Zašto je kod diskus hernije važno reagovati što pre? Fizioterapeut otkriva 5 stvari koje prijaju kičmi
Bol u leđima danas spada među najrasprostranjenije zdravstvene probleme u svetu. Statistika Svetske zdravstvene organizacije pokazuje da čak osam od deset ljudi tokom života iskusi epizodu bola koja remeti svakodnevne aktivnosti. Lumbalni bol je na vrhu liste hroničnih muskuloskeletnih tegoba i jedan je od glavnih razloga odsustvovanja s posla širom planete. Ni Srbija nije izuzetak, kaže za naš portal povodom Svetskog dana leđa Srđan Anđelkov, fizioterapeut specijalista i diplomirani osteoapata.
- Jedan od najčešćih uzroka izraženog bola i funkcionalnih ograničenja je diskus hernija, odnosno ispadanje dela međupršljenskog diska koji pritiska nervne korene. Iako ovaj termin često zvuči zastrašujuće, u većini slučajeva uz pravovremeno reagovanje i adekvatnu terapiju moguće je sprečiti hronične posledice i izbeći operaciju - ohrabruje na početku razgovora naš sagovornik.
Zašto dolazi do diskus hernije
Između pršljenova nalaze se diskovi koji služe kao svojevrsni "amortizeri". S godinama, ali i usled loših navika, disk gubi elastičnost i otpornost. Dugotrajno sedenje, nepravilno držanje tela, višak kilograma ili nagla fizička opterećenja dodatno ubrzavaju ove promene.
- Unutrašnji deo diska (nucleus pulposus) može da "procuri" kroz spoljašnji sloj (anulus fibrosus) i da pritisne nerve, što izaziva bol u leđima, utrnulost, trnjenje ili širenje bola niz nogu. U početku su simptomi često suptilni i lako se ignorišu, ali bez pravovremenog reagovanja mogu brzo da napreduju - objašnjava Srđan Anđelkov.
Prevencija počinje malim koracima
Briga o kičmi ne počinje u ordinaciji, već kod kuće, na poslu i u svakodnevnim aktivnostima, sugeriše fizioterapeut.
- Redovno kretanje, vežbe za stabilizaciju trupa i korekcija držanja tela čine osnovu prevencije. Mnogo znači i pravilno podešeno radno mesto, kvalitetna stolica s osloncem za leđa, ekran u visini očiju i kratke pauze na svakih 45 minuta. Male promene u navikama mogu da naprave veliku razliku - ističe Srđan Anđelić.
Zašto je važno reagovati na vreme
Mnogi ignorišu prve znake problema, kao što su povremeni bol, ukočenost ili trnjenje. Tek kada tegobe postanu ozbiljne, traže pomoć.
- U tom trenutku često je potrebno više vremena za oporavak. Rano javljanje fizioterapeutu ili lekaru presudno je za uspeh terapije. U početnim fazama moguće je sprečiti dalji razvoj hernije, a neretko i izbeći invazivne procedure. Stručni pregled omogućava da se na vreme otkriju disbalansi i mehanička ograničenja, čak i pre nego što bol postane intenzivan - pojašnjava fizioterapeut.
Fizioterapija, manuelna terapija i osteopatija
Fizioterapija je najčešći i najvažniji oblik lečenja diskus hernije bez operacije. Cilj je da se ublaži bol, povrati pokretljivost i ojačaju mišići koji stabilizuju kičmu. Sve češće se primenjuju i manuelne tehnike specijalizovane mobilizacije i manipulacije koje mogu da rasterete nerve i povrate normalnu mehaniku pokreta,
- Osteopatija ide korak dalje. Umesto da tretira samo bolno mesto, posmatra telo kao celinu. Osteopatski tretmani obuhvataju dijafragmu, karlicu, fascije i druge strukture koje utiču na ravnotežu tela, pa tako ciljaju uzroke, a ne samo simptome. Kombinacija fizioterapije i osteopatije često daje najbolje rezultate - sugeriše naš sagovornik i predlaže pet jednostavnih vežbi koje ublažavaju napetost, jačaju leđa i popravljaju držanje.
Pet jednostavnih vežbi za manje bola
Ne treba vam teretana ni specijalna oprema. Ove vežbe možete raditi kod kuće ili na poslu, svakodnevno, u svega desetak minuta i tako sačuvati i unaprediti zdravlje leđa.
Mačka-krava
Na sve četiri, udah dok ulegnete leđa i pogledate gore, izdah dok zaokružite leđa i privučete bradu. Uradite 10-15 ponavljanja. Ova vežba pokreće i razgibava ceo kičmeni stub.
Most (glute bridge)
Lezite na leđa, savijte kolena i podignite karlicu u ravnu liniju s ramenima. Zadržite 3-5 sekundi pa se polako spustite. Uradite 10-15 ponavljanja. Ova vežba jača zadnjicu i rasterećuje lumbalni deo.
Ptica-pas
Iz položaja na sve četiri, ispružite suprotnu ruku i nogu, zadržite pet sekundi i promenite stranu. Vežba aktivira duboke stabilizatore trupa.
Bočni oslonac na kolenima
Lezite bočno, oslonite se na podlakticu i savijena kolena, pa podignite kukove. Zadržite 15-30 sekundi po strani. Vežba jača bočne mišiće i doprinosi stabilnosti kičme.
Istezanje zadnje lože
Ležeći na leđima, podignite jednu nogu pravo i lagano je privucite ka sebi. Zadržite 20-30 sekundi, pa ponovite s drugom nogom. Ova vežba smanjuje napetost zadnje lože i rasterećuje karlicu i donji deo leđa.
- Najveća odgovornost je na svakome od nas. Redovno kretanje, pravilno držanje, nekoliko osnovnih vežbi dnevno i spremnost da na vreme potražimo stručnu pomoć su jednostavni koraci koji čine razliku između prolazne tegobe i hroničnog problema koji ograničava svakodnevni život - poručuje Srđan Anđelkov.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.