Od stresa do bolesti pluća i srca: Faktori koji utiču na brzinu disanja i 6 simptoma zbog kojih bi trebalo da pozovete Hitnu pomoć
Frekvencija disanja je broj udisaja koje udahnete u minuti. Udisanjem telu obezbeđujemo kiseonik, koji je ćelijama potreban za stvaranje energije, a izdisanjem se oslobađamo ugljen-dioksida, koji može biti štetan ako se previše nakupi.
To je jedan od četiri vitalna znaka koji se koriste za merenje osnovnih funkcija tela, što uključuje i telesnu temperaturu, krvni pritisak i puls.
Normalna frekvencija disanja za odraslu osobu u mirovanju je 12 do 18 udisaja u minuti. Ako je frekvencija sporija ili brža od toga, to može biti znak nekog drugog zdravstvenog stanja, kao što su srčana oboljenja, plućna oboljenja ili anksioznost.
Šta je normalna frekvencija disanja?
Frekvencija disanja je broj udisaja koje osoba napravi u minuti. Meri se brojanjem broja udisaja izvršenih u jednom minutu kada osoba miruje. Takođe se može izračunati kada osoba leži ili spava brojanjem koliko često joj se grudni koš podiže u jednom minutu.
Zdrava ili normalna frekvencija disanja zavisi od starosti osobe. Normalne frekvencije disanja za svaku starosnu grupu (mereno brojem udisaja u minuti) su:
* prvi mesec: 30 do 60
* 3 do 6 meseci: 30 do 45
* 6 do 12 meseci: 25 do 40
* Od 1 do 3 godine: 20 do 30
* Od 3 do 6 godina: od 20 do 25
* Od 6 do 12 godina: od 14 do 22
* 12 godina i više: od 12 do 18 godina
Iako se funkcija pluća blago smanjuje svake godine, brzina disanja kod odraslih se obično ne menja sa godinama.
Koji faktori utiču na vašu brzinu disanja?
Varijacije ovog vitalnog znaka su pod uticajem nekoliko različitih faktora, uključujući nivo aktivnosti osobe, nivo stresa, obrasce spavanja, opšte zdravlje i okolinu.
Fiziološki faktori
Kod zdravih odraslih osoba, aktivnost, odmor i stres mogu privremeno promeniti brzinu disanja.
Vežbanje i fizička aktivnost: Fizička aktivnost tera srce i pluća da rade jače kako bi telu obezbedili dodatni kiseonik i povećava brzinu disanja. Ali kada ljudi koji redovno obavljaju aerobnu fizičku aktivnost miruju, mogu imati nižu brzinu disanja. To je zato što telo postaje efikasnije u unosu kiseonika u krvotok i njegovom transportu do mišića koji rade.
San: Brzina disanja se prirodno usporava dok spavate, a najniža je tokom dubokog sna. U REM (brzo kretanje očiju) fazi sna , frekvencija disanja se povećava i postaje manje pravilna.
Stres: Stres i jake emocije mogu ubrzati disanje jer se disajni putevi između nosa i pluća sužavaju. Stres takođe može izazvati oslobađanje hormona adrenalina i kortizola, što može ubrzati otkucaje srca i povećati frekvenciju disanja.[ 6 ]
Dugotrajni stres i anksioznost takođe mogu izazvati sporiji nego normalan otkucaj srca.
Faktori životne sredine i načina života
Spoljni faktori i izbor načina života mogu uticati na brzinu disanja:
Pušenje: Kada pušite, kiseonik se istiskuje, što sprečava njegov dopremanje do mišića i drugih tkiva u telu. Ljudi koji puše doživljavaju kratak dah skoro tri puta češće od nepušača.
Prekomerna težina ili gojaznost: Ljudi koji imaju prekomernu težinu ili gojaznost imaju veću verovatnoću da imaju smanjenu funkciju pluća, što može uticati na brzinu disanja.
Kvalitet vazduha: Zagađivači vazduha poput čestica mogu izazvati iritaciju i upalu u plućima. Kada su pluća upaljena, telo može pokušati da se prilagodi bržim disanjem kako bi do pluća došlo više kiseonika i izbacilo ugljen-dioksid.
Nadmorska visina: Pošto je vazduh razređeniji na većim nadmorskim visinama, telo teži da brže diše kako bi održalo adekvatan nivo kiseonika u krvi.
Alkohol: Redovna ili teška konzumacija alkohola može usporiti brzinu disanja.
Akutne i hronične bolesti mogu uticati na brzinu disanja
Na primer, upala i sluz izazvane respiratornom infekcijom mogu otežati disanje, što dovodi do povećane brzine disanja. Nekoliko stanja može učiniti suprotno i usporiti brzinu disanja, kao što su problemi sa štitnom žlezdom ili elektrolitski disbalans.
Zdravstvene implikacije abnormalnih respiratornih frekvencija
Ako je stopa disanja osobe ispod ili iznad normalnih stopa, to može signalizirati osnovni zdravstveni problem.
Stanja koja mogu izazvati iznad normalnih respiratornih frekvencija
Brzo, plitko disanje i brži od normalnog broja disanja naziva se tahipneja. Može biti uzrokovana nedostatkom kiseonika ili previše ugljen-dioksida u telu.
Ako se brzina disanja ubrza, ali se zatim vrati u normalu, to se naziva prolazna tahipneja.
- Ljudi sa plućnim bolestima (posebno HOBP) i plućnom fibrozom mogu hronično imati povećanu frekvenciju disanja - kaže dr Juh-Čin Toni Huang, profesor medicine na Medicinskom fakultetu Univerziteta Djuk i pulmolog u Djuk Heltu u Daramu, Severna Karolina.
- Napadi upale pluća , astme ili HOBP-a i nakupljanje tečnosti u plućima usled srčane insuficijencije mogu naglo povećati frekvenciju disanja - kaže dr Huang.
Druga akutna i hronična stanja koja mogu izazvati tahipneju uključuju:
* Anksiozni ili panični poremećaj
* Krvni ugrušci
* Trovanje ugljen-monoksidom
* Dijabetička ketoacidoza
* Pleuralni izliv
* Plućna embolija
* Sepsa
Stanja koja mogu izazvati respiratorne frekvencije ispod normale
Sporija frekvencija disanja od normalne naziva se bradipneja i simptom je osnovnog zdravstvenog stanja.
„Neuromuskularne bolesti sa slabošću mišića ili neke bolesti mozga mogu biti povezane sa sporijim od normalnog disanja“, kaže Huang.
Drugi uzroci usporenog otkucaja srca mogu uključivati:
* Udisanje toksina, kao što je ugljen-monoksid
* Povrede glave, posebno one koje uključuju donji deo moždanog stabla i kičmene moždine
* Hipotireoza, stanje u kojem vaša štitna žlezda ne proizvodi dovoljno tiroidnih hormona
Kada treba da se obratite lekaru zbog brzine disanja?
- Kada je brza respiracija povezana sa otežanim disanjem, što se naziva i dispneja, trebalo bi da potražite hitnu pomoć - kaže Huang.
Ako ubrzano dišete i imate bilo koji od sledećih simptoma - pozovite hitnu pomoć:
* Plavičasta ili sivkasta boja kože, noktiju, desni, usana ili područja oko očiju
* Grudni zid se uvlači sa svakim udisajem (interkostalne retrakcije)
* Groznica
* Nikada ranije niste imali ubrzano disanje
* Simptomi koji postaju sve ozbiljniji
Huang kaže da je frekvencija disanja deo vitalnih znakova koji se mere kada posetite lekara zbog pregleda ili zbog akutnog ili tekućeg zdravstvenog problema.
- Prati se jer abnormalna frekvencija disanja - posebno brza - može biti rani znak ozbiljnih bolesti, posebno ako je praćena dispnejom - kaže on.
Saveti za održavanje zdrave respiratorne frekvencije
Postoje koraci koje možete preduzeti da biste održali frekvenciju disanja u zdravom opsegu.
* Redovno vežbajte kako biste ojačali pluća i poboljšali protok kiseonika.
* Pridržavajte se zdrave ishrane i održavajte zdravu težinu kako biste smanjili opterećenje respiratornog sistema.
* Praktikujte vežbe disanja kako biste povećali kapacitet pluća i kontrolisali disanje.
* Uključite tehnike smanjenja stresa, poput meditacije ili joge, kako biste opustili telo i podstakli efikasno disanje.
* Prestanite sa pušenjem kako biste sprečili dugoročno oštećenje pluća i poboljšali celokupnu respiratornu funkciju.
* Kad god je moguće, smanjite izloženost zagađivačima, kao što su smog i hemikalije, kako biste smanjili upalu i zaštitili pluća.
* Idite na godišnje preglede kako biste bili sigurni da su vam pluća zdrava. Odmah prijavite sve probleme sa disanjem svom lekaru.
Zaključak
Frekvencija disanja je vitalni znak koji je ključni pokazatelj opšteg zdravlja, a normalan raspon za odrasle je između 12 i 18 udisaja u minuti. Odstupanja od normalnog raspona mogu ukazivati na osnovne bolesti poput bolesti pluća, srčanih problema ili anksioznosti. Održavanje zdravog načina života može vam pomoći da izbegnete neke osnovne uzroke koji mogu negativno uticati na brzinu disanja. Ako osetite ubrzano ili sporo disanje, posebno uz dodatne simptome poput bola u grudima ili otežanog disanja, odmah potražite medicinsku pomoć, jer to može ukazivati na ozbiljan zdravstveni problem.
Izvor: Everydayhealth.com/Zdravlje.Kurir.rs
