Gastropareza, skriveni poremećaj koji usporava varenje: Evo kako može ugroziti zdravlje ako se ignoriše
Gastropareza je stanje u kojem se želudac sporo ili nedovoljno prazni jer želudačni mišići ne funkcionišu kako bi trebalo, najčešće zbog oštećenja vagusnog nerva. Kao posledica, hrana ostaje zarobljena u želucu duže nego normalno, što dovodi do neprijatnih simptoma i problema sa varenjem. Najčešći uzrok je dijabetes, ali gastropareza može nastati i posle operacija, virusnih infekcija, neuroloških bolesti ili kao neželjeni efekat određenih lekova poput opioida i antidepresiva.
Češća je kod žena nego kod muškaraca
Prepoznavanje gastropareze može biti teško jer simptomi podsećaju na druge poremećaje, poput funkcionalne dispepsije ili GERB-a. Najčešći simptom je hronična mučnina, često praćena povraćanjem nesvarene hrane pojedene satima ranije.
Pacijenti često osećaju ranu sitost nakon nekoliko zalogaja, što može dovesti do gubitka težine i neuhranjenosti. Ostali simptomi su:
- nadimanje
- bol u gornjem delu stomaka
- gorušica
- variranje nivoa šećera u krvi, što je posebno opasno za osobe sa dijabetesom
Statistika pokazuje da se gastropareza češće javlja kod žena, a simptomi mogu varirati po intenzitetu i javljati se u ciklusima. Ako se ovi simptomi jave zajedno, važno je potražiti medicinsku pomoć kako bi se postavila tačna dijagnoza i isključili drugi uzroci.
Dijagnoza
Kada se posumnja na gastroparezu, primenjuje se više dijagnostičkih procedura, od kojih je scintigrafija pražnjenja želuca zlatni standard. Ako više od 10 odsto hrane ostane u želucu posle četiri sata, dijagnoza se potvrđuje. Mogu se koristiti i testovi disanja ili bežična kapsula koja meri pH, temperaturu i pritisak tokom prolaska kroz digestivni trakt.
Pre testova važno je privremeno prekinuti terapije koje usporavaju motilitet želuca, u dogovoru sa lekarom. Često se radi i gornja endoskopija da bi se isključile fizičke blokade.
Lečenje
Lečenje gastropareze zahteva multidisciplinarni pristup. Cilj terapije nije potpuno izlečenje, jer lek još ne postoji, već kontrola simptoma i održavanje adekvatne ishrane. Osnova lečenja su promene u ishrani — manji, ali češći obroci (oko šest dnevno), izbegavanje masne i vlaknaste hrane, kao i biranje mekanih ili tečnih obroka u težim fazama.
Lekovi koji podstiču kontrakcije želuca i lekovi protiv mučnine mogu biti od pomoći. Kada ishrana i lekovi nisu dovoljni, uzimaju se u obzir invazivnije metode kao što su električna stimulacija želuca ili postavljanje sonde za ishranu direktno u tanko crevo.
Opasnosti i moguće komplikacije
Gastropareza može izazvati ozbiljne komplikacije. Jedna od najopasnijih je stvaranje bezoara, čvrstih masa nesvarene hrane u želucu koje mogu izazvati potpunu blokadu i zahtevaju hitnu intervenciju.
Hronično povraćanje i smanjen unos hrane dovode do dehidratacije i neuhranjenosti, što slabi imunitet. Kod dijabetičara gastropareza dodatno otežava kontrolu šećera u krvi, što stvara začarani krug — nestabilan šećer pogoršava gastroparezu, a gastropareza pogoršava kontrolu šećera.
Iako sama po sebi obično nije smrtonosna, povezana je sa povećanim rizikom smrtnosti zbog povezanih bolesti i opšteg lošijeg zdravstvenog stanja. Zbog svega navedenog, gastropareza nije samo „uznemiren stomak“, već ozbiljno medicinsko stanje koje zahteva stalno praćenje i prilagođavanje načina života.
Izvor: Ordinacija.vecernji.hr/Zdravlje.Kurir.rs