Šta oči otkrivaju o zdravlju? Oftalmolog upozorava koje bolesti mogu ostaviti posledice na vid
Dodajte Kurir Zdravlje u vaš Google izborVid se najčešće povezuje sa dioptrijom, naočarima i umorom očiju, ali promene na očima često mogu da ukažu i na mnogo ozbiljnije zdravstvene probleme. Oftalmolozi neretko među prvima posumnjaju na dijabetes, poremećaje krvnih sudova ili autoimune bolesti upravo zahvaljujući promenama koje vide tokom pregleda oka. Doktor Miroljub Janev, specijalista oftalmologije iz Vranja, objašnjava kako oči reaguju na različite bolesti organizma, zašto visoke dioptrije zahtevaju posebnu pažnju i zbog čega preglede ne bi trebalo odlagati ni kod dece ni kod odraslih.
- Ne pamti oko baš svaki lek i svaku preležanu bolest, ali mnoge bolesti ostavljaju posledice na očima, jer tokom razvoja zahvataju delove oka, posebno krvne sudove. Takve promene ostavljaju tragove, pa možemo da vidimo da je organizam preležao određene sistemske, zarazne ili parazitarne bolesti - objašnjava dr Janev.
Govoreći o starenju oka i problemima sa vidom, naš sagovornik ističe da sama dioptrija u najvećem broju slučajeva nije najveći problem.
- Dioptrija sama po sebi najčešće nije najveći problem, jer je reč o refraktivnoj grešci oka. U oko 95 odsto slučajeva dioptrije nisu ozbiljno problematične, ali visoke kratkovidosti i visoke dalekovidosti mogu da izazovu ozbiljne promene na oku. Kod izražene dalekovidosti može da dođe do teške slabovidosti ako se problem kasno otkrije, dok su visoke kratkovidosti posebno rizične zbog same strukture oka - navodi dr Janev.
Kako objašnjava, prosečna dužina oka iznosi oko 23 milimetra, dok su kratkovide oči često duže i izduženije, zbog čega je mrežnjača prerastegnuta, a zidovi oka tanji. Upravo zato mnogo lakše dolazi do atrofičnih promena i drugih anatomskih i funkcionalnih problema koji mogu ozbiljno da ugroze vid.
Kako sačuvati dobar vid?
Na pitanje kako sačuvati dobar vid, oftalmolog kaže da je način života mnogo važniji nego što ljudi misle i upozorava da savremene navike ozbiljno opterećuju oči, posebno kod dece i mladih.
- Dobar vid čuva se zdravim životom, raznovrsnom ishranom i dovoljno sna. Mi smo stvoreni da živimo danju, a ne noću. Potrebno je manje gledati u televizor, kompjutere i telefone, a mnogo više boraviti u prirodi. Japanci su radili istraživanja i došli do zaključka da se kod dece i mladih sa kratkovidošću dioptrija češće povećava ukoliko mnogo koriste telefone, dok boravak u prirodi povećava šanse da se dioptrija ne pogoršava. Čovek kroz evoluciju nije stvoren da ceo dan gleda u bliske izvore svetlosti poput telefona, koji na oko ne deluju samo svetlošću već i bljeskovima i elektromagnetnim zračenjem - objašnjava sagovornik.
Posebno upozorava da oftalmološke preglede kod dece ne bi trebalo odlagati zbog "mantre", kojoj su skloni i pojedini lekari, da je dete malo i da bi trebalo sačekati dve, tri ili pet godina. To može da bude velika greška, posebno kod dalekovidosti i skrivene razrokosti.
- Najmlađe dete kome sam u svojoj praksi propisao naočare imalo je osam meseci i dioptriju plus osam. Da smo čekali pet godina, to dete ne bi dobro videlo čak ni sa naočarima. Najvažnije je da se prava dioptrija otkrije što ranije, jer se tako sprečavaju kasnije komplikacije. Kod slabovide i razroke dece mnogo toga može da se ispravi ako se reaguje na vreme. Velika je verovatnoća da se do pete ili šeste godine vid popravi, dok posle devete godine mogućnosti za ispravljanje vida postaju mnogo manje - kaže dr Janev.
Koliko često kod oftalmologa?
Dr Janev podseća da su preventivni pregledi oka važni tokom čitavog života. Deca imaju obavezne sistematske preglede u prvoj i šestoj godini života, kao i u sedmom razredu osnovne škole, kada se proverava vid, raspoznavanje boja i eventualna odstupanja koja kasnije mogu da utiču i na izbor zanimanja.
- Ako dete ne razlikuje boje, postoje zanimanja kojima kasnije neće moći da se bavi, poput određenih kategorija vozača ili avijatičara. Zato su sistematski pregledi važni i zbog zdravlja i zbog budućnosti deteta - kaže naš sagovornik.
Kod odraslih učestalost kontrola zavisi od zdravstvenog stanja, ali određene grupe pacijenata zahtevaju poseban oprez. Osobe sa dijabetesom bi trebalo najmanje jednom godišnje da pregledaju očno dno, jer šećerna bolest može da izazove ozbiljna krvarenja i dijabetičku retinopatiju, koja danas spada među vodeće uzroke slepila.
- Problem je što neke bolesti oka dugo ne daju simptome. Povišen očni pritisak je tihi kradljivac vida, jer ne boli, ne izaziva glavobolje i ne oseća se. Vid postepeno slabi na oba oka i ljudi često primete problem tek kada je jedno oko već ozbiljno oštećeno - upozorava dr Janev.
Dodaje da bi poseban oprez trebalo da imaju osobe koje u porodici imaju obolele od glaukoma, jer kod njih rizik može biti veći.
- Ljudi koji imaju porodično opterećenje glaukomom moraju redovno da kontrolišu očni pritisak, nekada i tokom čitavog života. Dešavalo mi se da pacijentima posle više urednih kontrola tek kasnije poraste očni pritisak. Zato su redovni pregledi veoma važni - kaže oftalmolog.
Spavajte noću, živite danju
Zanimljivo je da oftalmolozi često prvi posumnjaju na ozbiljne sistemske bolesti upravo zahvaljujući promenama koje vide na oku. Slabiji vid, naime, ne izaziva samo dioptrija već i oštećenje očnog dna.
- Reumatoidni artritis može da zahvati rožnjaču oka, lupus očno dno, dok dijabetes oštećuje krvne sudove. Često se dešava da pacijent ne zna da ima šećernu bolest, a da pregled oka pokaže karakteristične promene koje ukazuju na dijabetes ili neku drugu bolest - objašnjava dr Janev i ponavlja da oči najbolje čuvamo prirodnim ritmom života.
- Dovode nam decu sa epileptičnim napadima koja po ceo dan gledaju u ekrane i telefone. Ti bljeskovi nadražuju mozak i to je odavno poznato. Zato spavajte noću, živite danju i ne provodite previše vremena pred ekranima. Takav način života ne utiče loše samo na oči već i na čitav organizam i psihičko zdravlje - poručuje dr Miroljub Janev.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.