Šta je uzrok povišenog holesterola kod mršavih ljudi? Saznajte 9 najčešćih zabluda o masnoćama u krvi
Mnogi pacijenti budu iznenađeni kada im lekari saopšte da imaju povišen holesterol, jer su veoma mladi, nemaju višak kilograma i ne osećaju se uopšte poput ljudi sa visokim nivoom masnoća u krvi. Evo koji razlozi se mogu kriti iza ovakvih rezultata.
Visoki nivoi holesterola u krvi mogu se javiti kod bilo koga, bez obzira da li je osoba gojazna ili mršava. Mnogi pogrešno veruju da mršavi ljudi nisu podložni problemima sa holesterolom, međutim to nije tačno.
Holesterol nije povezan sa godinama, polom ili težinom osobe. Obično se povećava sa godinama, iako problemi sa holesterolom mogu nastati u bilo kojm uzrastu.
Iako mršavi ljudi koji redovno vežbaju i ne jedu prženu, masnu hranu mogu imati normalan nivo holesterol, to ne znači da su potpuno imuni. Ako nivo holesterola nije pod kontrolom, lekar može preporučiti lekove uz promene u ishrani i načinu života.
Oko 25 odsto ljudi sa normalnim indeksom telesne mase ima kardiovaskularne probleme kao što su visok krvni pritisak, dislipidemija i hiperglikemija.
- BMI nije toliko važan kao mesto gde se skladišti mast
Viscelarna masnoća (masnoća u predelo stomaka) u telu je usko povezna sa kardiovaskularnim bolestima. Jednostavan način da se ovo detektuje je obim struka. Za muškarce on bi trebalo da bude manji od 94cm, a za žene manji od 80cm.
- Mišićna masa i nivoi masnoće su važniji od ukupne telesne mase
Pojedini mršavi ljudi često imaju "mlitave" mišiće, a listovi su takođe vrlo slabi. Područje oko struka je puno masti, a trbušni mišići su opušteni. Većina njih su kancelarijski radnici ili tip ljudi koji dosta sedi tokom dana.
- Nezdrava ishrana
Biti mršav ne znači hraniti se zdravo. Iako je moguće da pojedinci koji su mršavi ne jedu masno meso, moguće je da jedu mnogo govedine, iznutrica, konzervirane hrane, povrća prženog na masti, ali retko jedu kuvano povrće. Takođe, postoje oni koji se trude da mršave, ali piju mleko, čaj i gazirane napitke. Zbog toga će ovi ljudi apsorbovati više masti i šećera i skladištiti masnoće oko unutrašnjih organa, a gradiće manje mišićne mase.
- Sedentarni način života i brzo se umaranje pri fizičkoj aktivnosti
Kao posledica prethodnog, zbog nedostatka mišića i nedostatka fizičke aktivnosti, fizičke sposobnosti su relativno slabe. Telo ne može da sagoreva nakupljenu mast, što dovodi do povećanja nivoa masti u krvi.
- Porodični faktori
Osobe koje imaju bliske rođake, kao što su roditelji ili braća i sestre, sa povišenim nivoom masti u krvi, skloniji su pojavi hiperlipidemija (povišeni nivo lipida (masti) u krvi, uključujući holesterol i trigliceride) već u mladosti.
Ako imate jedan od ovih faktora, aktivno menjanje životnih navika, redovni zdravstveni pregledi i druge mere opreza mogu vam pomoći da izbegnete ovu "skrivenu" opasnost u vidu povišenog holesterola.
Najčešći mitovi o holesterolu
Dakle, mršave osobe takođe mogu imati visok holesterol ako jedu nezdravu hranu, ne vežbaju ili imaju porodičnu istoriju ove bolesti. A ovo su samo neke od uobičajene zabluda o holesterolu.
- MIT 1: Samo ljudi sa viškom kilograma imaju visok holesterol
Nivoi holesterola ne zavise samo od telesne težine. Čak i ako ste vitki, nezdrava ishrana, nedostatak fizičke aktivnosti ili porodična istorija mogu dovesti do visokog holesterola.
- MIT 2: Deca ne moraju da brinu o holesterolu
Problemi sa holesterolom mogu početi u mladosti, naročito ako postoji porodična istorija visokog holesterola. Ovo stanje, poznato kao porodična hiperkolesterolemija, može decu staviti u rizik od srčanih bolesti. Važno je rano prepoznati i lečiti ovo stanje, uz promene u načinu života i eventualno terapiju lekovima.
- MIT 3: Sa proverom nivoa holesterola možete čekati do srednjih godina
Preporučuje se da svi odrasli od 20 godina pa nadalje redovno proveravaju holesterol svaka četiri do šest godina. Rano testiranje pomaže u proceni i upravljanju rizicima od kardiovaskularnih bolesti.
- MIT 4: Holesterol je samo problem koji pogađa uglavnom muškarce
Iako žene mogu imati određenu vrstu zaštite tokom predmenopauzalnih godina zbog nivoa estrogena, holesterol može porasti nakon menopauze. Važno je da i žene redovno proveravaju nivo holesterola i razgovaraju o rizicima sa svojim lekarima.
- MIT 5: Nema potrebe da proveravate holesterol ako doktor to ne preporuči
Preuzimanje odgovornosti za svoje zdravlje znači da od svog lekara zatražite da proveri holesterol počevši od svoje 20. godine. Praovremeno prepoznavanje rizika može vam pomoći da preduzmete potrebne preventivne akcije na vreme, bilo kroz promene u načinu života ili lekove.
- MIT 6: Ishrana i vežbanje su dovoljni da kontrolišete nivo holesterola
Iako su ishrana i fizička aktivnost važni, drugi faktori kao što su godine, težina i genetika takođe utiču na nivo holesterola. Zdrav način života koji pomaže u održavanju zdravlja srce je ključan za svakoga, bez obzira na ove faktore.
- MIT 7: Uz lekove nema potrebe za promenama u načinu života
Lekovi za snižavanje holesterola su efikasni, ali najbolje deluju kada se kombinuju sa zdravom ishranom i redovnim vežbanjem. Lekovi bi trebalo da budu deo šire strategije za smanjenje rizika od srčanih bolesti i moždanog udara.
- MIT 8: Ako na etiketi hrane piše da nema masnoća životinjskog porekla, ona je zdrava za srce
Hrana koja ne sadrži masnoće životinjskog porekla može biti nezdrava ako je bogata zasićenim ili trans mastima. Važno je pažljivo čitati etikete i birati hranu koja nema ove nezdravim mastima.
- MIT 9: Prelazak sa putera na margarin rešava problem holesterola
Iako margarin može imati manje procenta masnoća od putera, mnogi tipovi margarina i dalje sadrže nezdrave masti.
Razumevanjem ovih mitova, možete preduzeti potrebne korake kako biste prevenirali pojavu povišenih nivoa holesterola i smanjili rizik od srčanih bolesti.
Visok holesterol i ateroskleroza – da li ste u riziku?
Visok holesterol je jedan od glavnih faktora rizika za aterosklerozu. Iako je preporučeno da lekari rutinski pregledaju pacijente starije od 40 godina na poremećaje lipida, mlađi odrasli (stariji od 18 godina) takođe treba da budu pregledani ako imaju neki od sledećih faktora rizika, bez obzira da li su gojazni ili ne.
- dijabetes melitus
- porodična istorija kardiovaskularnih bolesti (bolesti srca) pre 50. godine kod muških članova porodice, i pre 60. godine kod ženskih članova porodice
- porodična istorija koja ukazuje na familijarnu hiperlipidemiju (abnormalno visoki nivoi lipida u krvi)
- više faktora rizika za koronarnu bolest srca (npr. upotreba duvana, visok krvni pritisak - hipertenzija)
Izvori: careplusvn.com/timesofindia.indiatimes.com/healthxchange.sg/chaudharyhospital.in/Zdravlje.Kurir.rs
Šta se dešava kada se "loš" holesterol nagomila u organizmu? Kardiolog otkriva: "Vrtoglavica i bol u grudima i listovima mogu biti signal za uzbunu"