Skriveni uzrok uporne napetosti mišića: Šta stoji iza miofascijalnog bolnog sindroma i kako se leči?
Skoro svi dožive napetost mišića u nekom trenutku života, ali kada bol postane uporan, dubok i ne nestaje standardnim metodama odmora, to bi mogao da bude miofascijalni bolni sindrom (MPS). To je hronično stanje koje pogađa mišićno-skeletni sistem, posebno mišiće i fasciju, tanko vezivno tkivo koje ih okružuje i drži na mestu. Najčešće se javlja u vratu, ramenima, leđima, kukovima i donjem delu leđa, ali može zahvatiti i mišiće lica i vilice.
Glavna karakteristika ovog sindroma su takozvane "tačke okidači" - hipersenzibilne tačke unutar napetih traka skeletnih mišića koje su izuzetno bolne na dodir. Ono što ovo stanje čini posebno frustrirajućim jeste fenomen refleksnog bola, gde pritisak na jednu tačku, poput ramena, može da izazove intenzivan bol u glavi ili ruci.
Iako se često meša sa fibromijalgijom, MPS je regionalni poremećaj bola, dok je fibromijalgija rasprostranjeno bolno stanje povezano sa centralnom senzibilizacijom, iako istraživanja sugerišu da nelečen miofascijalni bolni sindrom može vremenom da se razvije u složenija bolna stanja zbog stalnog bombardovanja nervnog sistema signalima bola.
Kako stres i loše držanje stvaraju bol?
Razumevanje porekla ovog sindroma ključno je za prevenciju, a stručnjaci se slažu da ima više uzroka. Iako tačan patofiziološki mehanizam još nije u potpunosti razjašnjen, najšire prihvaćena teorija uključuje "energetsku krizu" mišićnih vlakana.
Preopterećenje, bilo zbog akutne povrede, ponavljajućih pokreta na poslu ili dugotrajnog lošeg držanja, dovodi do smanjenog dotoka krvi i kiseonika u određeni deo mišića. Zbog manjka kiseonika, mišić ne uspeva da se opusti jer mehanizmi koji uklanjaju kalcijum iz ćelija ne funkcionišu kako treba, pa dolazi do trajne napetosti i stvaranja bolnih čvorova.
Savremeni način života, koji podrazumeva sate provedene za računarom u statičkom položaju, pogoduje razvoju MPS-a. Faktori rizika uključuju i nedostatak vitamina D, nedostatak gvožđa, hipotireozu i psihološki stres koji nesvesno povećava napetost mišića.
Prepoznavanje razlike između aktivnih tačaka okidača, koje spontano bole, i latentnih tačaka, koje bole samo na pritisak, ali ograničavaju pokret, ključno je za odabir terapije.
Ignorisanje simptoma pogoršava stanje
Dijagnostikovanje miofascijalnog bolnog sindroma je pre svega kliničko i zahteva iskusnog lekara ili fizioterapeuta koji može da opipa napete delove mišića i izazove karakteristično trzanje. Pošto ne postoji standardizovan test krvi ili snimanje koje potvrđuje dijagnozu, pacijenti često prolaze kroz niz testova kako bi se isključila druga stanja poput artritisa, tendinitisa ili uklještenja nerava.
Ignorisanje simptoma može da dovede do začaranog kruga bola, nesanice i razvoja anksioznosti i depresije, što dodatno pojačava bol.
Lečenje miofascijalnog bolnog sindroma retko je uspešno ako se oslanja na jednu metodu; multimodalni pristup je najefikasniji. U akutnoj fazi koriste se NSAIL lekovi, zatim mišićni relaksanti, a u hroničnim slučajevima niske doze tricikličnih antidepresiva. Sve popularnije metode su suvo iglanje i injekcije lokalnih anestetika ili kortikosteroida. Istraživanja potvrđuju veću efikasnost kada se invazivne metode kombinuju sa istezanjem.
Dugoročno lečenje i prevencija
Uspešno lečenje zahteva strpljenje i promene navika. To uključuje rešavanje nutritivnih nedostataka, upravljanje stresom, redovne vežbe, kao i korišćenje dodatnih terapija poput ultrazvuka, lasera ili TENS-a. Masaže dubokog tkiva pomažu u održavanju elastičnosti fascije. Edukacija pacijenta i aktivno učešće u terapiji ključni su za dugoročan uspeh i povratak životu bez bola.
Izvor: Ordinacija.vecernji.hr/Zdravlje.Kurir.rs
Najbolji položaji za spavanje koji ublažava bol u leđima, evo i koju ulogu igra jastuk između nogu