Šparglu je obožavao i Nikola Tesla: Prava je vitaminska „bomba“, diuretik i afrodizijak

Iako može da se nađe tokom cele godine, špargla je najbolja u proleće kada se pojave izdanci beličaste boje, sladunjavog mirisa i savršenog ukusa.

U samo 100 g sveže špargle nalazi se: 210 mg kalijuma, 20 mg kalcijuma, 20 mg magnezijuma, 45 mg fosfora, 1 mg gvožđa, 500 mg vitamin A, 0,11mg vitamina B1, 0,12 mg vitamina B2, 0,60 mg vitamina B6, 1 mg niacina, 20 mg vitamina C, 2,5 mg vitamina E. Dostupne su u zelenoj, beloj ili ljubičastoj boji.

Sadrži i asparagin, sastojak koji povoljno utiče na rad srca i bubrega, a predstavlja i savršen diuretik. Blagotvorno je sredstvo protiv zatvora, a preporučuje se i anemičnim i malaksalim osobama, osobama sa dijabetesom, rekonvalescentima…

Odlična je kao oblog kod ekcema

U tradicionalnoj medicini koristi se i kao oblog protiv ekcema. Ipak, najviše je potvrđena kao diuretik, pa je zbog toga koristan lek za one koji žele da eliminišu celulit.

Špargla se naročito se preporučuje trudnicama jer sadrži obilje folne kiseline.

I ne treba da vas brine ukoliko nakon uzimanja većih količina špargle urin poprimi karakterističan neprijatan miris. To je od asparaginske kiseline i samo je potvrda da se podstiče izlučivanje otrovnih materija iz organizma.

Kako je špargla izvor vitamina E, bitnog antioksidansa, ako se priprema sa maslinovim uljem, organizam usvaja više ovog vitamina rastvorljivog u mastima. Tako dobijamo i zdravo ulje i vitamin E.

Veliki naučnik Nikola Tesla posvećivao je veliku pažnju svome zdravlju, pa je ostao zabeležen meni koji je kreiran posebno za Teslu 1899. godine, u hotelu “Auditorijum”, prilikom važnog skupa, a među njima su bile i špargle: sveže školjke sa čipsom od gambora i penom od limuna, bistra supa od patke poslužena sa želeom od odležalog šerija, špargle u holandez sosu sa snegom od parmezana i šerbet, piše Dragomir Ivanović u svojoj knjizi “Špargla -Asparagus, hrana, lek, afrodizijak”.

Prvi zapisani recept za pripremu špargli našao se u najstarijem preživelom kuvaru na svetu, koji datira iz trećeg veka. Asparagus je bio popularan toliko da je Kralj Sunce, Luj XIV, imao posebne plastenike za njegov uzgoj. Vrednost špargle ogledala se u nazivima koje su mu davali – zvali su ga „belo i zeleno zlato” i „kraljevsko povrće”.

Kako se čuva špargla?

Skladištite je u frižideru, u fioci za povrće. Ako je prethodno zavijete u vlažnu krpu, može ostati sveža tri do četiri dana. A možete namočiti izdanke u hladnoj vodi, ili potopiti u čašu vode, i čuvati ih 24 sata, izvan frižidera.

Ako ste u sezoni nabavili veće količine špargle, što je prilično pametan potez – ona može da se zamrzne. Prekrijte ravan tanjir, ili mali pleh koji staje uzamrzivač, papirom za pečenje. Poređajte špargu u jednom redu, jednu do druge, i zamrznite. Ovako “pojedinčano zamrznute” špargle prebacite u kesu ili kutiju s poklopcem – nakon čega možete da stavite i drugu turu na zamrzavanje. Po odmrzavanju, špargla ni malo ne menja ukus, mada će odmrznuta delovati kao da je postala mekša i biće savitljivija. Ne obraćajte previše pažnju na ovo – očistite je na način opisan u delu koji sledi i pripremite kako ste planirali, savetuju na blogu Vitki gurman.

I dodaju, da načini pripreme obuhvataju kuvanje, blanširanje, grilovanje, pečenje – a koristi se najčešće kao prilog jelu, za čorbe i salate. Često se kombinuje s poširanim jajima, dimljenim lososom, pančetom, kremastim sosićima i majonezom.

Izvor:Zdravaiprava/Kurir.rs

Prenela: V.N.