Iako niko nema potpunu kontrolu nad time koliko će dugo živeti, ohrabrujuće je znati da mnogo toga ipak zavisi od nas. Procene kažu da se oko 80 odsto hroničnih bolesti i prevremenih smrti može sprečiti zdravim životnim navikama, što uključuje i ishranu.
Postoje stotine naučnih studija koje povezuju određene namirnice sa dugovečnošću. Verovatno već znate opšte smernice zdrave ishrane: jedite što više voća, povrća i integralnih žitarica i izbegavajte prerađene proizvode. Ali, prema rečima lekara specijalizovanih za preventivnu medicinu, postoje i druge namirnice i napici koje ljudi redovno konzumiraju verujući da su zdravi, a da zapravo to nisu. Slede neke od njih.
Alkohol — uključujući crno vino
Iako nije neka novost da vam alkohol neće produžiti život, većina ljudi izuzima crno vino verujući da je to jedino omamljujuće piće koje je dobro za srce. Nažalost, to nije tačno.
Dr Sara Sal Gotfrid, asistent na odeljenju za integrativnu medicinu i ishranu na Univerzitetu Tomas Džeferson, dodaje da je konzumiranje alkohola u bilo kojoj količini loše za dugovečnost. Objasnila je da je alkohol neurotoksin koji takođe podiže nivo kortizola, što ometa san i povećava nivo šećera u krvi, što su dva načina na koja narušava zdravlje.
- Nema pozitivnih strana konzumiranja alkohola. Ono što želite da postignete - opuštanje, osećaj uravnoteženosti i više energije - alkohol vam zapravo oduzima - rekla je ona.
Voćni sok
Voćni sok je jedno od onih pića sa sjajnom reputacijom, toliko korisno da ga roditelji daju svojoj deci. Ali, osim ako sok nije zaista sveže ceđen, velike su šanse da nije toliko zdrav.
Dijetalni gazirani sokovi
Da li je posezanje za sokom bez šećera zapravo bolje za dugovečnost od običnog gaziranog pića? Naučna istraživanja kažu da nije.
Abelera objašnjava da je to zbog veštačkih zaslađivača.
Objašnjava da dijetalni sokovi bez kalorija, što zvuči odlično, zapravo zbunjuju mehanizme tela za regulaciju energije, što može da dovede do povećane želje za hranom i shodno tome prejedanja.
Porodični lekar dr Aleksander Golberg smatra da veštački zaslađivači u dijetalnim sokovima negativno utiču na dobre bakterije u crevima. To, kaže on, utiče na zdravlje na mnoge različite načine, uključujući narušavanje imunološkog zdravlja i opšte dobrobiti. Gotfrid je sažeo uticaj veštačkih zaslađivača na zdravlje i dugovečnost na sledeći način:
- Veštački zaslađivači su dobra ideja koja je pošla po zlu.
Suvo meso
Ako mislite da je grickanje mezetluka zdravije od kompletnog obroka, razmislite ponovo. Razlog zbog kojeg suvo meso nije dobro za dugovečnost leži u tome što je prerađeno.
Dr Nilda Abelera potvrđuje da je prerađeno meso poput slanine, kobasica i delikatesnog mesa povezano je sa raznim zdravstvenim rizicima.
- Glavni krivci su aditivi korišćeni u preradi, kao što su nitrati i nitriti, koji su povezani sa povećanim rizikom od raka, posebno raka debelog creva. S druge strane, previše natrijuma i zasićenih masti može da poveća krvni pritisak i nivo holesterola, čime se povećava rizik od srčanih bolesti. Suvo meso može da izgleda primamljivo, ali nije ništa zdravije od delikatesnog mesa - dodaje.
Energetske pločice
Energetske pločice su jedna od onih užina koje deluju kao siguran izbor za dugovečnost. Ali, Golberg kaže da su vrlo zavaravajuće.
Da biste bili sigurni da su zaista zdrave, proverite da li imaju malu količinu šećera, zasićenih masti i natrijuma i da li sadrže najmanje tri grama vlakana po porciji.
Voćni jogurt
Voćni jogurt deluje ukusnije od običnog, ali nažalost nije tako zdrav.
Golberg savetuje da ako želite da zasladite jogurt, sami mu dodajte voće; tako neće imati dodati šećer i veštačke ukuse, a povećaćete i količinu vlakana, čineći užinu još zdravijom.
Smutiji
Pravljenje smutija kod kuće, gde kontrolišete sve sastojke, je jedno, ali Golberg i Abelera opominju da smutiji koje ne pravite sami često sadrže dodat šećer ili veštačke zaslađivače, pretvarajući ovu poznatu zdravu hranu u nešto što nije tako zdravo. Mnogi smutiji, na primer, sadrže između 43 i 100 grama šećera po porciji.
Pripremila: N.L.
Izvor: Huffpost.com/Zdravlje.kurir.rs