Pet iznenađujućih uzroka problema sa pamćenjem: Neurolog otkriva šta se može popraviti
Kada počnemo da zaboravljamo sitnice, kao što su ključevi, nečije ime ili važan termin, mnogima je prva pomisao Alchajmerova bolest. Strah je naročito čest u srednjem i starijem životnom dobu, jer se zaborav mahom doživljava kao prvi znak ozbiljnog neurodegenerativnog oboljenja. Ipak, stručnjaci ističu da demencija nije jedini, niti najčešći uzrok problema sa pamćenjem.
- Ljudi mogu da opisuju slične simptome, ali lekar na osnovu pregleda i testova može da proceni koji delovi mozga su zahvaćeni i šta se zapravo dešava sa kognitivnim funkcijama. Mnogi pacijenti i dalje imaju sposobnost učenja i pamćenja, ali zbog preopterećenosti, stresa ili drugih životnih okolnosti te informacije teže usvajaju i prizivaju u sećanje - objašnjava dr Set Gejl, neurolog u bolnici Brigham and Women’s i profesor na Univerzitetu Harvard.
Zbog toga je važno da se o smetnjama sa pamćenjem razgovara sa lekarom, kako bi se utvrdio pravi uzrok. Kognitivni testovi, neurološki pregled, a u nekim slučajevima i snimanja poput magnetne rezonance, pomažu u razjašnjavanju šta stoji iza zaboravnosti.
Dugotrajna psihička napetost
Jedan od čestih, ali često zanemarenih faktora jesu stres, anksioznost i depresija. Dugotrajna psihička napetost može da utiče na pažnju i sposobnost koncentracije, što otežava pamćenje novih informacija.
- Ako ne možete da se fokusirate, ne možete ni da zapamtite. Hronični stres, ukoliko se ne leči, može doprineti razvoju depresije, koja takođe utiče na moždane funkcije, uključujući pamćenje - kaže dr Konstantin Liketsos, neurolog i psihijatar sa Džons Hopkins univerziteta.
Nesanica
Problemi sa snom predstavljaju još jedan važan uzrok. Nesanica, poremećaji ritma spavanja i apneja u snu, stanje u kojem dolazi do kratkotrajnih prekida disanja tokom noći, povezani su sa slabijim pamćenjem i kognitivnim padom. Nedostatak sna dovodi do umora, moždane magle i otežanog prisećanja informacija. Kod osoba sa apnejom u snu, česti prekidi dotoka kiseonika u mozak mogu dugoročno da utiču na moždane strukture odgovorne za prostornu orijentaciju i pamćenje.
Lekovi
Na pamćenje mogu da utiču i određeni lekovi. Antihistaminici, sedativi, lekovi protiv anksioznosti i depresije, terapija za epilepsiju, visok krvni pritisak, dijabetes ili Parkinsonovu bolest, sve to u pojedinim slučajevima može da doprinese zaboravnosti i konfuziji. Američka agencija za hranu i lekove upozorava i da statini, lekovi za snižavanje holesterola, kod manjeg broja ljudi mogu da izazovu prolazne kognitivne smetnje.
Manjak vitamina B12
Važan, ali često neprepoznat uzrok jeste i nedostatak vitamina B12, ključnog za normalno funkcionisanje nervnog sistema. Manjak ovog vitamina može da dovede do konfuzije, slabijeg pamćenja i neuroloških simptoma. Rizik je veći kod starijih osoba, ljudi sa probavnim poremećajima, vagana, kao i kod osoba koje koriste određene lekove ili preteruju sa alkoholom.
Tihi moždani udar
Još jedan mogući razlog (koji je rezultat složenog, višegodišnjeg procesa) jeste takozvani "tihi" moždani udar, manja oštećenja moždanog tkiva koja prolaze bez očiglednih simptoma, ali vremenom mogu da dovedu do postepenog kognitivnog opadanja. Ove promene, poznate kao vaskularno kognitivno oštećenje, povezane su sa poremećajem dotoka krvi i kiseonika u mozak, a istraživanja ukazuju da slabije kognitivne sposobnosti mogu da budu i rani znak kardiovaskularnih bolesti.
Ređi uzroci
Ređi uzroci problema sa pamćenjem uključuju teške infekcije, povrede glave, tumore mozga, kao i dugotrajnu zloupotrebu alkohola i psihoaktivnih supstanci. Kod nekih ljudi i infekcije poput dugotrajnog kovida mogu da ostave posledice u vidu mentalne usporenosti i zaboravnosti.
- Mnogi uzroci su reverzibilni, a kada se osnovni problem prepozna i leči, kognitivne funkcije često mogu da se poboljšaju - poručuje Gejl.
Izvor: Everydayhealth.com/Zdravlje.kurir.rs