Rak štitne žlezde ne mora uvek da zahteva lečenje: Endokrinolog objašnjava kada je dovoljno praćenje
Dodajte Kurir Zdravlje u vaš Google izborČvorići (nodusi) na štitastoj žlezdi su lokalizovane promene u tkivu štitaste žlezde koje se razlikuju od okolnog tkiva. Endokrinolozi navode da su ove promene veoma česte, naročito u starijem životnom dobu. U više od 95 odsto slučajeva čvorići su dobroćudne prirode, dok je manje od 5 odsto maligno, odnosno predstavlja rak štitaste žlezde.
Stručnjaci napominju da se kod mnogih pacijenata savetuje samo praćenje, bez dodatnog lečenja. Ovakav pristup može se primeniti i u određenim slučajevima kada je reč o malim, sporo rastućim malignim promenama. Mnogi mali karcinomi štitaste žlezde rastu veoma sporo, nikada se ne prošire i ne utiču značajno na dužinu života pacijenta. Prognoza zavisi od tipa i stadijuma karcinoma, ali je kod mnogih oblika raka štitaste žlezde veoma dobra.
Mala žlezda s velikom ulogom
Štitasta žlezda je žlezda u obliku leptira koja se nalazi u donjem delu vrata. U pitanju je mala žlezda koja ima veliku ulogu - ona proizvodi hormone koji regulišu metabolizam, rad srca i telesnu temperaturu.
Promene na štitastoj žlezdi u vidu čvorića veoma su česte i uglavnom se otkrivaju slučajno tokom ultrazvučnog pregleda. Nodusi kod mnogih pacijenata izazivaju nedoumice, pa čak i strah. Stručnjaci kažu da su ove strepnje najčešće neopravdane, jer većina promena nije kancerogene prirode. Onkološki endokrinolog dr Steven Weitzman odgovara na najčešća pitanja o čvorićima na štitastoj žlezdi.
Šta je čvorić na štitastoj žlezdi?
Čvor na štitastoj žlezdi predstavlja izraslinu u tkivu štitaste žlezde. Nodusi su veoma česti, posebno kod osoba starijih od 50 godina. Ne izazivaju nikakve simptome, osim kod manjeg broja pacijenata, koji se žale na promuklost, otežano gutanje, osećaj pritiska u vratu ili vidljivu kvržicu, odnosno uvećanje štitaste žlezde.
Zašto dolazi do formiranja čvorića u štitastoj žlezdi?
Tačan uzrok pojave čvorića na štitastoj žlezdi nije poznat, ali određeni faktori povećavaju rizik od njihovog nastanka. To su starija životna dob - rizik postepeno raste s godinama. Čvorovi su oko tri puta češći kod osoba u šezdesetim godinama života nego kod mlađih osoba.
Mogući faktori rizika su i ženski pol, porodična istorija bolesti štitaste žlezde, nedostatak joda i ranija izloženost zračenju glave ili vrata. Na pojavu čvorića utiču i određena nasledna retka stanja, kao što su porodična adenomatozna polipoza (FAP), multipla endokrina neoplazija tip 2 (MEN2), Karni kompleks, DICER1 sindrom i PTEN hamartomski tumorski sindromi, uključujući Koudenov sindrom.
Kako se dijagnostikuju čvorovi na štitastoj žlezdi?
Kada se otkrije čvor, važno je da ga lekar proceni kako bi utvrdio da li su potrebne dodatne analize ili lečenje. Lekari veruju da je ultrazvuk najbolja metoda za procenu čvora na štitastoj žlezdi.
Da li su čvorići na štitastoj žlezdi kancerogeni?
Samo oko 5 odsto čvorova na štitastoj žlezdi je kancerogeno.
- Cilj je da utvrdimo kada čvorići zahtevaju dodatnu procenu ili lečenje, ali i da istovremeno izbegnemo nepotrebne procedure kod osoba kod kojih je mala verovatnoća da imaju rak štitne žlezde - kaže dr Weitzman.
Lekari tokom ultrazvuka procenjuju nekoliko karakteristika nodusa, kao što su veličina, oblik, izgled i ivice. Na osnovu tih karakteristika lekar dobija određenu procenu rizika i odlučuje da li je potrebna biopsija.
Nijedna pojedinačna karakteristika čvorića sama po sebi ne znači da je u pitanju kancerogena promena.
- Ako čvor ima procenu iznad određenog praga, preporučujemo biopsiju. U suprotnom, savetuje se samo praćenje i redovna kontrola po uputstvu lekara - kaže dr Weitzman.
U zavisnosti od karakteristika čvora, lekar može da preporuči ponovni ultrazvučni pregled za šest do 12 meseci kako bi se proverilo da li je došlo do promena.
- Ako tokom dužeg vremena nema promena, veća je verovatnoća da je čvorić dobroćudan. U nekim slučajevima se tokom vremena praćenje i prekida jer postaje jasno da čvorići ne predstavljaju rizik – kaže dr Weitzman.
Mogu li čvorići da utiču na funkciju štitaste žlezde?
Uloga štitaste žlezde je da proizvodi hormone kao što su T4 (tiroksin) i T3 (trijodtironin). To su glavni hormoni koji kontrolišu potrošnju energije, telesnu temperaturu i rad organa. TSH (tirostimulišući hormon) je hormon hipofize koji daje signal štitastoj žlezdi da proizvodi T3 i T4. Kalcitonin je hormon koji ima bitnu ulogu u regulaciji količine kalcijuma u organizmu.
Kada štitasta žlezda proizvodi previše ovih hormona, dolazi do hipertireoze, koju mogu da prate ubrzan rad srca ili nenamerni gubitak telesne težine. Ukoliko štitasta žlezda luči premalo hormona, stanje se naziva hipotireoza, pa se pacijenti često žale na umor, podbulost lica ili povećanje telesne težine.
Većina osoba sa čvorićima na štitastoj žlezdi ima normalan nivo hormona. Međutim, ponekad čvor može samostalno da proizvodi dodatnu količinu hormona štitaste žlezde. Takvi prekomerno aktivni čvorovi nazivaju se „vrući čvorovi“.
Vrući čvorovi najčešće nisu kancerogeni i često mogu da se leče bez biopsije ili operacije, naglašavaju lekari.
- Čvorovi na štitastoj žlezdi koji proizvode previše hormona gotovo nikada nisu kancerogeni. Zbog toga biopsija iglom obično nije potrebna. Ipak, biopsija može da se uradi ako čvor na ultrazvuku izgleda sumnjivo. Ako je biopsija potrebna, lekari preduzimaju dodatne mere opreza - navodi dr Weitzman.
Da li čvorovi na štitastoj žlezdi zahtevaju lečenje?
Većina čvorova nikada ne zahteva operaciju, ni biopsiju.
Ako je biopsija potrebna, lekar obavlja aspiracionu biopsiju tankom iglom, kojom se uzimaju ćelije iz čvora. Procedura se izvodi pomoću ultrazvuka i najčešće traje manje od 30 minuta.
Ako je potrebno lečenje, postoji nekoliko mogućnosti. Operacijom može da se ukloni deo ili cela štitasta žlezda, u zavisnosti od mesta na kojem se čvor nalazi i njegove veličine.
Ukoliko je štitasta žlezda prekomerno aktivna, lečenje može da bude usmereno na svakodnevno uzimanje lekova ili terapiju radioaktivnim jodom, kojom se tretira prekomerno aktivan čvor.
Šta je aktivno praćenje?
Aktivno praćenje podrazumeva pažljivo praćenje čvorića kroz redovne ultrazvučne preglede i kontrole.
- U određenim slučajevima neki karcinomi štitaste žlezde razvijaju se iz čvorića štitaste žlezde i veoma sporo rastu. Kod pažljivo odabranih pacijenata bezbedno je samo praćenje bez dodatne terapije. Ako dođe do rasta čvorića ili promene, i kasnije lečenje može da bude efikasno. Mnogi mali karcinomi štitaste žlezde nikada se ne prošire i ne utiču na dužinu života pacijenta - naglašava Weitzman.
Doktor objašnjava da odgovarajuća zdravstvena zaštita nije uvek i najagresivniji pristup. Ponekad je najbolje da se čvor uopšte ne uklanja, ističe dr Weitzman.
Multidisciplinarni tim stručnjaka zajednički procenjuje čvorove na štitastoj žlezdi i preporučuje odgovarajuće lečenje, ukoliko je ono potrebno.
Cilj je, na osnovu najnovijih medicinskih dokaza i nacionalnih smernica, prepoznati čvorove kojima je potrebno posvetiti pažnju, a istovremeno pomoći pacijentima da izbegnu nepotrebne dijagnostičke procedure i lečenje.
Izvor:mdanderson.org/ zdravlje.kurir.rs