Kako insulin oblikuje vašu plodnost? 5 uticaja koje ne smete zanemariti
Kako je insulin hormon koji omogućava ulazak glukoze u ćelije, kao i njenu dalju obradu, neadekvatan ili odsutan odogovor na njegovo dejstvo dovodi do povećanja nivoa glukoze u krvi, a sledstveno i do tendencije organizma da povišenim lučenjem insulina reguliše visok nivo glukoze, što vodi u hiperinsulinemiju.
Insulinska rezistencija je poremećaj u metabolizmu koji se karakteriše neadekvatnim odgovorom ćelija na dejstvo insulina i jedan je od vodećih faktora rizika za razvoj dijabetesa melitusa tipa 2, gestacijskog dijabetesa (dijabetes u trudnoći) i predijabetesa (stanje kod koga je nivo šećera u krvi visok ali ne dovoljno da bi se smatrao dijabetesom).
Pravi uzrok nastanka insulinske rezistencije još uvek nije u potpunosti poznat, ali se jako dobro zna koji faktori mogu da dovedu do razvoja ovog stanja.
Faktori koji često mogu da uslove nastanak insulinske rezistencije su:
- pregojaznost i gojaznost
- dijeta sa visokim unosom ugljenih hidrata, posebno prostih šećera
- sedentarni način života, odnosno nizak nivo upražnjavanja fizičke aktivnosti
- unos visokih doza steroidnih hormona duži vremenski period
- hronični stres
- Kušingov sindorm
- sindrom policističnih jajnika
Hijerarhija hormona
Kada razmišljamo o plodnosti, insulin se retko pominje kao važan faktor, ali u hijerarhiji hormona insulin je „majka hormon“. On je jedan od dva hormona najvišeg nivoa iz kojih nastaju ključni polni hormoni. Čak i blaga disfunkcija insulina može izazvati poremećaje „nizvodno“ i narušiti finu ravnotežu potrebnu za začeće.
Šta je zapravo insulin?
Insulin je hormon koji se stvara u pankreasu i odgovoran je za metabolizam ugljenih hidrata, masti i proteina, tako što podstiče preuzimanje glukoze (ugljenih hidrata) u jetru i masne ćelije. Njegovo dejstvo aktivira se povratnim mehanizmom preko beta ćelija pankreasa. On je takođe i preteča DHEA hormona, koji se pretvara u testosteron i estrogen, kao i pregnenolona, koji se pretvara u progesteron.
Izvori disglikemije
U ovom tekstu ne govorimo o bolestima kao što je dijabetes, već o disglikemiji – mnogo češćem, svakodnevnom poremećaju regulacije insulina izazvanom ishranom i načinom života. Kada glukoza padne ispod ili poraste iznad referentnog raspona, aktivira se reakcija organizma.
Na nivo šećera u krvi utiču:
- ravnoteža makronutrijenata u obroku (ugljeni hidrati/masti/proteini)
- vlakna u obroku
- san
- vreme obroka
- kasni noćni obroci
- smenski rad
- trudnoća
- stres
- fizička aktivnost
- kofein
- žvakaće gume
- veštački zaslađivači
- dehidratacija
5 načina na koje plodnost može biti pogođena
Hijerarhija odnosa između insulina i polnih hormona pokazuje da ovi efekti mogu imati suptilan, subklinički uticaj – možda se ne vide odmah na krvnim testovima, ali mogu biti dovoljni da izazovu disfunkciju.
Povećano nakupljanje masnog tkiva
Višak glukoze se najpre skladišti u jetri, gde je lako dostupan za pretvaranje u energiju. Međutim, kada su kapaciteti jetre puni, insulin skladišti glukozu kao mast, posebno visceralnu mast, oko unutrašnjih organa i u predelu stomaka.
Zbog toga je masno tkivo u predelu stomaka teško ukloniti samo redukcijom kalorija – smanjen unos kalorija može čak pogoršati situaciju. Nije neophodno biti klinički gojazan da bi se imalo visceralne masti. Estrogen se skladišti u masnom tkivu, pa kada ima viška masti, posebno visceralne, u telu se može nagomilati i višak estrogena.
Dominacija estrogena
Normalno je da muškarci imaju određeni nivo estrogena, ali on mora biti u ravnoteži sa testosteronom. Neravnoteža između ova dva hormona može dovesti do smanjenog libida i smanjene proizvodnje spermatozoida, što utiče na plodnost.
Kod žena, estrogen oblikuje telo – zaobljene grudi, uži struk, šire kukove.
On prirodno ima visok nivo i u ciklusu je u ravnoteži sa progesteronom. Međutim, kada dođe do dominacije estrogena, to može izazvati neredovne cikluse, izostanak ovulacije i skraćene lutealne faze, što povećava rizik od ranog pobačaja.
Kvalitet jajnih ćelija i spermatozoida
Hormon drugog nivoa – dehidroepiandrosteron (DHEA) – važan je za kvalitet jajnih ćelija i podržava rast folikula pre ovulacije. Niži nivoi DHEA viđaju se kod žena sa smanjenom ovarijskom rezervom. On takođe podržava pokretljivost spermatozoida. Hronična disglikemija može uticati na proizvodnju DHEA, a samim tim i na proizvodnju estrogena, progesterona i testosterona.
Nizak testosteron kod muškaraca dovodi do problema sa stvaranjem spermatozoida, dok nizak progesteron kod žena može izazvati anovulacione cikluse, poremećaje lutealne faze i pobačaje.
Hipotireoza
Štitna žlezda utiče gotovo na svaki organ u telu. Svaka ćelija ima receptore za njen hormon, što znači da kontroliše funkcije svih tkiva. Njena glavna uloga je regulacija rada srca, krvnog pritiska i telesne temperature, ali utiče i na telesnu masu, plodnost, menstruaciju, ten kože, nivo energije, san, pamćenje i varenje.
U ranoj trudnoći posebno je važna jer embrion brzo diferencira ćelije i potreban mu je hormon štitne žlezde za rast. Disglikemija može izazvati poremećaje u radu štitne žlezde, što dovodi do neredovnih ili obilnih ciklusa i pobačaja.
Optimizacija plodnosti
Retko se dešava da se kod pacijenata koji dolaze zbog problema sa plodnošću ne pronađe neki oblik disglikemije – i to odmah daje priliku da se počne sa poboljšanjem plodnosti. Čak i kada postoji jasno utvrđen problem osnovna ravnoteža šećera u krvi je uvek važna. Na toj osnovi mogu se graditi svi ostali koraci ka poboljšanju.
Izvor: nowbaby.ie/zdravlje.kurir.rs
5 dana nezdrave hrane može da smanji osetljivost na insulin u mozgu: Naučnici otkrivaju kako grickalice utiču na razvoj gojaznosti