Šta se zna o ruskoj vakcini protiv raka? Evo za koje vrste karcinoma će još biti namenjena pored melanoma
Rad na stvaranju vakcine protiv raka u Rusiji traje od 2018. godine i sada se čini da su naučnici bliže uspehu nego ikada. U skorije vreme preparat će dobiti prvih 30 pacijenata sa dijagnozom melanoma – upravo sa njima je odlučeno da se započnu ispitivanja, a zatim kreatori vakcine obećavaju razvoj varijanti za lečenje nemikrocelularnog raka pluća i različitih tipova raka pankreasa.
Za ruski portal Miloserdie.ru o ovoj temi govorili su dr Anča Baranova, ruski i američki biolog, doktor bioloških nauka, profesorka Škole sistemske biologije na Univerzitetu Džordža Mejsona, specijalista za funkcionalnu genomiku složenih bolesti čoveka, i Mihail Supotnicki, ruski mikrobiolog, pukovnik medicinske službe u rezervi, autor knjiga i članaka o istoriji epidemija kuge i bestselera „COVID-19 – težak ispit za čovečanstvo“.
Zašto se preparat naziva vakcinom?
Preparat „Neoonkovak“ je takozvana mRNK-vakcina. Ideja zvuči gotovo kao proboj: naučiti imuni sistem pacijenta, koji je već oboleo, da prepoznaje ćelije raka i da ih uništava. Ali zašto se nova nada onkoloških pacijenata naziva upravo vakcinom?
- Ispravnije bi bilo nazivati to ‘antitumorskim genoterapijskim preparatom - komentariše mikrobiolog Mihail Supotnicki.
mRNK-vakcine su verovatno jedna od najpogrešnije shvaćenih tehnologija savremene imunologije, i to ne samo u Rusiji već i u svetu, dodala je dr Baranova.
- Osnovni razlog tog nerazumevanja je sama reč ‘vakcina’. Ona se kod ljudi povezuje sa prevencijom: unapred primimo preparat i bolest se ne razvija. U slučaju onkologije takva predstava je pogrešna.
Prema njenim rečima, naziv „vakcina“ pojavio se ne zato što je reč o sprečavanju raka, već zato što je imunološki mehanizam ovde zaista sličan vakcinama protiv infekcija.
U organizam se unosi antigen i imuni sistem se uči da reaguje na njega. Ali, za razliku od zaraznih bolesti, ovde nemamo spoljašnji patogen, već već postojeći tumor. Zato je mRNK-vakcine ispravnije posmatrati ne kao preventivna sredstva, već kao terapijske preparate.
- Ova terapija ne deluje kod svih tipova rak, već samo kod onih koji imaju visoko antigensko opterećenje – odnosno nose skup molekularnih obeležja koja ih lako razlikuju od normalnih ćelija organizma - objašnjava dr Baranova.
Ona skreće pažnju da mRNK-vakcine nisu univerzalno sredstvo protiv raka, već visokospecifičan alat imunoterapije koji funkcioniše isključivo u određenim biološkim uslovima.
Kako funkcioniše vakcina protiv raka?
Vakcina protiv raka naziva se personalizovanom.
- Za svaku osobu stvaraće se individualni preparat, jer ne postoje dva identična tumora - objasno je akademik Aleksandar Gincburg.
Zato se najpre sprovodi analiza. Pacijentu se uzima biopsija tumora i uzorak zdravog tkiva. Poređenjem DNK tumora i DNK zdrave ćelije pronalaze se jedinstveni geni sa mutacijama.
- Oni kodiraju ‘pogrešne proteine’ (neoantigene), koji postoje samo u tumorima tog konkretnog pacijenta – u tome se sastoji mehanizam personalizacije vakcine - objašnjava Mihail Supotnicki.
To je veoma složen proces, jer je potrebno prilično brzo analizirati genom tumora i uporediti ga sa genomom pacijenta. Analiza je složena pre svega sa računarskog aspekta – traje nekoliko dana, a biće uključena i veštačka inteligencija.
Zatim se stvara mRNK za te „pogrešne proteine.
- Na osnovu nukleotidne sekvence koja kodira neoantigen, hemijski se sintetiše molekul mRNK koji pokreće sintezu upravo tog neoantigenskog proteina u ćeliji. Sam molekul mRNK ne može da prodre u ćeliju, pa se „pakuje“ u lipidne nanočestice – mikroskopske „kapsule“ od masti - kaže Supotnicki.
Zanimljivo je da kreatori vakcine predviđaju dva načina primene – direktno u tumor ili u krvotok, u zavisnosti od toga koliko je organizam zahvaćen metastazama.
Kada mRNK dospe u citoplazmu zahvaćene ćelije, koriste je ribozomi – ćelijske „fabrike proteina“. Ćelija proizvodi potrebni protein, nakon čega se mRNK brzo razgrađuje.
Tu počinje najvažniji deo: ti strani, „pogrešni“ proteini aktiviraju T-limfocite, ćelije ubice našeg imunog sistema. mRNK je svojevrsno „uputstvo“, a T-limfociti ga tumače vrlo konkretno -pronađite i uništite ćelije koje nose ovaj konkretni marker. Tako pronalaze ćelije raka u čitavom organizmu, kako primarni tumor, tako i metastaze.
Ukupno, u zavisnosti od težine onkološkog procesa, može biti potrebno od 8 do 10 (prema drugim podacima – 15) doza vakcine. Konačan broj primena određuje se tokom lečenja i zavisi od reakcije organizma.
Zašto se vakcina testira upravo kod pacijenata sa melanomom?
Iako su kreatori vakcine od početka obećavali da će pomagati kod različitih dijagnoza, za sada se testiranje sprovodi samo kod melanoma (raka kože koji potiče od melanocita). Prvobitno je preparat testiran na laboratorijski stvorenom ćelijskom modelu, a sada je reč o ispitivanju na pacijentima sa ovom dijagnozom.
To, objašnjava Anča Baranova, nije slučajno.
- Melanom ima niz svojstava koja ga čine pogodnom i logičnom metom za imunološke preparate: visoko mutaciono, a samim tim i antigensko opterećenje, izraženu imunogenost. To omogućava imunom sistemu da jasnije prepozna tumor kao ‘stran’ i ciljano ga napadne - kaže ona.
Prema njenim rečima, činjenica da je preparat odobren za izolovanu primenu upravo kod melanoma izgleda opravdano i strateški ispravno.
- To nije ograničenje, već racionalan izbor najpogodnijeg modela na kojem će tehnologija zaista delovati.
Ipak, upozorava da je prerano za opuštanje. Čak i ako vakcina pokaže efikasnost, to ne znači da melanom prestaje da bude opasna bolest.
- To je i dalje teški metastatski tumor sa visokim rizikom smrtnog ishoda. Upravo zato je potreba za novim terapijskim pristupima ovde posebno izražena – ne radi se o kozmetičkom poboljšanju rezultata, već o realnom pokušaju da se promeni prognoza bolesti.
Kako se sprovode ispitivanja vakcine?
Situacija sa „Neoonkovakom“ suštinski se razlikuje od klasičnih kliničkih istraživanja.
Prema stanju iz januara 2026. godine: vakcina je prošla pretklinička ispitivanja; proizvedene su testne serije radi kontrole kvaliteta; izdato je odobrenje za kliničku primenu u ograničenom režimu – pre svega za odrasle pacijente sa neoperabilnim ili metastatskim melanomom; tradicionalne faze I–II–III kao multicentrično istraživanje formalno nisu završene.
To znači da će se preparat sada primenjivati ne „eksperimentalno“, već u realnoj kliničkoj praksi – uz lekarske konzilijume, individualni odabir pacijenata i medicinski monitoring bezbednosti i efikasnosti.
Da li je tačno da ćemo u budućnosti pobediti rak uz pomoć vakcine?
Iako su objave o ruskoj vakcini često ispunjene optimizmom i zvučnim izjavama, o potpunoj pobedi je prerano govoriti.
- Važno je ne stvarati kod pacijenata lažne iluzije. Ovaj preparat nije vakcina protiv raka u svakodnevnom smislu te reči. On ne sprečava razvoj raka kod zdravih ljudi i ne garantuje izlečenje u uznapredovalim slučajevima. Reč je o tehnologiji koja može pomoći delu pacijenata, ali nije univerzalno rešenje - kaže dr Anča Baranova.
Ona pojašnjava da će individualni mRNK-preparati zasad moći da pomognu relativno malom broju pacijenata.
- Ne radi se o hiljadama – pre o desetinama: možda 10, 20, 50 pacijenata godišnje. Ali i to će biti ozbiljno dostignuće ako govorimo o ljudima sa izuzetno teškom prognozom.
Podsetimo, trenutno je reč o primeni vakcine kod pacijenata sa melanomom četvrtog stadijuma i takozvanim imunološki aktivnim tumorima (onima koji su „vidljivi“ imunom sistemu). Važno je i stanje pacijenta: ako je njegov imuni sistem uništen hemoterapijom, terapija neće delovati.
- To nije univerzalna metoda i nije rešenje ‘za sve’ - objašnjava doktorka.
Za sada ne bi trebao očekivati da će se uskoro pojaviti neka univerzalna mRNK-vakcina „protiv svih tumora“, pogotovo ne preventivna.
- To se neće dogoditi – jednostavno iz tehničkih i naučnih razloga. Onkologija je previše raznolika, previše individualna, i zato personalizovani pristup ostaje jedini mogući - zaključuje dr Baranova.
Izvor: miloserdie.ru/zdravlje.kurir.rs
Pacijent iz Srbije među prvima u svetu prima rusku vakcinu protiv raka: Profesor Jakovljević za naš portal govori o njenoj efikasnosti