Homocistein kao tihi signal bolesti: Može da otkrije rizik za infarkt, demenciju i trombozu
Većina ljudi nikada nije čula za homocistein. A ipak, to može biti jedan od najvažnijih laboratorijskih parametara koje mnogi nikada ne proveravaju. Ovaj marker utiče na mnogo više od jednog aspekta zdravlja, povezan je sa kardiovaskularnim rizikom, starenjem mozga, procesima metilacije (biohemijskim reakcijama u organizmu koje omogućavaju pravilno funkcionisanje gena, detoksikaciju i stvaranje važnih neurotransmitera) i raspoloženjem. Sve to može se videti kroz jedan jedini parametar koji se, nažalost, često preskače u rutinskim analizama, kaže na svom Instagram nalogu dr Tijana Dangubić, internista-endokrinolog i magistar ishrane.
- Homocistein predstavlja aminokiselinu nastalu demetilacijom metionina koji se nalazi u mesu, jajima, ribi i brojnim mlečnim proizvodima. Homocistein se u telu pretvara u cistein uz pomoć B6 vitamina, ali se može vratiti i u svoj prethodni oblik metionin, zahvaljujući vitaminu B12. Ukoliko se ne može konvertovati u cistein ili vratiti u formu metionina, nivo homocisteina u telu se povećava. Uzrok njegovog povećanja je osim nedostatka vitamina B6 i B12, takođe i nedostatak folne kiseline - objašanjava dr Dangubić.
Povišen nivo homocisteina je dokazano povezan sa povećanim rizikom za pojavu moždanog udara, koronarne bolesti, periferne vaskularne bolesti i maligniteta, dodaje endokrinolog. Ne deluje direktno, ali oštećuje unutrašnji sloj krvnih sudova, podstiče upalne procese i stvaranje tromba, zbog čega se smatra jednim od faktora koji ubrzavaju razvoj ateroskleroze.
- Nezavisne studije u mnogim zemljama su pokazale da je nivo homocisteina povezan sa povećanom stopom smrtnosti, jer se sa svakim njegovim povećanjem za 10% povećava smrtnost za 5-10%. Neki homocistein smatraju i novim tumor markerom, a zbog njegovih visokih vrednosti kod pacijenata sa malignitetomjavlja se povećni procenat kardiovaskularnih komplikacija, kao i pojava venske tromboze - sugeriše doktorka.
Ko je sve u riziku?
Iako nije deo standardnih analiza, određivanje homocisteina može biti korisno kod osoba koje imaju porodičnu istoriju srčanih i moždanih bolesti, neobjašnjiv umor, probleme sa pamćenjem ili dugotrajan stres, kao i kod onih koji sumnjaju na nedostatak vitamina B grupe.
- Homocistein je takođe povišen kod pacijenata obolelih od bubrežne bolesti, reumatoidnog artritisa, pacijenata koji imaju gastične tegobe, sistemski lupus eritematodes, dijabetes, hipotireozu, kongnitivnu disfunkciju, demenciju, fibromialgiju, sindrom hroničnog umora, Parkinsonovu bolest, cerebrovaskularne probleme kao i aseptički meningitis - navodi dr Dangubić.
Kako ga sniziti?
Vrednosti homocisteina razlikuju se u zavisnosti od laboratorije, ali se najčešće smatra da su poželjne ispod 10 µmol/L, dok povišene vrednosti zahtevaju dodatnu procenu i korekciju ishrane ili suplementacije.
- Nivo homocisteina je povezan sa načinom ishrane kao i sa genetskim naslađem. Randomizirane kliničke studije su dokazale da je kombinacija folne kiseline u dozi od 2.5mg, 50mg B6 vitamina i 1mg B12 vitamina značajno smanjuje nivo homocisteina - poručuje dr Dangubić.
Iako se ne meri rutinski, ovaj parametar može da pruži važne uvide u stanje krvnih sudova i opšte zdravlje, naročito ako postoje faktori rizika.
Izvor: Instagram jedi_misli_zdravo/Zdravlje.kurir.rs