Može li previše proteina da ošteti bubrege? Doktor upozorava na tihe promene bez simptoma
Proteini su postali "zvezda" savremene ishrane. Od ljudi koji treniraju do onih koji žele da regulišu telesnu težinu ili šećer u krvi, visokoproteinske dijete danas su veoma popularne. Proteine unosimo kroz mlečne proizvode, jaja, meso, ribu, mahunarke, orašaste plodove, ali i kroz suplemente poput surutke. Oni su neophodni za izgradnju mišića, obnavljanje tkiva, rad enzima i imunitet. Ipak, sa povećanim unosom javlja se i pitanje da li prevelike količine mogu da da opterete bubrege?
Prema rečima dr Akaša Šaha, specijaliste interne medicine, problem nije u samom proteinu, već u dugotrajnom prekomernom unosu, naročito iz životinjskih izvora bogatih purinima, koji mogu da izazovu tihe biohemijske promene godinama pre pojave simptoma.
- Protein je jedan od tri osnovna makronutrijenta. Neophodan je za obnovu ćelija, izgradnju mišića i odbranu organizma. Preporuka je oko 0,8 grama po kilogramu telesne mase dnevno, što za žene iznosi oko 46 grama, a za muškarce oko 56 grama, dok sportistima i trudnicama može biti potrebno više - objašnjava dr Šah.
Životinjski proteini sadrže sve esencijalne aminokiseline, ali često dolaze uz veći sadržaj zasićenih masti. Biljni izvori, poput mahunarki, orašastih plodova i integralnih žitarica, imaju manje zasićenih masti i više vlakana.
Kada proteini postaju problem?
Rizik se javlja kod dugotrajnog prekomernog unosa. Namirnice bogate purinima razgrađuju se u mokraćnu kiselinu. U normalnim okolnostima bubrezi je efikasno izlučuju, ali hronično visok unos ili već postojeće oštećenje bubrega mogu dovesti do njenog porasta u krvi.
- Prvi znak često je blago povišena mokraćna kiselina u rutinskim analizama, bez jasnih simptoma. Vremenom to može povećati rizik od stvaranja kamena i dodatnog opterećenja bubrega - kaže dr Šah.
Ipak, istraživanje objavljeno u časopisu International Journal of Sports Nutrition and Exercise Metabolism pokazalo je da kod zdravih, dobro utreniranih sportista visok unos proteina nije negativno uticao na funkciju bubrega. To ukazuje na to da zdravi bubrezi mogu da podnesu veće količine, ali da individualni faktori rizika igraju važnu ulogu.
Kako se otkriva rano opterećenje bubrega?
Laboratorijske analize imaju ključnu ulogu. Kreatinin u serumu i procenjena brzina glomerularne filtracije (eGFR) pokazuju koliko efikasno bubrezi filtriraju krv. I male, ali trajne promene ne treba zanemariti.
Analiza urina može da otkrije prisustvo kristala mokraćne kiseline, kiselu pH vrednost ili tragove proteina. Odnos albumina i kreatinina u urinu može da ukaže na mikroskopsko "curenje" proteina i pre pojave vidljive bolesti.
- Jedan rezultat nakon obilnog obroka nije dovoljan za zaključak. Potrebno je serijsko praćenje tokom vremena kako bi se dobila realna slika - naglašava dr Šah.
Ko je u većem riziku?
Osobe sa dijabetesom, povišenim krvnim pritiskom, metaboličkim sindromom ili porodičnom istorijom bubrežnih bolesti osetljivije su na promene u ishrani i kod njih je redovna kontrola posebno važna.
- Prekomeran unos proteina može dovesti do dehidratacije, zatvora ukoliko je unos vlakana nizak, neprijatnog zadaha, nadutosti, umora, povećanog rizika od gihta i stvaranja kamena - navodi doktor.
Zanimljivo je da oksidativni stres izazvan visokim nivoom šećera i insulina može agresivnije oštetiti bubrege nego sam protein. Ishrana bogata rafinisanim ugljenim hidratima i šećerom dugoročno može imati štetniji efekat.
Ravnoteža je ključ
Protein je neophodan, ali je ravnoteža presudna. Unos do dva grama po kilogramu telesne težine dnevno uglavnom se smatra gornjom bezbednom granicom. Iznad toga, rizik od opterećenja bubrega može da raste, naročito kod osoba sa faktorima rizika.
- Odluke o ishrani ne bi trebalo donositi prema trendovima, već prema laboratorijskim parametrima i individualnom zdravstvenom stanju - zaključuje dr Šah.
Izvor: Healthshots.com/Zdravalje.kurir.rs