Kada početi s terapijom za pritisak? Kardiolog otkriva gde je granica posle koje nema čekanja
Visok krvni pritisak najčešće se razvija tiho i bez jasnih simptoma, zbog čega mnogi ljudi dugo odlažu odluku o terapiji. Oslanjaju se na to da se "ne osećaju loše" ili da će promena ishrane i više kretanja biti dovoljni. Ipak, u praksi odluka o uvođenju lekova ne zasniva se samo na trenutnoj vrednosti na aparatu, već na tome koliko dugo pritisak ostaje povišen i koliki je ukupni rizik po zdravlje.
U početnoj fazi gotovo uvek se preporučuju promene životnih navika, smanjenje unosa soli, gubitak viška kilograma i redovna fizička aktivnost.
- Međutim, ako uprkos tome vrednosti ostaju visoke ili su prisutni dodatni faktori rizika, terapija lekovima postaje najbezbedniji način da se spreče ozbiljne komplikacije. Odluka o uvođenju terapije ne donosi se na osnovu jednog merenja, već uzimajući u obzir prosečne vrednosti, godine i prateće bolesti - objašnjava kardiolog dr Dipak L. Bat, direktor Mount Sinai Heart u Njujorku.
Kada promene navika više nisu dovoljne
Granica između praćenja i terapije postaje jasnija kako pritisak raste. Kod blago povišenih vrednosti, oko 130/80 mmHg, odluka zavisi od ukupnog kardiovaskularnog rizika. Ako osoba ima dijabetes, bolesti srca ili bubrega, terapija se uvodi ranije, čak i pri nižim vrednostima. Sa druge strane, kod vrednosti 140/90 mmHg i više, lekari će u većini slučajeva preporučiti lekove, naročito ako ponovljena merenja potvrde da pritisak ostaje visok.
- Kada pritisak dostigne ove vrednosti i ne reaguje na promene načina života, terapija više nije stvar izbora, već potrebe. Uvođenjem lekova ne leči se samo broj na aparatu, već se sprečavaju oštećenja koja se vremenom razvijaju na srcu, krvnim sudovima i bubrezima - kaže dr Bat.
Jedna od najčešćih zabluda jeste da bi terapiju trebalo započeti tek kada se pojave simptomi. U stvarnosti, visok pritisak može godinama da oštećuje krvne sudove bez jasnih znakova upozorenja, zbog čega se često naziva "tihim ubicom". Tegobe koje ljudi povezuju sa povišenim pritiskom nisu pouzdan pokazatelj:
- glavobolja
vrtoglavica
crvenilo lica
osećaj anksioznosti
- Mnogi pacijenti čekaju simptome da bi shvatili problem ozbiljno, ali tada pritisak već može da utiče na srce, bubrege ili mozak - upozorava dr Bat.
Šta sve utiče na odluku o terapiji
Pored samih vrednosti, lekari procenjuju i širu sliku. Dve osobe sa istim pritiskom ne moraju dobiti istu preporuku, jer rizik zavisi od godina, telesne težine, pušenja, nivoa šećera u krvi i porodične istorije bolesti srca.
- Važno je i da se povišene vrednosti potvrde kroz više merenja, jer pritisak može privremeno da poraste zbog stresa, lošeg sna ili kofeina. Ako su se već pojavili znaci oštećenja, poput promena na srcu ili bubrezima, terapija se uvodi bez odlaganja kako bi se sprečilo dalje pogoršanje - navodi doktor.
Odlaganje lečenja nosi realan rizik, jer nelečen visok pritisak vremenom povećava verovatnoću za infarkt, moždani udar, srčanu slabost i oštećenje bubrega.
- Problem je što se ove promene razvijaju postepeno i bez jasnih upozorenja. Cilj terapije nije samo da se brojke smanje, već da se dugoročno zaštite srce, mozak i krvni sudovi - poručuje dr Bat.
Izvor: Onlymyhealth.com/Zdravlje.kurir.rs