Imate kratak dah, kašalj ili zviždanje u grudima? Možda je vreme da uradite spirometriju
Spirometrija je jedan od najčešće korišćenih testova u pulmologiji i osnovna je metoda procene funkcije pluća. To je jednostavan, neinvazivan i bezbedan test koji meri koliko vazduha možete udahnuti i izdahnuti, kao i koliko brzo to radite. Rezultati spirometrije pomažu vašem lekaru da razume kako vaša pluća rade i da li imate problema sa disanjem.
Zašto se radi spirometrija?
Spirometrija otkriva da li vaša pluća funkcionišu kako treba. Često se koristi za dijagnostikovanje i praćenje bolesti kao što su:
- astma
- hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP)
- cistična fibroza
- plućna fibroza
Pored toga, spirometrija može:
- odrediti kapacitet pluća
- pratiti kako se funkcija pluća menja tokom vremena
- prepoznati rane promene kod hroničnih bolesti
- otkriti sužavanje disajnih puteva
- pomoći u izboru najefikasnije terapije
- proceniti efekat izlaganja štetnim supstancama
- proceniti rizik od respiratornih komplikacija pre operacije
Kome je potreban test?
Vaš lekar će često preporučiti spirometrijski test ako imate simptome koji mogu ukazivati na bolest pluća ili disajnih puteva, kao što su:
- osećaj stezanja ili bola u grudima
- hronični kašalj, posebno ako je praćen sluzi
- teškoće sa dubokim disanjem
- kratkoća daha (dispneja)
- zviždanje u grudima
Test može da sprovede respiratorni terapeut, medicinska sestra, lekar opšte prakse ili pulmolog.
Kako se pripremiti?
Da biste osigurali da su rezultati što tačniji, možda ćete morati da:
- privremeno prestanete sa uzimanjem određenih inhalacionih lekova pre testa
- nosite udobnu odeću koja ne vrši pritisak na grudi
- izbegavate velike obroke najmanje dva sata pre testa
- ne vežbate intenzivno najmanje 30 minuta pre
Kako izgleda test?
Spirometrija se najčešće izvodi u lekarskoj ordinaciji ili u laboratoriji za plućne funkcije. Dobićete meke štipaljke na nos kako biste dišali samo kroz usta, kroz usnik povezan sa spirometrom.
Postupak je jednostavan:
- duboko udahnite
- zatim izdahnite sav vazduh u uređaj što jače i brže možete
- i ako je potrebno, ponovo udahnite prema uputstvima
Test se ponavlja najmanje tri puta kako bi se osigurala tačnost i uporedivost rezultata. Ponekad se test radi i pre i posle udisanja leka koji širi disajne puteve. Ovo omogućava lekaru da vidi da li vaša pluća reaguju na lečenje.
Da li je spirometrija neprijatna ili bolna?
Spirometrija nije bolna. Neki pacijenti mogu iskusiti:
- vrtoglavicu
- umor zbog teškog disanja
- potrebu za kašljem
Ovo je veoma kratkotrajno i nestaje odmah nakon testa. Ako ste imali srčani udar ili imate srčano oboljenje, obavezno pomenute ovo svom lekaru.
Koliko dugo traje test?
Prosečno test traje 15 do 30 minuta, u zavisnosti od protokola. Nakon spirometrije, možete se odmah vratiti svojim normalnim aktivnostima i nastaviti sa uzimanjem bilo kojih lekova koje ste privremeno pauzirali.
Kako se tumače rezultati?
Spirometrija meri dve ključne vrednosti:
- FVK (forsirani vitalni kapacitet): najveća količina vazduha koju možete snažno izdahnuti nakon punog udaha
- FEV1 (forsirani ekspiratorni volumen u 1 sekundi): količina vazduha koju izdahnete u prvoj sekundi
Rezultati se upoređuju sa tipičnim vrednostima za vaše godine, pol i fizičke karakteristike. Očitavanje koje je 80% ili više od očekivanog smatra se normalnim.
U zavisnosti od rezultata, vaš lekar može utvrditi da li imate:
- opstruktivnu bolest pluća – teškoće sa potpunim izdahom (astma, HOBP, cistična fibroza, itd.)
- restriktivnu bolest pluća – nemogućnost potpunog širenja pluća (ALS, intersticijalne bolesti, mišićne distrofije, sarkoidoza, skolioza, itd.)
Rezultati su obično spremni u roku od nekoliko dana, nakon što ih analizira specijalista.
Zašto su rezultati važni?
Spirometrija daje vašem lekaru jasnu sliku o:
- da li su vaši simptomi uzrokovani astmom, HOBP-om ili drugom bolešću
- da li su vam disajni putevi suženi
- da li vaše lečenje deluje
- da li su potrebni dodatni testovi funkcije pluća
- da li je vaša bolest stabilna ili se pogoršava
- koliko je vaša bolest teška
Ako imate hroničnu bolest pluća, ovaj test se obično preporučuje jednom godišnje.
Izvor: ordinacija.vecernji.hr/zdravlje.kurir.rs
Hronična opstuktivna bolest pluća ili astma? Čak 8 načina po kojima se razlikuju