Ne osećate ništa, a bubrezi slabe: Kako se otkriva treći stadijum bolesti i zašto je on prelomna tačka
Dodajte Kurir Zdravlje u vaš Google izborHronična bolest bubrega deli se na pet stadijuma, treći stadijum predstavlja srednju fazu bolesti sa blagim do umerenim oštećenjem bubrega. Lekari kažu da povišen nivo kreatinina u krvi ukazuje na oslabljenu funkciju bubrega. Hronična bolest bubrega ima pet stadijuma. Prva tri smatraju se ranim fazama bolesti, jer bubrezi i dalje mogu da filtriraju otpadne materije iz krvi. U četvrtom i petom stadijumu njihova sposobnost filtracije značajno opada, a u završnoj fazi bubrezi mogu potpuno da prestanu da funkcionišu.
Da li je moguće potpuno izlečenje?
Oštećenje bubrega najčešće nije moguće potpuno izlečiti, ali odgovarajuća terapija i zdrave životne navike mogu značajno da uspore napredovanje bolesti. Uz pravilno lečenje mnogi pacijenti nikada ne razviju četvrti ili peti stadijum, odnosno terminalnu bubrežnu insuficijenciju.
Kako se procenjuje stadijum bolesti?
Stručnjaci stadijum bolesti određuju na osnovu procenjene brzine glomerulske filtracije (eGFR). Bubrezi sadrže milione sitnih filtera, takozvanih glomerula, koji uklanjaju višak vode i otpadne materije iz krvi. Test eGFR predstavlja analizu krvi kojom se procenjuje koliko dobro bubrezi obavljaju svoju funkciju. On pokazuje koliku količinu krvi bubrezi mogu da filtriraju u jednom minutu.
Rezultat se procenjuje na osnovu koncentracije određenih otpadnih materija u krvi, pre svega kreatinina (koji ne treba mešati sa kreatinom). Kada je nivo kreatinina viši, veća je verovatnoća da bubrezi teže filtriraju krv.
Na osnovu eGFR vrednosti određuje se stadijum bolesti:
Stadijum 1: eGFR 90 ili više
Stadijum 2: eGFR 60–89
Stadijum 3a: eGFR 45–59
Stadijum 3b: eGFR 30–44
Stadijum 4: eGFR 15–29
Stadijum 5: eGFR manji od 15
Šta znači treći stadijum hronične bolesti bubrega?
Treći stadijum predstavlja srednju fazu bolesti. U ovoj fazi bubrezi su blago do umereno oštećeni i više ne uklanjaju otpadne materije i višak tečnosti onoliko efikasno koliko bi trebalo.
Zbog toga se u organizmu mogu nagomilavati tečnost i štetne materije, što može da dovede do povišenog krvnog pritiska.
Istovremeno, smanjuje se broj funkcionalnih ćelija bubrega koje učestvuju u stvaranju crvenih krvnih zrnaca, pa je moguće da dođe do anemije. Poremećena je i uloga crvenih krvnih zrnaca u metabolizmu kostiju, što povećava rizik od slabljenja kostiju i preloma.
Simptomi trećeg stadijuma hronične bolesti
U trećem stadijumu mnogi pacijenti prvi put saznaju da imaju hroničnu bolest bubrega.
Najčešći simptomi su:
oticanje šaka i stopala
umor, slabost i iscrpljenost
suva ili koža koja svrbi
bol u donjem delu leđa
grčevi u mišićima
problemi sa spavanjem
češće ili ređe mokrenje nego ranije
penast ili tamniji urin
sindrom nemirnih nogu, koji izaziva neprijatan osećaj u nogama i otežava spavanje ili mirno sedenje
Kako usporiti napredovanje bolesti?
Iako hronična bolest bubrega ne može da se izleči, moguće je preduzeti mere koje sprečavaju dalje propadanje bubrežne funkcije. Ove mere istovremeno smanjuju rizik od razvoja kardiovaskularnih bolesti.
Važno je pridržavati se preporučene terapije čak i ako simptomi još nisu izraženi.
Ishrana
Promene u načinu ishrane mogu značajno da doprinesu očuvanju funkcije bubrega.
Preporuke uključuju:
Smanjite unos soli.
Birajte namirnice sa manje natrijuma. Prednost dajte svežim namirnicama i jelima pripremljenim kod kuće, jer industrijski proizvodi često sadrže velike količine soli.
Vodite računa o unosu proteina.
Proteini se nalaze u mesu, živinskom mesu, ribi, jajima, mlečnim proizvodima, mahunarkama, orašastim plodovima i žitaricama. Njihovom razgradnjom nastaju otpadne materije koje bubrezi moraju da uklone. Prevelik unos proteina dodatno opterećuje bubrege, pa je važno unositi preporučene količine. O optimalnoj ishrani najbolje je razgovarati sa dijetetičarom.
Birajte hranu zdravu za srce
U ishranu uključite voće, povrće, mahunarke, ribu, nemasne mlečne proizvode, nemasno meso i živinsko meso bez kože. Umesto pržene hrane birajte kuvanu, pečenu ili pripremljenu na roštilju. Ograničite unos zasićenih i trans masti, a umesto putera koristite manje količine maslinovog ulja.
Promene životnih navika
Pored ishrane, preporučuje se: održavanje zdrave telesne težine, redovna fizička aktivnost, dovoljno sna, prestanak pušenja, kontrola stresa.
Lečenje
Lečenje hronične bolesti bubrega podrazumeva:
Lečenje osnovne bolesti
Ako je uzrok smanjene funkcije bubrega moguće lečiti, terapija je usmerena upravo na njega. To mogu biti: gojaznost, dijabetes, visok krvni pritisak, srčana slabost, autoimune bolesti bubrega (poput lupusa ili IgA nefropatije), hepatitis C, HIV infekcija.
Izbegavajte lekove koji mogu dodatno da oštete bubrege
Treba izbegavati ili koristiti uz oprez: nesteroidne antiinflamatorne lekove (NSAID), poput ibuprofena i naproksena, pojedine lekove za snižavanje krvnog pritiska, kada ih lekar proceni kao neodgovarajuće, duvan, kokain.
Lekovi koji usporavaju napredovanje bolesti. Najčešće se koriste:
ACE inhibitori i blokatori receptora za angiotenzin (ARB), koji mogu da uspore propadanje funkcije bubrega, naročito kod osoba koje izlučuju proteine urinom.
SGLT2 inhibitori, lekovi koji su prvobitno razvijeni za lečenje dijabetesa, ali mogu da zaštite funkciju bubrega čak i kod osoba koje nemaju dijabetes.
Oprez sa lekovima koji se kupuju bez recepta
Nesteroidni antiinflamatorni lekovi koji se koriste protiv bolova ili simptoma prehlade mogu dodatno da oštete bubrege, posebno kod osoba koje već imaju hroničnu bolest bubrega, dijabetes ili visok krvni pritisak.
Pre uzimanja bilo kog leka koji se izdaje bez recepta posavetujte se sa farmaceutom ili lekarom.
Izvor: verywellhealth.com/ zdravlje. kurir.rs