Jednostavna jutarnja rutina vodi u 100. rođendan: Lekar izdvaja 7 navika dostupnih svakom
Dodajte Kurir Zdravlje u vaš Google izborDug život i vitalnost u poznom životnom dobu ostvarivi su uz neke naoko jednostavne navike. Stručnjaci naglašavaju da dugovečnost nije posledica primene čudesnog suplementa ili skupog biohakinga koji bi mogao da deluje na zdravlje, energiju, san, fizičke sposobnosti, proces starenja. Zdravlje u devetoj deceniji i dug život nisu rezervisani obavezno za osobe sa dosta novca, stvarnost je mnogo manje glamurozna, tvrdi dr Dominik Grinej,lekar opšte prakse koji se bavi pitanjima dugovečnosti.
Kako da zdravo starimo?
- Najveća korist je od doslednosti. Ako bi me neko pitao šta najviše utiče na to kako zdravo da starimo, rekao bih: čuvajte san, jačajte mišiće, provodite što više vremena na otvorenom, ishrana neka bude uglavnom zasniva na celovitim namirnicama i ne potcenjujte značaj odnosa sa drugim ljudima i osećaj svrhe. Zdrave navike, koje ponavljamo iz dana u dan, imaju mnogo veći uticaj na dugoročno zdravlje nego bilo koji drugi faktor - naglašava dr Grinej
Budite se svakog dana približno u isto vreme
Naš biološki sat najbolje funkcioniše kada postoje ustanjene navike. Ustajanje u približno isto vreme svakog dana pomaže u regulisanju kvaliteta sna, doprinosi nivou energije i ravnoteže hormona, navodi doktor.
Neka istraživanja naglašavaju da je odlazak na spavanje i buđenje u isto vreme tokom svakog dana, bolji pokazatelj dugovečnosti nego trajanje sna.
Izađite napolje u prvih 30 minuta nakon buđenja
Dr Grinjer kaže da se trudi da izloži telo jutarnjoj sunčevoj svetlosti 15 do 30 minuta nakon buđenja.
- Jutarnja svetlost jedan je od najmoćnijih načina za regulisanje cirkadijalnog ritma, poboljšanje budnosti i kvalitetniji san tokom naredne noći - kaže dr Grinej.
I nije jedini stručnjak koji preporučuje ovu naviku.
Popijte vodu pre kafe
- Posle sedam ili osam sati bez unosa tečnosti, hidratacija je na prvom mestu. Uvek popijem veliku čašu vode pre prve kafe - naveo je lekar.
Jedno istraživanje ukazuje i na to da bi za organizam moglo biti korisnije da kafu popijemo posle doručka, a ne pre njega.
Doručkujte proteine
Veći unos proteina u prvom obroku tokom dana može da se dovede u vezu s manjom željom za hranom u večernjim satima i većim osećajem sitosti.
Dr Grinjer za doručak najčešće bira grčki jogurt sa bobičastim voćem, orašastim plodovima i semenkama ili jaja, uz hleb od kiselog testa od celog zrna, avokado.
- Proteini podržavaju zdravlje mišića, pružaju duži osećaj sitosti i sprečavanju nagli pad energije sredinom jutra - objašnjava doktor.
Krećite se svakog jutra
Dr Grinej smatra da je nabitnije da se ujutro pokrenemo, na bilo koji način. Dobra je brza šetnja, ali i vežbe za ravnotežu i snagu.
- Vežbanje nije samo pitanje fizičke forme, ono je jedan od najefikasnijih alata koje imamo za dug i zdrav život - kaže dr Grinej.
Ako uzimate suplemente, izbor neka bude jednostavan
Ako imate nedostatak određene hranjive materije, na primer anemiju izazvanu nedostatkom gvožđa, važno je da redovno uzimate suplemente koje vam je lekar preporučio. Međutim, ako uzimate veliki broj vitamina zato što verujete da je „više bolje“, dr Grinjer savetuje da pažljivije razmislite o tome šta unosite u organizam.
- Za mnoge osobe suplementacija podrazumeva vitamin D tokom zimskih meseci, ukoliko postoji rizik od njegovog nedostatka. Ipak, suplementi treba da budu dopuna zdravom načinu života, a ne njegova zamena - rekao je doktor.
Ne kontrolišite elektronsku poštu čim ustanete
Lekar kaže da pre nego što proveri imejlove provede nekoliko mirnih minuta planirajući dan.
- Ako jutro započnete tako što odmah reagujete na nove zahteve i poruke, može da dođe do povećanja nivoa stresa iako radni dan zapravo nije ni počeo - upozorava doktor.
Izvor: huffingtonpost.co.uk/ zdravlje. kurir.rs