Svetski dan poremećaja pokreta: Kako male navike usporavaju Parkinsonovu bolest?
Iako za Parkinsonovu bolest još uvek nema leka, nauka potvrđuje da način života može da uspori njeno napredovanje. Redovno kretanje, zdrava ishrana, mentalna aktivnost i što manje stresa su četiri stuba koji dokazano pomažu osobama s ovom dijagnozom, a ujedno služe i kao prevencija.
Parkinsonova bolest nastaje kada u mozgu postepeno odumiru ćelije koje proizvode dopamin, hormon zadužen za kontrolu pokreta. S vremenom se javljaju usporenost, tremor, ukočenost, gubitak ravnoteže, promena izraza lica i tih govor. Ne bi trebalo zaboraviti ni nemotorne simptome - depresiju, zatvor, nesanicu i smetnje koncentracije. Kako objašnjava dr Neha Pandita, neurolog iz bolnice Fortis Noida, uzrok može da bude kombinacija starenja, genetskih faktora i uticaja iz okoline.
Vežbanje kao najefikasniji lek bez recepta
Redovno vežbanje jedno je od najvažnijih oružja protiv napredovanja bolesti. Nedavna studija sprovedena na 237 pacijenata pokazala je da su fizički aktivniji bolesnici imali bolje rezultate u kretanju, ravnoteži i brzini obrade informacija.
- Vežbanje ne može da zaustavi bolest, ali može značajno da uspori njene simptome. Aerobne, balans i vežbe snage poboljšavaju neuroplastičnost i smanjuju rizik od padova. Kontinuitet je presudan - naglašava dr Pandita.
Preporučuju se šetnje, plivanje ili vožnja bicikla najmanje tri puta nedeljno po pola sata, zatim trening snage s tegovima ili elastičnim trakama dva do tri puta nedeljno, kao i vežbe ravnoteže poput joge, taj čija ili boksa.
Ishrana, odmor i um kao saveznici
Zdrava ishrana ne menja tok bolesti, ali olakšava svakodnevicu. Ishrana bogata vlaknima i antioksidansima pomaže varenju i štiti nervne ćelije od oštećenja. Voće, povrće, integralne žitarice i orašasti plodovi trebalo bi svakodnevno da budu na tanjiru.
Jednako važan je i kvalitetan san. Osobe s Parkinsonovom bolešću često pate od nesanice, a dobar ritam spavanja smanjuje razdražljivost i poboljšava koncentraciju.
- Aktivan um i smanjenje stresa održavaju vitalnost mozga. Meditacija, joga i društvene aktivnosti doprinose boljem raspoloženju i lakšem nošenju sa simptomima - dodaje dr Pandita.
Šta ako se ne krećemo?
Nedostatak fizičke aktivnosti pogoršava simptome. Ukočenost, slabljenje mišića i problemi s ravnotežom postaju izraženiji, a smanjuje se i energija.
- Neaktivnost utiče i na raspoloženje, pa je važno ohrabrivati svakodnevno kretanje. Svaki korak, svaka zdrava navika i svaka pozitivna misao pomažu mozgu da što duže sačuva svoju snagu i to je poruka ovogodišnjeg Svetskog dana poremećaja pokreta - naglašava doktorka.
Izvor: Onlymyhealth.com/Zdravlje.kurir.rs