Prepoznajte stres pre nego što ugrozi zdravlje: 6 fizičkih znakova da je telo u režimu „bori se ili beži“
Dodajte Kurir Zdravlje u vaš Google izbor- Stres može da se pokaže kroz glavobolju, ubrzan rad srca, česte infekcije, probleme sa varenjem, gojenje i bolove u mišićima.
- Lekar upozorava da dugotrajan stres podiže kortizol i adrenalin, što utiče i na psihu i na telo, pa može da poremeti san i raspoloženje.
- Za ublažavanje pomažu male promene: više sna, šetnja, vežbe disanja, pauze tokom dana i traženje pomoći kada obaveze postanu prevelike.
Stres je, skoro kao i vazduh, neizostavni deo savremenog života. Kada je dobro doziran, može da bude podstrek, ali problem nastaje kada ne prolazi, kada je telo neprestano u stanju „bori se ili beži“. Povišeni nivoi hormona adrenalina i kortizola deluju i na psihu i telo. Lekar britanske Nacionalne zdravstvene službe, dr Amir Kan, objašnjava da su ovi hormoni „korisni kada se luče u kratkim intervalima“. Međutim, kada iz bilo kog razloga ne uspevamo da snizimo, na primer, nivo kortizola, fizički znaci stresa postaju sve izraženiji.
Ipak, dobra vest je da se, prema rečima lekara, ovi simptomi mogu ublažiti, pa čak i povući.
- Telo ima izuzetnu sposobnost oporavka. Počnite od malih promena: kvalitetnijeg sna, redovnog kretanja, druženja, kontrole disanja - kaže dr Kan i dodaje da se stalni stres može manifestovati kroz šest lako prepoznatljivih znakova.
Glavobolja
Tenziona glavobolja uglavnom je posledica stresa. Svaki čovek drugačije reaguje na stres: neko će osetiti glavobolju, ali moguće je da dođe i do mentalne magle ili nagle promene raspoloženja.
- Dugotrajno povišen nivo kortizola dovodi se u vezu sa anksioznošću, lošim raspoloženjem, pa čak i depresijom. Može da poremeti i san i na taj način dodatno pogorša sve ostale tegobe - objašnjava dr Kan.
Stručnjaci skreću pažnju da je u stresnom periodu uobičajeno da dođe do izraženijih problema s pamćenjem i burnog, često bezrazložnog reagovanja na postupke bliskih osoba.
Ubrzan rad srca
Stres može značajno da utiče na zdravlje srca. Povećava broj otkucaja srca i krvni pritisak, a svakodnevna izloženost visokom nivou stresa može da dovede do ozbiljnih zdravstvenih problema.
- Telo u stanju stresa oslobađa adrenalin kako bi nas pripremilo za reakciju, odnosno za beg u slučaju opasnosti. Sve ima za posledicu ubrzan rad srca i porast krvnog pritiska - objašnjava dr Kan, ukazujući na dokaze koji povezuju hronični stres sa kardiovaskularnim problemima.
Česte infekcije
- Dugotrajan stres slabi imunski sistem. U ovakvim uslovima telo je podložnije infekcijama, a oporavak posle bolesti traje duže - navodi doktor.
Osim toga, tokom stresnih perioda često smo fizički neaktivni, lošije spavamo i ne hranimo se pravilno, a sve navedeno dodatno slabi imunski sistem.
Problemi sa varenjem
Veza između creva i mozga bitna je osovina dobrog zdravlja. Stres posebno jako deluje na digestivni sistem.
- Stanje stalnog stresa i napetosti praćeno je osećajem nadutosti, bolom u stomaku, dijarejom ili zatvorom, a može i da pogorša simptome sindroma iritabilnog creva. Posledice stresa upravo zato najjasnije se očituju u stomaku - kaže dr Kan.
Povećanje telesne težine
U stanju stresa mnoge osobe konzumiraju dodatne količine slatkiša, nezdravih masnoća i soli. Hronični stres pojačava želju za hranom bogatom mastima i podstiče skladištenje masnih naslaga, naročito u predelu stomaka, smatra dr Kan.
Do povećanja telesne težine često dolazi i zbog nedovoljne fizičke aktivnosti i nesanice, koja je česta u stanju hroničnog stresa.
Bolovi u mišićima
- Kada ste izloženi prevelikom stresu, telo ulazi u režim „bori se ili beži“. To znači da se mišići vrata, ramena i vilice zatežu kako bi bili spremni da reaguju na opasnost - objašnjava dr Kan.
Izvor stresa može biti stvarna hitna situacija, ali i poslovne obaveze, porodični problemi ili lični pritisci koji se gomilaju tokom vremena. Nažalost, telo ne pravi razliku između ovih vrsta stresa.
- Ako se osećate iscrpljeno, bez energije ili jednostavno nemate osećaj da ste svoji, razlog možda nije nedostatak volje. Moguće je da je reč o hroničnom stresu - napominje dr Kan.
Saveti za ublažavanje stresa
Male promene životnih navika mogu da naprave veliku razliku, kaže lekar. Nekada je dovoljna svakodnevna šetnja od 10 do 15 minuta. Jedno novije istraživanje pokazalo je da petominutne pauze tokom radnog dana mogu pozitivno da utiču na opšte blagostanje, da poboljšaju raspoloženje, podstaknu pozitivno razmišljanje i povećaju budnost.
- Kvalitetan san predstavlja dobru osnovu za oporavak. Pokušajte da odlazite na spavanje i budite se u približno isto vreme. Vežbe disanja takođe mogu da pomognu, a sporo i duboko disanje može da umiri nervni sistem - savetuje dr Kan.
Ako imate osećaj da vam se nakupilo previše obaveza, postavite jasne granice i zatražite pomoć. Ako to ne pomogne, psihoterapija može da bude korisna, s tim što će nekada biti potrebna i medicinska pomoć uz primenu lekova, kaže dr Kan.
- Zapamtite, stres nije samo nešto što se dešava u vašoj glavi. On je proces koji zahvata čitav organizam - podvlači doktor.
Izvor: womanandhome.com/ zdravlje.kurir.rs