Zašto neki ljudi prežive infarkt, a drugi ne stignu ni do bolnice? Kardiolog otkriva šta je presudno u prvim minutama
Iako se infarkt miokarda često doživljava kao stanje u kome "ima vremena" da se reaguje, stvarnost je mnogo opasnija. Statistike pokazuju da oko 70 odsto ljudi preživi srčani udar, ali da trećina pacijenata izgubi život, pri čemu više od polovine ne stigne ni do bolnice. Takvi podaci jasno govore koliko je svaki minut važan i zašto se simptomi infarkta ne smeju ignorisati, jer upravo u tim ranim trenucima presudnu ulogu ima ono što se dešava u samom srčanom mišiću. Kako za naš portal objašnjava potpukovnik dr Nataša Novičić, kardiologVojnomedicinske akademije, u velikom broju slučajeva smrt ne nastupa zbog postepenog slabljenja srca, već zbog naglih poremećaja srčanog ritma.
- Maligne aritmije koje se javljaju usled akutno nastalog oštečenja srčanog mišićavodeći su uzrok smrti koja nastaje pre nego što pacijetni sa infaktom miokarda stignu do bolnice - naglašava dr Novičić.
Zbog toga kod nekih ljudi infarkt ne ostavlja dovoljno vremena da se razviju tipični simptomi i potraži pomoć, dok kod drugih organizam uspeva da izdrži početni udar, što omogućava dolazak do bolnice i započinjanje lečenja. Koliki će deo srčanog mišića biti oštećen zavisi pre svega od toga koji je krvni sud zahvaćen i da li je on potpuno ili delimično zatvoren.
- "Jačina" infarkta, odnosno veličina ožiljka koji nastaje u zavisnosti od veličine krvnog suda koji je začepljen, kao i od toga da li je krvni sud u potpunosti zatvoren ili ne, jesu najbitniji faktori u prognozi ishoda infarkta. Na ishod, međutim, utiču i druge okolnosti, kao što su godine života, pridružene bolesti, prethodno postojanje koronarne bolesti, stanje bubrega, disbalans elektrolita, ali i terapija koju je osoba koristila pre infarkta, kao i navike poput pušenja - navodi naša sagovornica.
Zanimljivo je da ljudi koji ranije nisu imali dijagnostikovanu srčanu bolest ne moraju nužno imati povoljniju prognozu.
- Poznato je da se kod mlađih ljudi uglavnom javlja naglo nastajanje ugrušaka, često u većim krvnim sudovima srca, što obično vodi većem oštećenju srčanog mišića. Kod osoba koje od ranije imaju koronarnu bolest, srčani mišić je delom prilagođen slabijem snabdevanju kiseonikom, i može za malo duži period da toleriše promene koje nastaju tokom infarkta - objašnjava kardiolog.
Zlatni sat i atipične tegobe
U svemu tome, vreme ostaje jedan od ključnih faktora. Što se duže čeka, veće je oštećenje srčanog mišića i veći rizik od komplikacija.
- Svaki minut u kome pacijentu sa infarktom miokarda nije pružena pomoć vodi ka sve težem oštećenju srčanog mišića, što povećava rizik od daljeg razvoja komplikacija, ali i od iznenadne srčane smrti. Pošto za infarkt važi pravilo da se najbolji ishodi mogu očekivati ukoliko se cirkulacija u pogođenom krvnom sudu ponovo uspostavi (lekovima i/ili tokom koronarografije) unutar prvih sat vremena, svaka pomoć kako bi se vreme do stizanja u bolnicu skratilo je od presudnog značaja - upozorava kardiolog.
Najvažniji simptomi koji se ne smeju potcenjivati su stežući bol u grudima ili osećaj pritiska iza grudne kosti, koji može da se širi u levu ruku, rame, vrat ili vilicu, sugeriše dr Novičić. Ponekad infarkt mogu da prate i atipične tegobe u vidu bola u gornjem delu stomaka, mučnine, pa čak i povraćanja, naglo nastale malaksalosti, preznojavanja ili nedostatka vazduha.
Veća šansa za preživaljavanje
Na pitanje šta bi svako od nas trebalo da zna i uradi kako bi povećao šanse da preživi infarkt, bilo kod sebe, bilo kod osobe pored sebe, doktorka odgovara da bi pre svega trebalo da smanjimo faktore rizika i držimo hronične bolesti pod kontrolom.
- Faktori rizika koji u značajnoj meri povećavaju rizik od pojave infarkta miokarda su pušenje, nezdrava ishrana, odsustvo fizičke aktivnosti, ali i neadekvatna kontrola i lečenje pridruženih bolesti kao što su povišeni krvni pritisak, šećerna bolest i povećane masnoće u krvi. Kako bi pomogli drugima neophodno je znati da pružanje prve pomoći u vidu spoljašnje masaže srca (bez veštačkog disanja) do pristizanja Hitne pomoći osobi koja je izgubila svest i prestala da diše, može nekome da spasi život, čak i kada se radi o malignim aritmijama koje nastaju u sklopu infarkta miokarda - poručuje potpukovnik dr Nataša Novičić.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.