Hronična upala tiho oštećuje srce: Da li je povišen CRP znak za uzbunu?
Dodajte Kurir Zdravlje u vaš Google izborHronična upala određuje se kao stanje u kojem je imunski sistem stalno aktivan, čak i kada ne postoji pretnja na koju bi trebalo da reaguje. Ona je prirodni odbrambeni odgovor imuniteta na iritacije, infekcije, povrede i toksine. Lekari kažu da je upala korisna jer pomaže organizmu da se oporavi, ali ako traje duži vremenski period, može da postane štetna.
Hronična upala može doprineti oštećenju krvnih sudova i povećati rizik od kardiovaskularnih bolesti, naročito kada je udružena sa dijabetesom, visokim krvnim pritiskom, pušenjem ili nezdravim životnim navikama.
Kakva je veza između hronične upale i zdravlja srca?
Dugotrajna upala može da izazove promene na krvnim sudovima, dovede do taloženja naslaga unutar krvnih sudova i poveća rizik od razvoja srčanih oboljenja. Samo prisustvo upale ne znači nužno da će doći do bolesti srca, ali bitno je da obratimo pažnju na moguće rizike i tako sačuvamo zdravlje.
Na koji način hronična upala povećava rizik od srčanih oboljenja?
Hronična upala i bolesti srca direktno su u tesnoj vezi jer upala deluje na unutrašnju površinu krvnih sudova. Usled upale vremenom može da dođe do nakupljanja masnih naslaga u arterijama i ograničenog protoka krvi.
Kada se masne naslage oštete ili puknu, mogu da pokrenu proces stvaranja krvnih ugrušaka. Ako ugrušak blokira dotok krvi u srce, dolazi do srčanog udara. Ako se prekine ili značajno smanji protok krvi do mozga, može doći do moždanog udara.
Faktori povezani sa hroničnom upalom i kardiovaskularnim bolestima su:
- Dijabetes: Povišen nivo šećera u krvi može oštetiti krvne sudove i izazvati upalu.
- Visok krvni pritisak: Dugotrajno povišen pritisak oštećuje zidove arterija.
- Prekomerna telesna težina: Posebno masno tkivo u predelu stomaka doprinosi stvaranju supstanci koje podstiču upalu.
- Pušenje: Hemikalije iz duvanskog dima štetno deluju na krvne sudove.
- Nezdrava ishrana: Konzumiranje brze hrane i namirnica sa malo hranljivih vrednosti povećava rizik od različitih kardiovaskularnih problema.
- Fizička neaktivnost: Nedostatak vežbanja povećava rizik od prekomerne telesne težine, dijabetesa i kardiovaskularnih bolesti.
Kako da prepoznate hroničnu upalu?
Da li se hronična upala može dijagnostikovati samo na osnovu simptoma? Ne uvek. Hronična upala često se razvija bez jasnih znakova upozorenja, a neki pacijenti osećaju tegobe, iako nisu svesni šta ih uzrokuje.
Neki od znakova koji mogu ukazivati na hroničnu upalu jesu:
- Stalni umor ili nedostatak energije.
- Dugotrajan bol ili ukočenost zglobova.
- Učestali otoci ili osećaj nelagodnosti.
- Neočekivane promene telesne težine.
- Simptomi povezani sa nekim osnovnim zapaljenskim oboljenjem.
Ovi znaci nisu isključivo povezani sa upalom, već mogu imati različite uzroke. U većini slučajeva hronična upala nema specifične simptome koji bi jasno ukazivali na bolest srca.
Kako lečiti i sprečiti hronične upale?
Da li usvajanje zdravijih svakodnevnih navika može pomoći u smanjenju hronične upale i rizika od srčanih problema? Da.
Određene zdrave navike mogu pozitivno da utiču na mnoge faktore koji doprinose razvoju srčanih oboljenja. Zdrave navike mogu i smanjiti rizik od upale, iako nisu u potpunosti kadre da uklone sve uzroke.
Lekari savetuju da se zdravo hranimo. Jedite više voća i povrća, integralnih žitarica, mahunarki, orašastih plodova i zdravih masti. Preporučuje se najmanje 150 minuta umerene fizičke aktivnosti nedeljno, uz prilagođavanje vežbanja individualnom zdravstvenom stanju.
Smanjenje viška masnog tkiva može da doprinese boljoj kontroli nivoa šećera u krvi. Prestanak upotrebe duvana pomaže u zaštiti krvnih sudova i smanjuje rizik od srčanih oboljenja.
Preporuka je da dovoljno spavamo. Kvalitetan san omogućava normalno funkcionisanje metabolizma. Kontrolišite postojeća zdravstvena stanja i stres. Nemojte uzimati protivupalne lekove ili suplemente bez prethodne konsultacije sa zdravstvenim radnikom.
Kako proveriti zdravlje srca?
Kako lekar procenjuje mogućnost upale koja utiče na srce i utvrđuje da li postoji kardiovaskularno oboljenje?
Ne postoji jedan test koji može da pruži odgovor na sva ova pitanja. Lekar može uzeti u obzir vaše opšte zdravstveno stanje, životne navike, simptome i porodičnu istoriju bolesti.
U zavisnosti od zdravstvenog stanja i faktora rizika, mogu se sprovesti sledeće analize i pregledi:
- Analize krvi za određivanje triglicerida i holesterola.
- Merenje krvnog pritiska.
- Određivanje nivoa glukoze u krvi ili HbA1c test, kojim se procenjuje prosečan nivo šećera u krvi tokom prethodna dva do tri meseca.
- CRP test, kada je indikovan, radi procene prisustva upale u organizmu.
CRP (C-reaktivni protein) pokazatelj je upale. Međutim, povišena vrednost CRP-a ne znači nužno da postoji koronarna bolest srca. CRP može biti povišen zbog infekcija ili drugih zapaljenskih oboljenja. Zato rezultate treba tumačiti u kontekstu ostalih nalaza i kliničke slike pacijenta.
Iako upala nije jedini uzrok srčanih oboljenja, prepoznavanje i kontrola povezanih faktora rizika mogu pomoći u zaštiti zdravlja srca.
Ako imate dugotrajne simptome ili faktore rizika kao što su povišen holesterol, dijabetes ili visok krvni pritisak, obratite se kardiologu radi odgovarajuće procene i saveta.
Izvor:continentalhospitals.com/ zdravlje.kurir.rs