Koje su sve funkcije joda u organizmu, koje namirnice ga najviše sadrže i šta ukazuje na to da postoji nedostatak ovog minerala u telu, objašnjava Tatjana Popović, health coach i nutricionista.
Jod je esencijalan mineral sa ključnim ulogama u organizmu. Od regulacije metabolizma i podrške kardiovaskularnom zdravlju, do očuvanja zdravlja kože i kose, ovaj mineral je važan za brojne fiziološke procese.
Utiče na rad štitne žlezde
Pre svega, jod utiče na rad štitne žlezde, određuje količinu lučenja njenih hormona, koji su zaduženi za kontrolu metabolizma. Ostim toga, ovaj hemijski element utiče na rad srca, krvni pritisak, telesnu težinu i temperaturu tela. Efikasan je u prevenciji i lečenju bolesti dojki i policističnih jajnika, a takođe otklanja i brojne štetne materije iz tela poput žive, olova i raznih drugih toksina.
Utiče na pamćenje i druge kognitivne funkcije mozga
Da je jod važan za organizam govori i činjenica da njegov deficit ima veliki uticaj na mozak i njegove funkcije, pa često ljudi kojima fali joda imaju slabiju koncentraciju i pamćenje. Ostali simptomi koji ukazuju na njegov deficit jesu grčevi u mišićima, glavobolje, nedostatak energije, umor, suva koža i kosa i slabi nokti.
Uloga joda u odbrani od infekcija
Jod deluje i kao moćan prirodni antiseptik. U malim količinama, pomaže organizmu da se bori protiv patogena i infekcija, jača imunitet i doprinosi bržem oporavku od prehlada i drugih bolesti. Ovaj mineral je posebno značajan za održavanje mikrobiološke ravnoteže na nivou kože i sluzokože, čime direktno štiti organizam od štetnih bakterija i virusa.
Uticaj na rad kardio-vaskularnog sistema
Jod takođe ima direktan uticaj na kardiovaskularni sistem. Deficit joda može doprineti razvoju visokog krvnog pritiska i povećanju rizika od srčanih oboljenja. Održavanje normalnih nivoa joda pomaže u regulaciji srčanog ritma, smanjenju upala i optimizaciji cirkulacije. Pored toga, jod pospešuje eliminaciju viška holesterola iz organizma, čime se smanjuje opasnost od ateroskleroze.
Zdravlje kože i kose
Jod igra važnu ulogu u održavanju zdravlja kože i kose. Osobe koje imaju nedostatak joda često imaju suvu i iritiranu kožu, sklone su opadanju kose i pojavljuju im se lomljivi nokti. To je zato što ovaj mineral podstiče proizvodnju kolagena, koji je ključan za elastičnost kože, i pomaže u održavanju hidratacije, što doprinosi njenom mladolikom izgledu.
Zdravlje zuba
Ovaj mineral pomaže u mineralizaciji zubne gleđi, čime se smanjuje rizik od nastanka karijesa. U kombinaciji sa drugim mineralima, poput kalcijuma i fluora, jod jača strukturu zuba i sprečava njihovo propadanje. Njegova antibakterijska svojstva dodatno pomažu u održavanju oralne higijene i smanjenju rizika od infekcija usta i desni.
Reguliše kontrakcije mišića
Pravilna kontrakcija mišića zavisi od adekvatnog nivoa joda u organizmu. Deficit ovog minerala može izazvati grčeve i slabost u mišićima. Jod deluje sinergijski sa drugim mineralima, kao što su magnezijum i kalijum, i zajedno pomažu u održavanju normalne funkcije mišića.
Utiče na pravilno sagorevanje kalorija
Jod je direktno povezan sa metabolizmom i sagorevanjem kalorija. Kroz regulaciju hormona štitne žlezde, jod omogućava efikasno korišćenje energije iz hrane, čime se održava telesna težina i sprečava nakupljanje masnih naslaga. Zato je posebno važan za osobe koje se bore sa gojaznošću i sporim metabolizmom.
Kako unositi jod?
Budući da ga organizam ne može sam proizvesti, potrebno je da ga unosite kroz hranu i piće. Kako biste obezbedili telu jod, važno je da pijete dosta vode i jedete sezonsko voće i povrće.
Najviše ga ima u morskoj ribi, plodovima mora i algama. Zatim u tofu siru, jajima, brusnicama, ribizlama, bananama, krompiru i pasulju. Mladi nedozreli plodovi oraha veoma su bogati ovim mineralom, a dobar izvor su i mineralne vode sa prirodno rastvorenim jodom.
Koje namirnice su bogate jodom?
Unos joda putem hrane je od ključne važnosti za održavanje normalnog funkcionisanja organizma. Iako jod može biti prisutan u različitim namirnicama, postoje određene koje su izuzetno bogate ovim esencijalnim mineralom.
Morska riba
Morska riba, kao što su losos i tuna sadrže značajne količine joda, ali su bogate i omega-3 masnim kiselinama, koje su esencijalne za zdravlje srca, mozga i krvnih sudova. Redovno konzumiranje morske ribe ne samo da poboljšava ravnotežu joda u organizmu već i doprinosi opštem kardiovaskularnom zdravlju.
Alge
Alge, poput kelpa, jedan su od najkoncentrisanijih izvora joda u prirodi. Njihov sadržaj joda je toliko visok da se preporučuju kao dodatak ishrani, posebno među vegetarijancima i veganima. Pored joda, alge su bogate i drugim mineralima i antioksidansima koji pomažu u održavanju ravnoteže elektrolita u organizmu i podstiču imuni sistem.
Školjke
Školjke, poput ostriga, dagnji i rakova, sadrže visok nivo joda, čineći ih izvanrednim izvorom ovog minerala. Pored toga, školjke su bogate proteinima, cinkom i vitaminima iz B kompleksa, što ih čini savršenom hranom za podršku imunitetu i zdravlju kože. Uključivanjem školjki u ishranu, osiguravate unos esencijalnih nutrijenata koji podržavaju vitalne funkcije organizma.
Mlečni proizvodi
Mlečni proizvodi, poput jogurta, mleka i sira, predstavljaju pouzdan izvor joda, naročito u zemljama gde se stočna hrana obogaćuje ovim mineralom. Pored joda, mlečni proizvodi pružaju kalcijum, proteine i vitamine, koji su neophodni za zdrave kosti i zube. Redovno konzumiranje ovih proizvoda pomaže u održavanju optimalnih nivoa joda, posebno kod dece i odraslih.
Jaja
Jaja, naročito žumance, sadrže značajnu količinu joda, uz bogatstvo proteina, vitamina A i D. Jaja su često prisutna u uravnoteženoj ishrani i predstavljaju lako dostupan izvor hranljivih materija koje podržavaju zdravlje mozga, kože i očiju. Njihova raznovrsnost u pripremi čini ih jednostavnim za uvođenje u svakodnevni meni.
Suve šljive
Pored bogatstva vlaknima i antioksidansima, suve šljive sadrže i jod, što ih čini odličnim dodatkom za ishranu. Konzumiranje suvih šljiva doprinosi boljoj probavi i zdravlju creva, dok istovremeno pruža podršku štitnoj žlezdi. Njihov sladak ukus čini ih pogodnim za užinu ili kao dodatak raznim jelima.
Jodirana so
Jodirana so je jedan od najrasprostranjenijih izvora joda u ishrani širom sveta. Korišćenje jodirane soli pomaže u prevenciji nedostatka joda, koji može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema, uključujući gušavost i poremećaje štitne žlezde. Međutim, važno je ograničiti unos soli kako bi se izbegle negativne posledice prekomerne konzumacije natrijuma, a preporučuje se unositi so umereno.
Goveđa jetra
Goveđa jetra je izuzetno bogata jodom, ali i drugim hranljivim materijama poput vitamina A, B12 i gvožđa. Ova namirnica doprinosi zdravlju krvi, održavanju energije i imuniteta, te je dobar izbor za ljude koji ne konzumiraju morske plodove.
Koliki je preporučen dnevni unos joda po uzrastima?
Adekvatan dnevni unos joda je ključan za štitnu žlezdu, zdrav razvoj mozga kod dece i očuvanje opšteg zdravlja.
Unos joda varira u zavisnosti od starosne dobi i specifičnih potreba organizma. Pa tako, na primer, trudnice i dojilje, zbog povećanih zahteva organizma, imaju veću potrebu za jodom kako bi obezbedile dovoljno ovog minerala za sebe i svoju bebu.
Sa druge strane, previše joda može negativno uticati na procese u organizmu, zato je važno da ga unosite u normalnim količinama.
Koji su očigledni simptomi nedostatka joda u organizmu?
Deficit joda može izazvati brojne zdravstvene probleme jer ovaj mineral igra ključnu ulogu u mnogim procesima u organizmu. Kada telo ne dobija dovoljno joda, može doći do poremećaja u metabolizmu, hormonskom balansu i opštem zdravlju čoveka.
Loše raspoloženje i depresija
Jedan od prvih znakova nedostatka joda može biti loše raspoloženje, letargija i osećaj depresije. Deficit joda remeti proizvodnju hormona štitne žlezde, što direktno utiče na neurotransmitere koji kontrolišu emocionalno stanje.
Izražene kontrakcije mišića
Grčevi i bolovi u mišićima su česti kod osoba sa nedostatkom joda. Nedovoljna količina joda može smanjiti efikasnost mišićnih kontrakcija, što dovodi do bolova i povećane osetljivosti na povrede.
Poremećaji sa crevnom florom
Deficit joda može negativno uticati na rad creva, što dovodi do poremećaja u varenju i apsorpciji hranljivih materija. Dugoročno, ovaj poremećaj može prouzrokovati ozbiljnije probleme sa gastrointestinalnim traktom.
Suva i iritirana koža
Suva i perutava koža je čest simptom nedostatka joda, budući da ovaj mineral pomaže u održavanju hidratacije i elastičnosti kože. Deficit može uzrokovati iritaciju, crvenilo i prekomerno perutanje kože.
Umor i malaksalost
Hronični umor i osećaj malaksalosti su česti kod osoba sa hipotireozom, koja nastaje usled nedostatka joda. Ovaj umor je često praćen slabošću mišića, nedostatkom energije i smanjenom produktivnošću tokom dana.
Gubitak kose
Štitna žlezda direktno utiče na rast i obnovu folikula dlake, što može dovesti do gubitka sjaja, proređivanja, a potom i opadanja kose.
Nepravilni menstrualni ciklusi
Kod žena, deficit joda može izazvati neredovne menstrualne cikluse i druge hormonske disbalanse. Ovi poremećaji mogu prouzrokovati dodatne komplikacije, uključujući smanjenje plodnosti i intenzivniji predmenstrualni sindrom.
Prenela: O.M.
Izvor: totallywellness.rs/Zdravlje.Kurir.rs