Kada su promene na koži znak autoimune bolesti? Reumatolog otkriva kako da prepoznate upozoravajuće znake
Dodajte Kurir Zdravlje u vaš Google izborKoža često može biti prvi znak da nešto nije u redu sa imunim sistemom. Iako se osipi najčešće povezuju sa alergijama, iritacijama ili prolaznim dermatološkim problemima, pojedine promene na koži mogu ukazivati na autoimunske bolesti, odnosno stanja u kojima imunski sistem pogrešno napada sopstvena zdrava tkiva. Kožni osip može biti različitog izgleda, više ili manje crven, upaljen, suv ili vlažan (kod infekcija), može biti praćen simptomima kao što su intenzivan svrab, uz brzo širenje i osećaj pečenja (kod alergijskih stanja) i može biti različite distribucije, odnosno može se javiti kao pojedinačna promena ili kao više promena različite veličine.
O tome kada osip više nije samo prolazna promena i koje simptome ne bi trebalo zanemariti za naš portal govori reumatolog doc. dr Mirjana Zlatković-Švenda, šef Odeljenja za naučnoistraživačku i obrazovnu delatnost Instituta za reumatologiju u Beogradu.
- Autoimunske bolesti kože predstavljaju složena stanja u kojima je imunski sistem pogrešno usmeren i napada sopstvene ćelije kože koje su inače zdrave, što dovodi do upale, plikova, ožiljaka i drugih simptoma. Ovaj imunski odgovor može delovati na različite strukture kože, uključujući epidermis, dermis, zonu bazalne membrane i krvne sudove - objašnjava doktorka.
Rezultujuća upala i oštećenje tkiva manifestuju se različito, od blagih osipa do trajnog crvenila, pojave papula odnosno manjih plaža zadebljale kože, plikova i ožiljaka, naročito ako bolest duže traje.
- Za razliku od prolaznih promena na koži izazvanih različitim spoljašnjim faktorima, autoimunske bolesti kože najčešće imaju dugotrajan i nepredvidiv tok sa periodima pogoršanja i poboljšanja, odnosno remisijama i egzacerbacijama. Ova stanja mogu značajno uticati na kvalitet života i često zahtevaju specijalizovanu reumatološku pomoć zbog pravilne dijagnoze i lečenja osnovne bolesti - naglašava doc. dr Zlatković-Švenda.
Koje autoimunske bolesti mogu da se ispolje na koži
Najčešći uzročnici autoimunskih promena na koži su sistemske bolesti vezivnog tkiva koje mogu zahvatiti više organa i sistema, ali one mogu biti uzrokovane i drugim stanjima, kao što su zapaljenske bolesti zglobova. Stoga često je potrebno koordinisano praćenje pacijenata od strane lekara različitih specijalnosti (dermatologa, reumatologa).
- Razlikovanje običnog kožnog osipa od onog izazvanog autoimunskom bolešću zasniva se na hroničnoj, sistemskoj zahvaćenosti koja traje nedeljama i mesecima, a ne na lokalizovanoj kratkotrajnoj iritaciji kože. Autoimunski osipi javljaju se kao uporne, ponavljajuće ili stalne, jednostrane ili simetrične lezije različite veličine koje ne reaguju na tipične lekove koji se izdaju bez recepta - sugeriše naša sagovornica.
Osim promena na koži, autoimunski osip može biti praćen i drugim simptomima, kao što su bolovi u zglobovima, ekstremni umor, gubitak apetita, neobjašnjiva groznica, povišena telesna temperatura, uvećanje limfnih žlezda ili gubitak telesne težine.
- Kod sistemskog eritemskog lupusa promene mogu biti fotosenzitivne, što znači da se osip značajno pogoršava pri izlaganju sunčevoj svetlosti. Kod pojedinih bolesti mogu se videti karakteristične promene na koži, poput crvenila u obliku leptira preko nosa i obraza kod sistemskog eritemskog lupusa, crveno-ljubičastih promena iznad zglobova poznatih kao Gotronove papule kod dermatomiozitisa, ljubičastog heliotropnog osipa odnosno crvenila oko očiju kod dermatitisa, debelih srebrnastih ljuspastih plakova kod psorijaze, područja zategnute i zadebljale, stvrdnute kože sa gubitkom prirodnih nabora kod e, promenu na koži koja je izdignuta iznad njene površine u vidu papule sa ili bez ljuspanja kože kod reaktivnog artritisa, kao i iznenadnog gubitka kose kod lupusa ili pojave belih mrlja na koži usled gubitka pigmentacije kod vitiliga - navodi reumatolog.
Zašto je važno reagovati na vreme
Lekaru se treba javiti ukoliko osip traje duže od nekoliko nedelja, ukoliko ne reaguje na kreme koje se izdaju bez recepta, ako se širi, menja oblik ili se pojavljuje na novim delovima kože, kao i ukoliko je bolan ili praćen pojavom plikova.
- U postavljanju dijagnoze koriste se različite metode za utvrđivanje autoimunskog oboljenja. Jedna od njih je biopsija kože, koja podrazumeva uzimanje malog uzorka zahvaćene kože radi pregleda pod mikroskopom i utvrđivanja specifičnih inflamatornih markera, često uz direktnu imunofluorescenciju (DIF), kojom se mogu videti naslage autoantitela u koži.
Takođe se mogu raditi i testovi iz krvi koji otkrivaju autoantitela, poput antinuklearnih antitela (ANA), kao i antitela specifična za pojedine bolesti. U dijagnostici se koriste i inflamatorni markeri, poput sedimentacije eritrocita (SE) i C-reaktivnog proteina (CRP), kako bi se dokazala sistemska upala.
- Rana dijagnoza kožnih promena koje se javljaju u sklopu sistemskih bolesti vezivnog tkiva ili zapaljenskih reumatskih bolesti zglobova veoma je važna kako bi se na vreme započelo specifično lečenje autoimunskih bolesti primenom odgovarajućih, uglavnom imunosupresivnih ili kortikosteroidnih lekova, što može doprineti smirivanju bolesti i sprečavanju težih oštećenja - poručuje doc. dr Mirjana Zlatković-Švenda.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.