Flavonoidi smanjuju rizik od dijabetesa za 28%: Ove 3 namirnice su posebno korisne
Nova studija, objavljena u časopisu “Nutrition & Diabetes Trusted Source”, ispitivala je vezu između ishrane bogate flavonoidima i pojave dijabetesa tipa 2 u Velikoj Britaniji.
Već je poznato da ishrana namirnicama biljnog porekla smanjuje rizik od dijabetesa tipa 2. Biljke obiluju raznim polifenolnim jedinjenjima, u koje spadaju i flavonoidi, a dokazi ukazuju na to da veći unos flavonoida može da dovede do veće osetljivosti na insulin i smanji nivo masnoća u krvi.
Zeleni čaj, borovnice, jabuke
Utvrđeno je da je šest porcija hrane bogate flavonoidima dnevno povezano sa 28 odsto manjim rizikom od razvoja dijabetesa tipa 2 u poređenju sa jednom porcijom dnevno.
Studija je otkrila da svaka dodatna dnevna porcija hrane bogate flavonoidima smanjuje rizik od dijabetesa za šest odsto, četiri šolje crnog ili zelenog čaja dnevno su povezane sa 21 odsto manjim rizikom, porcija bobičastog voća dnevno je povezana sa 15 odsto manjim rizik od dijabetesa, a porcija jabukasa 12 odsto manjim rizikom.
Flavonoidi, posebno antocijanini, flavan-3-oli i flavonoli, poboljšavaju lučenje insulina i njegovu signalizaciju i poboljšavaju transport i metabolizam glukoze.
- Ovi nalazi pomažu da se potvrdi mnogo onoga što razumemo o fiziologiji dijabetesa tipa 2 - izjavila je nutricionista dijetetičar Megan Hilbert.
- Ono što je zaista važno u ovoj studiji je to što je pokazala da određeni flavonoidi imaju veći uticaj na smanjenje dijabetesa, a činilo se da određene namirnice posebno imaju zaštitni efekat od drugih. Ovi specifični nalazi mogu da igraju veliku ulogu u edukaciji pacijenata o preporukama za ishranu.
Sa zaključcima se složila i Kelsi Kosta, dijetetičar nutricionista, napominjući da s obzirom na dobro dokumentovane efekte flavonoida, rezultati studije nisu iznenađenje.
- Uloga flavonoida u kontroli šećera u krvi takođe može da objasni njihovu vezu sa manjim rizikom od dijabetesa. Flavonoidi mogu da pomognu u prevenciji i upravljanju ovom bolešću i njenim komplikacijama regulacijom metabolizma glukoze, povećanjem insulinske signalizacije i sekrecije i aktivnostima enzima jetre, smanjenjem oksidativnog stresa i masnoća u krvi, koji zajedno smanjuju gojaznost, nivo šećera u krvi, hroničnu upalu i pomažu boljem radu bubrega i jetre.
Pripremila: N.L.
Izvor: Medicalnewstoday.com/Zdravlje.kurir.rs
Šta je zapravo malaksalost, koji su mogući uzroci i kako se leči? Evo šta kažu stručnjaci sa Harvarda