – kada desna strana srca ne uspeva da vrati krv iz tela u pluća, pa se tečnost zadržava u tkivima.
Simptomi levostrane srčane slabosti
- kratak dah (posebno pri naporu ili kada ležite)
- umor i slabost
- kašalj, ponekad sa beličastim ili ružičastim ispljuvkom
- nadimanje stomaka
- nemogućnost da spavate ležeći
- plavičasta boja usana i prstiju
- oticanje skrotuma kod muškaraca
- naglo povećanje telesne težine
Simptomi desnostrane srčane slabosti:
- oticanje nogu, stopala, trbuha ili vratnih vena
- osećaj težine i pritiska u stomaku
- česta potreba za mokrenjem
- mučnina i gubitak apetita
- lupanje srca
- otežano disanje
- povećanje telesne mase
Bol u grudima može se javiti i kod srčane slabosti, ali je obično blagi pritisak – ne treba ga ignorisati, jer može ukazivati i na novi srčani udar.
Kada treba pozvati hitnu pomoć?
Svaki jak bol u grudima je hitno stanje. Pozovite hitnu pomoć ako imate:
- bol ili pritisak u sredini grudnog koša koji traje nekoliko minuta ili se vrać
- bol u rukama, leđima, vratu, vilici ili ramenima
- kratkoću daha, vrtoglavicu, mučninu, hladan znoj ili neobjašnjiv umor
- iznenadan gubitak svesti ili prestanak disanja
Ako imate srčanu slabost, obavezno se javite lekaru ili pozovite hitnu ako primetite:
- trajni kašalj, naročito sa ružičastim, penušavim ispljuvkom
- naglo oticanje nogu
- osećaj gušenja i kada mirujete
- naglo povećanje težine (više od 2 kg u nedelju dana)
- pojačan umor ili slabost
Za manje promene, kao što su blago oticanje nogu ili osećaj zamora pri laganoj aktivnosti, javite se svom lekaru što pre.
Lečenje i oporavak
Oba stanja zahtevaju lečenje, ali na različite načine:
- Srčani udar: hitna primena lekova koji razgrađuju ugruške, lekova protiv bolova i kiseoničke terapije; često i intervencije poput ugradnje stenta ili bajpasa.
- Srčana slabost: dugoročno lečenje uz pomoć lekova koji poboljšavaju rad srca, promene životnih navika (ishrana, fizička aktivnost, prestanak pušenja) i po potrebi ugradnja pejsmejkera ili drugih uređaja.
Izvor: everydayhealth.com/zdravlje.kurir.rs
Kako se može izračunati rizik od kardiovaskularnih bolesti? Jedna tablica otkriva mogućnost oboljenja u narednih 10 godina