Zašto vam je holesterol i dalje visok iako pazite na sve? Iznenadićete se gde se sve kriju skriveni rizici
Hranite se zdravo, vežbate, pa čak i uzimate lekove za to, ali vam je holesterol i dalje previsok. To bi moglo biti zbog podmuklih krivaca za koje ne znate. Neki od njih deluju tiho i neprimetno, a mogu ozbiljno ugroziti zdravlje vašeg srca.
Oko 1 od svakih 200 odraslih u SAD ima stanje koje se naziva familijarna hiperholesterolemija (FH). To je genetski poremećaj koji možete dobiti od jednog ili oba roditelja, a koji sprečava vaše telo da obrađuje holesterol kako bi trebalo.
Ako imate FH (genetsko stanje), imate je od rođenja. To znači da ste počeli sa visokim nivoom LDL („lošeg“ holesterola)i da je on nastavio da raste. Možda nećete pokazivati simptome dok ne postanete odrasli.
Pošto vaše telo ne može da se reši holesterola, on se nakuplja u vašim arterijama. Zbog toga krv teže protiče, a same arterije postaju čvršće. Vremenom, to dovodi do srčanih oboljenja. U stvari, ljudi sa familijarnom hiperholesterolemijom imaju 20 puta veći rizik od srčanih bolesti nego oni bez nje.
Holesterol se takođe može nakupljati i u drugim delovima tela kada imate FH. Može se manifestovati u ovim delovima tela:
- Koža – Naslage holesterola mogu stvoriti fleke na rukama, laktovima i kolenima ili na koži oko očiju.
- Tetive – Vaša Ahilova tetiva i neke tetive u vašim rukama mogu postati deblje.
- Oči – Može vam se pojaviti beli ili sivi krug oko obojenog dela (irisa) oka.
Iako FH otežava kontrolu holesterola, može se lečiti. Možda će vam biti potrebno više od jednog leka za holesterol, kao što su:
- Statini, koji blokiraju supstancu koju jetra koristi da proizvodi holesterol.
- Ezetimib (Zetia), koji smanjuje količinu holesterola koju apsorbujete iz hrane.
- PCSK9 inhibitori, koji pomažu jetri da apsorbuje više LDL holesterola kako bi ga izbacila iz krvotoka.
Nekim ljudima sa teškim oblikom FH mogu biti potrebne posebne procedure za filtriranje viška holesterola iz krvi. U ekstremnim slučajevima, može biti potrebna i transplantacija jetre.
Jedete skrivene masti
Možda mislite da jedenje hrane označene kao „bez holesterola“ koristi vašem srcu. Ali podjednako je važno pratiti količinu zasićenih i trans masti u hrani. Obratite pažnju na zasićene masti, trans masti i ukupan broj kalorija u jednoj porciji. Američko udruženje za srce preporučuje ograničavanje zasićenih masti na manje od 6 odsto ukupnih dnevnih kalorija.
Da biste to postigli, ograničite:
- Crveno i prerađeno meso
- Mlečne proizvode od punomasnog mleka
- Hranu punu šećera, natrijuma i prženu hranu
Birajte hranu koja je dobra za srce, kao što su:
- obrano mleko, niskomasni ili bezmasni mlečni proizvodi
- voće
- povrće
- cela zrna
- živina
- riba
- orašasti plodovi
- netropska biljna ulja
Vaše vežbanje zahteva korekcije
Pratite svoju fizičku aktivnost. Da li se dovoljno i pravilno krećete?
Bavite se vežbama koje aktiviraju više mišićnih grupa i pokreću srce najmanje 30 minuta, 5–7 puta nedeljno. Preopterećenje, posebno ako telo nije naviknuto, može dovesti do povreda, što otežava kontinuitet.
Probajte vežbe koje mogu pomoći u snižavanju holesterola:
- brze šetnje
- biciklizam
- plivanje
- joga
Lekovi
Proverite sa svojim lekarom da li neki lekovi koje uzimate mogu izazvati porast nivoa holesterola. Na primer:
- Lekovi za astmu, reumatoidni artritis i poremećaje vezivnog tkiva
- Retinoidi (lekovi za akne koji sadrže vitamin A)
- Određeni kontraceptivi sa progestinom mogu smanjiti HDL („dobar“) i povećati LDL („loš“) holesterol
Ako pijete sok od grejpfruta ujutru uz statine, možda treba da ga izbegavate – sadrži hemikaliju koja može ometati razgradnju statina u digestivnom sistemu. Posavetujte se sa lekarom koliko je bezbedno konzumirati grejpfrut.
Pušenje
Dim cigareta sadrži hiljade hemikalija koje:
- Oštećuju krvne sudove
- Povećavaju nivo holesterola
Jedna od hemikalija, akrolein, sprečava HDL da prenosi holesterol iz masnih naslaga do jetre – gde se on pretvara u otpad koji se izbacuje iz tela. Kada je ovaj proces poremećen, holesterol se nakuplja, što dovodi do sužavanja arterija (ateroskleroza).
Izvor: Webmd.com/Zdravlje.Kurir.rs
Faktori rizika za nastanak najčešćih srčanih oboljenja: Prof. dr Petar Otašević otkriva šta je ključno u prevenciji